JUGOSLOVENSKI SCENARIO ZA UKRAJINU

ukrajina-protesti-demonstracije02

Ovo što se sada dešava u Ukrajini može da se preokrene i da izazove raspad po jugoslovenskom scenariju.  Ukrajina sa svojom nema nikakve šanse da reši građanski sukob svoje dve sukobljene polovine koje različito vide svoju istoriju i za sada različito vide i svoju budućnost. Ona nema ni najmanju šansu da spor reši na silu. Dovoljno je kresnuti šibicu.

Voditelj dnevnika Irada ZEJNALOVA: Oni koji mitinguju u ime evropske budućnosti, po svemu sudeći, imaju neke snove – borbu protiv korupcije, čiste ulaze, asfaltirane puteve i dobre penzije. Međutim, i protivnici „evromajdana” bore se za isto to, ali bez prefiksa evro. I jedni i drugi, sukobljavajući se, grade jednu te istu predstavu o tome – o sitom građaninu samostalne zemlje.

U Ukrajini su se već uverili da Evropska unija nema nameru da podrži one koji žele da materijalno podele evropske vrednosti.

Američki Stejt department je izjavio da je za godinu dana izdvojio 100 miliona dolara na osnovu člana Zakona o podršci demokratizaciji i modernizaciji Ukrajine – da bi doprineo ubrzanju njenih evropskih integracija.

Moj kolega Jevgenij Baranov analizirao je kakva su to „ubrzanja”. A njegov sagovornik Emir Kusturica objasnio je kakav je to scenario i ocenio realizaciju režiserske ideje.

BARANOV: Ukrajinska `opozicija` objavila je da ove nedelje počinje sa formiranjem `nezavisne vlasti u Kijevu` i obratila se međunarodnoj zajednici sa molbom da podrži `kijevsku lokalnu samoupravu`. Istovremeno predstavnici vladajuće Partije regiona upozoravaju da lokalni sovjeti u zapadnim oblastima Ukrajine organizuju `parade palanačkih suvereniteta`, donose nezakonite odluke i ugrožavaju teritorijalnu celovitost zemlje.

BARANOV: Temu moguće balkanizacije Ukrajine neočekivano je podgrejao bivši šef Službe bezbednosti Ukrajine Igor Smeško koji je izjavio da ono što se sada dešava u Ukrajini može da se preokrene i da izazove raspad po jugoslovenskom scenariju.

SMEŠKO:  „Ukrajina sa svojom konfiguracijom – uzgred, ona je najveća evropska zemlja – nema nikakve šanse da reši građanski sukob svoje dve sukobljene polovine koje različito vide svoju istoriju i za sada različito vide i svoju budućnost. Ona nema ni najmanju šansu da spor reši na silu. Dovoljno je kresnuti šibicu pa da obe polovine ustanu u odbranu svojih vrednosti. Trenutno, kod nas, na žalost, nema nacionalno objedinjujuće ideje, još uvek je tražimo”

BARANOV: Glavna tema ove nedelje glasi: da li je moguće da događaji u Ukrajini krenu po jugoslovenskom scenariju?

Verovatno su zato ukrajinski novinari pitali poznatog jugoslovenskog režisera Emira Kusturicu: da li je takav scenario moguć i u njihovoj zemlji…

BARANOV: „Profesore, zašto su Ukrajinci odlučili da to pitaju upravo Vas?”

KUSTURICA: „Pretpostavljam da su pošli od toga da smo bliski ne samo po krvi već i po načinu kako smo podeljeni. Verovatno su računali, imajući u vidu naše iskustvo, da im mogu dati nekakvu formulu kako bi izbegli ozbiljnije sukobe. Ali, čini mi se da sam ih razočarao”.

BARANOV: Autor, čiji je film „Andegraund” svojevremeno postao politički epitaf – sagoreloj u ognju građanskog rata Jugoslaviji – uveren je da je izbor koji se sada nameće Ukrajini, da bira između Rusije i evropske demokratije, izmišljen. Ako hoćemo da kažemo bobu bob: Ukrajina će morati da bira između Rusije i Nemačke. A svi razgovori o demokratiji odavno su paravan iza koga se kriju modernizovani načini zauzimanja teritorija.

KUSTURICA: „Plašim se da je Ukrajina trenutno u veoma opasnom položaju. Ukrajinci su se, kao i mi svojevremeno, našli u tački u kojoj se ukrštaju interesi velikih država – u prvom redu Nemačke, Amerike i, naravno, Rusije. I u tom dramatičnom momentu oni su, isto kao i mi, bili lišeni unutrašnjeg jedinstva i opštih predstava o svojoj zemlji. Da li će Ukrajina ući u Evropu ili ne, to je pitanje za same Ukrajince. Ali, odgovor nije u ekonomiji, čak ni u političkoj ravni. Na kraju krajeva, sve što se danas događa razrada je stare teme, poznate pod nazivom Drang nach Osten”

Gledište srpskog režisera deli i predavač istorije za zemlje Istočne Evrope na Beogradskom univerzitetu doktor Miloš Ković.

KOVIĆ:„Jedni te isti događaji iz naše zajedničke istorije ovde se doživljavaju dijametralno suprotno. Ono što je za jedne bila pobeda, drugi doživljavaju kao poraz”

BARANOV: Krajem `80-tih u trenutku kada je Jugoslavija preživljavala najtežu krizu, na vlast u republikama su došli nacionalni ekstremisti, što je uslovilo ne samo raspad jedinstvene države, nego i neverovatnu klanicu u kojoj su došli na naplatu stari računi.

KUSTURICA: „Na žalost, mislim da to što se sada dešava u Ukrajini nije tako lako zaustaviti. Problem je što one koji su sada na ulici, a sutra mogu i ratovati, baš briga za racionalne argumente. Ukrajinci su socijalno poniženi, ali dok jedni misle da promene zavise od njih, drugi misle da to nije tako. I jedno i drugo je iluzija, a igra se upravo na tim protivrečnostima. Ljudi mešaju informisanost i znanje, to nije jedno te isto”

I dodaje: „A evo šta je važno! Ne širi se Istočni vojni blok na Zapad, već se Zapadni vojni blok širi na Istok. Ukrajina je u Evropi – a da li je to građansko ili vojno pitanje? Odgovor na ovo pitanje, verovatno će objasniti i sve ostalo”.

BARANOV: Kusturica je uveren da iskustvo Jugoslavije može biti korisno samo za razumevanje da Ukrajinu neće ostaviti na miru sve dok ne budu realizovani svi planovi vezani za njenu budućnost. Dok su suverenitet i celovitost zemlje ono poslednje što ih brine.

OLEG CARJOV, poslanik ukrajinskog parlamenta: „Meni su se kao narodnom poslaniku Ukrajine obratili aktivisti društvene organizacije „Volja” koji su mi predočili ubedljive dokaze da se na teritoriji naše države uz neposredno učešće ambasade Sjedinjenih Američkih Država realizuje projekt „Tehkom” u okviru kojeg se vrše pripreme za raspaljivanje građanskog rata u Ukrajini”

BARANOV: Ove reči poslanika Partije regiona, izgovorene sa tribine Vrhovne rade još 21. novembra, izgubile bi se u povicima i zvižducima iz sale da Stejt department nije ove nedelje, u samom jeku događaja na Majdanu, neočekivano priznao da finansira ukrajinski evropski san. Samo su za prošlu godinu evropska stremljenja Ukrajine SAD koštala 100 miliona dolara.

NIKOLA VRZIĆ, novinar: „Neobična podudarnost: Amerikanci su kod nas za svrgavanje Miloševića uložili isti iznos. To nije nikakva tajna. Sve možete pronaći u otvorenim izvorima. List Vašington Post je još 2000. godine objavio podatak da se radi o 41 milionu dolara, iako je naknadno bivši američki ambasador u Beogradu Montgomeri izjavio da su podrška opoziciji i finansiranje aktivnosti omladinske organizacije Otpor Ameriku koštali 100 miliona dolara”

BARANOV: Direktne sličnosti se na ovome ne završavaju. Ove nedelje se na Tviteru Džulijana Asanža, osnivača sajta Vikiliks, pojavilo pitanje: Da li je u događaje u Ukrajini umešan Srbin Srđa Popović koji je još 2000. godine došao na čelo omladinske organizacije Otpor. Nakon svrgavanja Miloševića profesionalni revolucionari iz ove organizacije aktivno su učestvali u pripremama držanih udara u tridesetak zemalja, uključujući i Ukrajinu 2004. godine. Danas, to što je ostalo od Otpora, ima respektivni naziv – Kanvas – Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije. Njihovo sedište nalazi se u Beogradu u Gandijevoj ulici broj 76 A.

BARANOV: Nedugo pre državnog udara u srpskoj prestonici,  jugoslovenske vlasti su optužile opozicioni pokret Otpor da njihovu delatnost finasiraju iz Sjedinjenih Američkih Država i da ih podučavaju američki treneri. Tada je ova izjava ocenjena kao propaganda i kao pokušaj da se potkopa autoritet pokreta mladih opozicionara.

BARANOV: Penzinisani pukovnik američke vojske i kontraobaveštajac Robert Helvi doputovao je u Mađarsku koja se graniči sa Jugoslavijom i odmah po okončanju natovskog bombardovanja počeo da obučava Srbe.

HELVI:  „Objasnio sam im da je to oblik borbenih dejstava i da ih sa tog aspekta treba posmatrati. Ukoliko se odlučite da započente nenasilnu borbu, na snazi i dalje ostaju vojni principi, imam u vidu cilj i mase koje morate okupiti u odlučujućem momentu”

BARANOV: Verovatno da je u Ukrajini nastupio takav odlučujući momenat. I evo, iza leđa poljskih i pribaltičkih političara, na Majdanu su već bljesnuli lik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Država Viktorije Nuland i njena izjava da Vašington podržava one koji su izašli na ulice. Kako će se završiti takva podrška, Ukrajincima bi, na primer, mogli da ispričaju Sirijci. Ali, njima sada nije do toga.

Autor: Jevgenij Baranov

Preveo: Goran Šimpraga

 (Fakti)

Share this post: