KAD SVET OSTANE BEZ PČELA ONDA ĆEMO UMRETI, A TO JE VEĆ POČELO

 

 

 

Vestinet:

Naučnici su otkrili način, gde čak i u malim dozama, upotreba pesticida može da naškodi bumbarima I pčelama. Pesticidi se mešaju u njihove urođene sposobnosti I navode ih da izgube svoj put do košnice.

Urađena su dva istraživanja I objavljena u časopisu Science.

Britanski I francuski istraživači posmatrali su pčele pod uticajem insekticida neonikotinoida. Ta klasa je uvedena 1990.godine, a sada je jedna od najčešćih pesticida među usevima na svetu.

Poslednjih nekoliko godina populacija je počela brzo da opada, delimično zbog fenomena poznatog kao CCD – sindrom nestajanja pčela.

Naučnici se takođe plaše da pesticidi koji se upotrebljavaju, uništavaju populaciju pčela, ali nije im jasno kako tačno prave štetu. Dave Goulson, sa Stirling univerziteta u Škotskoj predvodi britansko istraživanje. Izjavio je da su neke od vrsta bumbara izuzetno proređene.

“U Severnoj Americi, nekoliko vrsta bumbara, koje su bile uobičajene za to područje, manje-više su nestale sa celog kontinenta, dok su u Britaniji tri vrste izumrle”, rekao je Dave.

Pretnja populaciji pčela takođe se odnosi na zemlje u Aziji, Severnoj Americi I na Bliskom istoku, kažu eksperti.

Pčele su važni oprašivači cvetova, uključujući I neke vrste voća I povrća.

Izveštaj Ujedinjenih Nacija iz 2011.godine, procenjuje da pčele I druge vrste oprašivača, kao leptiri, bube ili ptice rade posao koji vredi 153 milijarde evra (203 milijarde dolara), godišnje za ljudsku privredu.

U prvom “Science” istraživanju, Stirling univerziteta, tim je izložio razvoj kolonije bumbara sa niskim nivoima grupe neonikotinoida nazvan imidakloprid, a zatim stavlja koloniju u relativno zatvoren prostor – polje, skupljajući polen u prirodnim uslovima, na 6 nedelja.

Na početku, I na kraju eksperimenta, istraživaču su izmerili svako pojedinačno gnezdo, koje je uključivalo pčele, vosak, med, polen, da bi videli koliko je kolonija porasla.

U komparaciji sa kontrolnom kolonijom, koja nije izložena imidaklopridu, istraživači su otkrili da je tretirana kolonija lakša, sugerišući da je manje hrane ulazilo unutra.

Tretirane kolonije bile su u proseku 8 do 12% manje, od kontrolnih kolonija, na kraju eksperimenta, I takođe je proizvela 85% manje matica. Nalazimo da je u tome ključ jer matica je ta koja proizvodi sledeću generaciju pčela.

U odvojenim istraživanjima, tim koji vodi Michael Henry sa francuskog nacionalnog institute za agrikulturu I istraživanje (INRA) u Avinjonu. On je obeležio slobodno društvo pčela koje skupljaju med sa sitnom radio frekvencijom, mikročipom za identifikaciju zalepljen za leđa svake pčele. Ovo je omogućilo da ih prate, kako dolaze I odlaze iz košnica.

Istraživači su dali nekim pčelama malu dozu neonikotnoida pesticide, za koji su znali da ih neće ubiti, pa su ih uporedili sa kontrolnom grupom pčela koja nije bila izložena pesticidima.

Uginule pčele zbog dejstva pesticida

Tretirane pčele su bile oko  2 do 3 puta u situaciji da umru, dok su bile daleko od svojih košnica, a istraživači su rekli da je to verovatno zbog pesticida, koji su ometali njen urođeni kompas-radar sistem, tako da nisu mogle da nađu put do kuće.

Henri je rekao da su rezultati pokrenuli važna pitanja o pesticidima u ovlašćenoj proceduri.

“Do sada, propisane procedure su zahtevale od proizvođača da obezbede doze koje se koriste na poljima, da ne ubijaju pčele, ali oni u suštini ignorišu posledice doza koje ih ne ubijaju, ali mogu izazvati teškoće u ponašanju”, rekao je Henri.

Dakle, problem je u tome što se masovno koriste doze koje su na granici smrtnosti pčela i koje kad izvrše dejstvo na pčele, ne ubijaju ih trenutno, ali ostavljaju takve posledice da pčele u suštini izumiru.

Vestinet

 

Share this post: