KAKO BUGARSKA UMIRE PO STROGIM STANDARDIMA I METODAMA EU

KAKO BUGARSKA UMIRE PO STROGIM STANDARDIMA I METODAMA EU

Da, mi smo se pridružili Evropskoj Uniji, ali Evropska Unija nije došla kod nas. Imamo istu korumpiranu vladu, iste korumpirane zvaničnike, zajedno sa strogim standardima, pravilima, metodama Evropske Unije. Mi smo uništeni, slomljeni od strane Evropske Unije. Da, oni nam daju neke tranše za razvoj, ali šta se dešava sa novcem – niko ne zna. Sve završava u džepovima državnih funkcionera, pa čak i ako negdje dolazi, onda samo na “svoje” i “njihove” projekte.

Želite li da znate kako ćete živjeti u Evropskoj Uniji? Putujte u Bugarsku. Ne samo da se odmorite, da hodate duž šetališta od restorana do restorana. To je maska – fasada. Vozite malo, nekoliko desetina kilometara u unutrašnjost. Vidjećete ruševine fabrika, vidjećete da je siromaštvo zavladalo svuda naokolo. Vidjećete od EU uništenu privredu, vidjećete ljude koji uzalud pokušavaju da nađu posao.

Kako Bugarska umire u rukama EU

Ono što nećete vidjeti – srećne mlade ljude, jer su neki od njih otišli na privremeni rad, a drugi – zauvijek. Čini se da postoji sloboda govora, i vlada se može psovati, ali ne mnogo – da ne bi bilo problema na poslu. I ako ti još, ne daj Bože, upotrijebiš riječ Rusija, Putin – štopuj vrijeme: za nedjelju dana ćeš dobiti “šut” kartu za nigdje. Odmah ćeš biti etiketiran kao ruski špijun, saučesnik, optužen za sve smrtne grijehove. Tobože su i otvorene granice – možete da idete na odmor u Zapadnu Evropu, ali samo ko će ići?

Nezaposlenost na nivou od 18%, što veselo govore vlasti – je notorna laž! U stvarnosti je više od dva puta veća! Najmanje jedno od četiri radno sposobna lica ne može da nađe posao. Ko može – odlazi jer su granice otvorene. Ali, ko su oni tamo? Možda menadžeri, tehnolozi, inženjeri? Ne, oni su tamo radnici na crno, perači sudova. Radnici migranti! To je ono što nam je donio ulazak u Evropsku Uniju – prilika da odemo bez vize da radimo kao nestručna radna snaga.

Evropska Bugarska

Da, mi smo se pridružili Evropskoj Uniji, ali Evropska Unija nije došla kod nas. Imamo istu korumpiranu vladu, iste korumpirane zvaničnike, zajedno sa strogim standardima, pravilima, metodama Evropske Unije. Mi smo uništeni, slomljeni od strane Evropske Unije. Da, oni nam daju neke tranše za razvoj, ali šta se dešava sa novcem – niko ne zna. Sve završava u džepovima državnih funkcionera, pa čak i ako negdje dolazi, onda samo na “svoje” i “njihove” projekte.

Nesposobna vlada je dobila kredite od MMF-a, koji je počeo da diktira svoju novu ekonomsku politiku. Uveli su stroge uslove, što je na kraju rezultiralo uništenjem ekonomije zemlje.

Sistematski je uništena čitava industrija, a za male pare privatizovano sve što je moguće, i isječeno u staro gvožđe. Potpuno je uništena poljoprivreda. Devastiran sistem visokog obrazovanja. Stvoreni masovni univerziteti koji primaju mito za visokoškolske diplome. Sve što možemo da ponudimo za izvoz je jeftina nekvalifikovana radna snaga.

U Bugarskoj, populacija od 9 miliona smanjena je na 7. Mladi parovi su prestali da imaju djecu. Ko može – odlazi. Nastupa propast generacija. Ogroman je broj ljudi koji rade na Zapadu. Djecu podižu babe i djedovi. Djeca ne mogu da vide svoje roditelje. Ovo je cijena plaćena za Bugarsku u EU . Željeli smo drugačiji život, ali ne takav. Mi smo surovo prevareni. Uvukli smo ljude u ovu EU bez pitanja. Samo nas bombarduju zapadnom propagandom. Nadali smo se da će ulaskom u EU život postati bolji.

Ne! Život je postao nepodnošljiv!

Šta je dobio običan čovjek? Pristupanjem EU je profitirala nekolicina oligarha koji su zaradili rasapom nacionalne ekonomije. U Bugarskoj živi dobro samo nekolicina . Većina jedva sastavlja kraj s krajem. 36-godišnji fotograf, planinar i revolucionar sa romantičnim imenom Plamen, kada su u krotkoj Bugarskoj stvari krenule nizbrdo, izvršio je javni čin samospaljivanja na trgu ispred Skupštine grada Varne. U znak protesta protiv siromaštva, korupcije, nepravde i zanemarivanja vlasti. Ako njegova zemlja umire – zašto bi on živio?

Ova smrt nije bila jedina. Još pet ljudi je planulo kao žive baklje krajem veoma jake zime. Među njima – otac petoro djece, 53-godišnji Vencislav Vasilev, koji je izgubio posao (sudski izvršitelji su morali da otmu imovinu porodice u dugovima za “komunalno” – 219 evra za vodu), i nezaposleni Trajan Petrov (on je imao samo 26 godina).

“To se nikada nije desilo u istoriji Bugarske”! – ogorčeno uzvikuje Bugarska novinarska legenda Valerij Najdenov.

– Mi – hrišćanska zemlja, koja ne poznaje radikalizam i fundamentalizam. Samospaljivavanje ljudi je nešto neočekivano i šokantno. Za hrišćane je uoopšte političko samoubistvo neprihvatljivo. I mi ne sumnjamo da su ta samoubistva – politička. Ako želite da se ubijete, postoje mnogi drugi načini, bezbolniji. Kada čojvek vrši samožrtvovanje ne umre odmah – dvije nedjelje traju mučenja i agonije. ”

Šta se desilo sa Bugarskom – nekada blagodatnom i prosperitetnom? Šta se desilo sa Bugarima – najstrpljivijim i mirnim narodom Evrope?

Frižider je pobijedio televizor

“Imamo veoma zategnutu situaciju – uzdahnula je Svetla, moja drugarica. Ljudi su dobili račune za struju duplo veće od penzija. Ako bi penzioner čak prestao da jede, on ne bi mogao da plati račun. ” Kada je došlo do prave opasnosti od gladi i hladnoće (mnogi stanovi se griju na struju), desetine hiljada ljudi širom zemlje su izašli na ulice. Počela je “električna revolucija”. Kako se duhovito izrazio jedan lokalni političar, “prazan frižider je konačno pobijedio televizor.” Nemoguće je da se hrane ljudi govorom o “evropskim demokratskim vrijednostima.” Međutim, proljeće će doći- i televizor će izgleda da ponovo da pobijedi.

Jedini izlaz – napustiti zemlju

Ljutnja i bijes su odredili svijest o problemu: ljudi su izašli da protestuju ne kao građani koji imaju jasne vrijednosti, nego kao gnjevni potrošači. Oni su mahali rukama, vikali i umorili se.

Bugari više vole da se spasavaju pojedinačno. Popularni vic: “Bugarska ima dva načina za izlazak iz krize – Terminal 1 i Terminal 2 na aerodromu.” Mladi, talentovani i tvrdoglavi pakuju stvari i bježe bez osvrtanja, ostavljajući starije da umru u selima. Sjever zemlje, gde je nezaposlenost (zvanična) 60% (!), je raseljen. Rijetki turisti ga porede sa Černobiljskom zonom. Tokom proteklih 20 godina zemlju je napustilo 2 miliona ljudi.

Zemlja je izgubila više ljudi nego za dva svjetska rata, ali to nije granica. Ekonomska kriza se poklopila sa strašnom skalom demografske katastrofe. Do 2060 će stanovništvo Bugarske biti samo 5 miliona ljudi, od kojih će 1,5 miliona biti Cigani. Bugari kao ljudi sa drevnom pravoslavnom kulturom su osuđeni na propast.

“Prošle godine je rođeno samo 62.000 djece – kaže novinar Ivo Hristov. – To je najniža stopa nataliteta od 1945. Bugarska se topi brže od svih evropskih zemalja. Još gori ishod je samo u Estoniji. Za svu svoju 1300-godišnju istoriju naša zemlja nikada nije bila tako blizu raspada. ”

Navikli smo da čekamo kada će nas spasiti

– Da li je sada gore nego pod Turcima? – čudim se ja.

– Još gore. Demografska i ekonomska kriza su se poklopile sa moralnim propadanjem. Društvo je sada mnogo dublje iskvareno nego za vrijeme turske okupacije, kada su ljudi bili ujedinjeni idejom borbe za oslobođenje. A šta vi hoćete od nas? Bugari su tihi ljudi – u očima poznatog novinara Svetoslava Terzijeva zaasjaše iskrice ironije.

– Mi smo imali pet stotina godina turskog jarma. Mi smo se navikli. Onda je došla Rusija i oslobodila nas. Kasnije, mi smo se spetljali sa Nijemcima, ali oni su bili loši saveznici. Od njih nas je oslobodila Crvena armija. Zajedno sa njom je došao Sovjetski Savez, koji nas je u 90-tim godinama oslobodio od sebe. Šta je naša budućnost? Zašto misliti o tome? Preživjeli smo dan do uveče, i to nije loše. Bugari su navikli da sjede i čekaju kada će ih spasiti.

 (Trebinjeinfo)

Share this post: