KAKO FARMACEUTSKA INDUSTRIJA PRODAJE STRAH OD BOLESTI

Američki farmaceutski div Pfizer nagodio se za plaćanje kazne u visini od 60 miliona dolara zbog optužbi za podmićivanje hrvatskih lekara koji su bili visoko pozicionirani u državnim telima za registraciju lekova i za njihovo stavljanje na listu Hrvatskoga zavoda za zdravstveno osiguranje ili u državnoj bioetičkoj komisiji koje je odlučivala o kliničkim studijama za ispitivanje lekova.

Kako u svom najnovijem izveštaju navodi Bloomberg, optužba za podmićivanje odnosi se na period od 1997. do 2001., i to ne samo hrvatskih, već i lekara u Bugarskoj, Kini, Češkoj, Kazahstanu, Rusiji i Srbiji, a sve kako bi propisivali njihove lekove.

Tužba je podneta Okružnom sudu District ofColumbia, a u njoj stoji da je Pfizer svoje zaposlene u kancelarijama u tim državama ovlastio za gotovinske isplate podmićivanja i podsticanje propisivanja svojih lekova.

Kako bi izbegao suđenje, farmaceutski je div pristao na nagodbu, kao što je to već činio i ranije. Pre tri godine Pfizer je platio za neistinito reklamiranje svojih lekova čak 2,3 milijarde dolara.

Istraga trajala 8 godina

Ovaj Pfizerov skandal u Hrvatskoj buknuo je još pre osam godina, otkada traje istraga, a tada je takođe Bloomberg izvestio o podmićivanju visoko pozicioniranih lekara u Hrvatskoj.

Tada je glavni direktor hrvatskoga zastupništva Pfizera dobio vanredni otkaz, a u javnost su procurila neka imena za koje se tvrdilo da su plaćani mesečnim iznosima u Austriji.

U optužnici američkoga suda, pod tačkom 30., stoji da je najmanje od 1997. do kraja 2004. Pfizer Hrvatska, odnosno Pharmacia Hrvatska, koju je kupio Pfizer, plaćao lekare koji su radili za institucije hrvatske Vlade.

Novac je, kažu, bio namenjen za to da se utiče na propisivanje Pfizerovih i Pharmacijinih lekova i da se osigura da regulatorna tela daju odobrenje za stavljanje na listu njihovih lekova.

U tužbi se navodi da je od februara 1997. do maja 2003. Pharmacia Hrvatska mesečno plaćala 1200 dolara na bankovni račun lekara u Austriji, koji je kao član nekoliko hrvatskih državnih odbora nadgledao registraciju farmaceutskih proizvoda.

Navodi se da je direktor hrvatskoga predstavništva rekao kako će Pharmacijini lekovi imati njegovu pomoć u proceduri, a on je osoba od uticaja na području lekova u Hrvatskoj, njegovo se mišljenje poštuje i to je razlog da je tako važan za nas, rekao je tada hrvatski menadžer Pharmacije, odnosno Pfizera.

Plaćanja su obavljana sve do spajanja Pharmacije i Pfizera početkom 2003. godine, u kojoj su bile još tri isplate , a u tom periodu komisije u kojima je radio navedeni lekar odobrila su tri Pfizerova proizvoda.

 

Prašina se brzo slegla

U optužnici stoji da je Pharmacia takođe imala u Hrvatskoj tzv. bonus program prema kojem je lekarima koji su bili visoko pozicionirani u hrvatskim bolnicama plaćala procenat od Pharmacijinih lekova koji su se koristili na odeljenjima tih lekara.

Deo je plaćan u novcu, deo putovanjima ili donacijama nekih proizvoda.

Iako je Pfizer Hrvatska završila s većinom isplata prema bonus programu nakon što je 2003. došlo do spajanja kompanija, ipak je dopušteno da se program delimično nastavi zbog jednog Pharmacijnog proizvoda do 2005. Takođe je iz optužnice vidljivo kako je postojala preporuka da se zbog povećanja prodaje jednog Pharmacijinog leka uđe u bonus program s lekarom, i to nepisanim dogovorom, prema kojem se isplaćivao 12-postotni iznos od prodaje leka.

Osim toga, njemu i njegovim kolegama plaćali su se troškovi smeštaja i hotela za učestvovanje na kongresu u Lisabonu, a kupljen mu je i televizor koji se trebao koristiti u lekarkoj ordinaciji.

Utvrđeno je da su zaposlenici Pfizera u Hrvatskoj učinili sve da prikriju pravu prirodu tih transakcija, lažno ih prikazujući kao konvencije, poklone, stručne službe… i drugim opisima.

U Hrvatskoj se pre osam godina bila podigla velika galama oko ovih istih optužbi, a prema nekim informacijama, sve je bilo stiglo i do Državnog tužilaštva, ali se isto tako prašina ubrzo slegla i nikakvih sudskih procesa nije bilo.

Nažalost, svaki put kad neka farmaceutska kompanija plati ceh zbog sramnog marketinga i lažnog predstavljanja delovanje svojih lekova, stižu ista obećanja koja vrede do prve prilike.

 

U Kini lekare podmićivali setovima za čaj i mobilnim telefonima

Inače, osim Hrvatske, spominju se i druge zemlje u kojima je Pfizer podmićivao lekare pa je slično radio i u Kini, gde su plaćane rekreativne i zabavne aktivnosti, a skupljanjem bodova za propisivanje lekova, stizali su pokloni poput mobilnih telefona, setova za čaj ili naočara.

Kako bi izbegao još veću kaznu i štetu za ugled, američki farmaceustki div Pfizer je, kažu u američkom tužilaštvu, vrlo dobro sarađivao s istražiteljima.

Kompanija ističe svoju maksimalnu aktivnost na rešavanju problema korupcije pa tako izvršna potpredsednica Amy Schulman kaže kako se očekuje da se svaki zaposleni Pfizera pridržava najviših normi ponašanja i kako će sve učiniti da te visoke standarde i sprovede u poslovanju.

Kako farmaceutska industrija prodaje strah od bolesti

Od 2693 nova leka u poslednjih 20 godina samo njih 0,3 posto je znatno unapredilo lečenje

Krvni pritisak 140/90, ukupni holesterol manji od 5 milimola na litru krvi, LDL holesterol manji od 3, šećer u krvi manji od 6 milimola po litri krvi – to su idealne mere kad je reč o zdravlju krvnih žila i srca, pa oni koji ne uspevaju postići taj optimum trebaju krenuti put apoteke.

Tamo će žuta, bela, zelena ili plava pilula pomoći da dožive barem 100 godina.

Suluda preporuka

Naravno, ta preporuka farmaceutske industrije nema veze sa zdravim mozgom. Ali, ima s profitom “big pharme” koja agresivnim marketingom godinama spušta vrednosti šećera, pritiska i masnoća u krvi ne bi li naterala zdrave da troše njihove proizvode “iz preventivnih razloga”.

Naime, profit na bolesnima dostigao je nivo nakon koje više nema povećanja proizvodnje i prodaje pa su se dosetili da bi mogli početi prodavati i strah od bolesti.

To treba biti uverljivo pa su za svaki slučaj u poslednjih petnaestak godina srušene vrednosti pritiska, šećera i masnoća u krvi.

To je odmah podiglo potrošnju statina, lekova za sniženje krvnog pritiska, ne bi li dodatno pale vrednosti holesterola, a tome valja dodati i povećanje preventivne potrošnje aspirina “za bolju cirkulaciju”, za što su najnovije studije pokazale da kod zdravih ljudi čine više štete nego koristi.

Novi lekovi isti kao stari

I statini su se pokazali kao potencijalno opasni lekovi jer kod nekih bolesnika mogu izazvati propadanje srčanog mišića, a kod mnogih se javljaju bolovi u ostalim mišićima.

Uprkos nuspojavama poslednjih dvadesetak godina ti su lekovi na vrhu potrošnje, a farmaceutske kompanije pobrale su proteklih desetak godina milijarde dolara bez dokaza da je sav taj novac stvarno produžio život.

Tome u prilog govori istraživanje francuskog časopisa La Revue Prescrire, prema čijim je rezultatima u dvadesetak godina od 2693 nova leka, samo njih 0,3 posto znatno unapredilo lečenje, 2,7 posto samo delimično, 7,9 posto imalo je “određeno poboljšanje”, 16 posto minimalnu korist, a čak 1984 leka bila su potpuno irelevantna za lečenje ili drugim rečima – topla voda.

Američka FDA priznala je da se od 1000 lekova registrovanih u deset godina, čak tri četvrtine minimalno ili nimalo nije razlikovalo od već postojećih lijekova.

Izmišljanje bolesti

Poslednjih se godina farmaceutska industrija dosetila kako još povećati prodaju upravo novih lekova koji se ne razlikuju od starih – izmislili su nove bolesti s novim nazivima. Naprimer, erektilnu disfunkciju (ED) leče lekom koji zapravo treba biti lek protiv visokog pritiska, gastroezofagealni refluks (GERD) ili svima poznati gastritis leče upravo lekom protiv gastritisa, a bolovi pre menstruacije i na njenom početku postali su PMDD pa se leče Sarafemom, što je zapravo u ružičastu kutiju prepakovan Prozac, lek protiv depresije.

Lenjost se zove anksiozna socijalna bolest (SAD), a nervozno lamatanje nogama RLS ili sindrom nemirnih nogu koji se leči čak lekovima protiv epilepsije koji imaju brojne nuspojave poput suicida.

Drugim rečima, farmaceuti poručuju – bolje je ubiti se, nego nervozno tresti nogom.

(Jutarnji)