Kako je nastala „Družina Brandenburg“: Operacija „Barbarosa“ i njihove špijunske aktivnosti

Pariz

U nemačkom gradu Brandenburg, nacisti su formirali „Družinu za obuku za specijalne zadatke i izgradnju 800“ koja je ubrzo dobila ime „Družina Brandenburg“. Ova špijunska družina osnovana je sa idejom da se njeni članovi infiltriraju među neprijatelje, te su zbog toga u nju primani svi, bez obzira na boju kože i arijevske karakteristike.

„Družinu Brandenburg“ osnovao je kapetan Teodor fon Hipel nakon raspada špijunskog bataljona Ebinghaus. Hipel je među Brandenburgere doveo mnogo veterana iz Ebinghausa regrutujući pritom i nove članove.

Ono što je bilo karakteristično za Brandenburgere je bilo to što je Hipel želeo da izgledaju poput neprijatelja, pa čistoća rase nije igrala ulogu u odabiru članova.

Čak su i oni koje su nacisti smatrali nižim rasama, poput Slovena i drugih etničkih grupa, ubrzo uključeni u obuku zajedno sa Nemcima u raznim veštinama, od baratanja oružjem do vožnji zaprega koje vuku psi.

Bilo da su operisali u timu od dvojice ili 300 ljudi, od svakog Brandenburgera je zahtevano da tečno govori jezik zemlje u koju je slat. Morali su da znaju običaje i istoriju tih područja kako bi se uklopili i kretali tu, a da ne budu primećeni. Čak su učili i kako da pravilno pljuju poput lokalaca.

Nakon priliva regruta, družina je tri meseca od osnivanja prerasla u bataljon. Poslati su u borbu u kampanji protiv zapadnih država 1940. godine. Brandenburgeri su 8. maja, dva dana pre nego to je ofanziva započela, u malim grupama prešli granice Holandije, Belgije i Luksemburga.

Napali su ciljeve nekoliko minuta pošto je kampanja zvanično započela, noseći neprijateljske uniforme pucali su na slično obučene domaće vojnike i unosili konfuziju širom tih zemalja. Kako bi osigurali da ne budu streljani kao špijuni, nosili su nemačke uniforme ispod neprijateljske.

Borili se protiv Partizana u Jugoslaviji, pokušali da zarobe Tita

Nakon pada Francuske i obustave planirane invazije na Veliku Britaniju, sada već puk Brandenburg obučavan je da zauzme Gibraltar. Jedinice koje je predvodio Fon Hipel brodovima su prebačene u Libiju zajedno sa Afričkim korpusom, dok su ostali krenuli ka Jugoslaviji kada je Hitler bio prinuđen da pruži podršku Musolinijevoj invaziji na Grčku.

U Jugoslaviji su Brandenburgeri načinili veliki uspeh za nacističku vojsku ubacivši se u zemlju i zauzevši prethodno brodogradilište Oršava na rumunskoj strani Dunava, dan pre nego što je započeo Hitlerov napad na Jugoslaviju.

Sva ova ostvarenja brzo su zasenjena kada je 22. juna 1941. krenula Operacija Barbarosa, invazija na Sojvetski savez, preko čije granice su ponovo prvi ubačeni pripadnici Brandenburga.

Ilustracija

Većina Brandenburgera je do februara 1943. vraćena u Nemačku kako bi pomogla formiranju divizije Brandenburg. Ponovo su slati u okupirana područja, ali sve manje na izvođenja tajnih zadataka a sve više da deluju kao neka vrsta vatrogasne brigade elitnih borbenih trupa.

Vratili su se na Balkan gde su izvodili akcije protiv partizana, a jedna od njih je bio i pokušaj male jednice koja je služila kao pomoć Otu Skorceniju, vođi komandosa, da zarobi Tita.

Oko 1.800 pripadnika Brandenbnurga je pred rata prebačeno u 502. esesovski Jeger bataljon, dok su ostali ubačeni u borbu kao pacergrenadiri ili motorizovana pešadija.

Tu im je moral uništen, a specijalne veštine zanemarene tokom povlačenja pred Crvenom armijom koje je trajalo mesecima. Uništeni su u poslednjim nedeljama rata kod istočnog pruskog grada Pilau.

Sada je, 70 godina kasnije, među živima još nekoliko Brandenburgera.

Kako su nastali „Brandenburgeri“?

Predratne komandne strukture nemačke vojske odbile su ideju kapetana Teodora fon Hipela o korišćenju malih jedinica visokoobučenih ljudi za upade iza neprijateljskih odbrambenih linija pre početka prave bitke. Smatrali su da je ispod dostojanstva pravog vojnika da se angažuju u takvim odmetničkim akcijama i zbog toga su se samo zahvalili kapetanu.

Ipak, kapetan je završio u nemačkoj obaveštajnoj agenciji „Abver“ („Odbrana“) gde je njegove ideje pažljivo saslušao njen osnivač admiral Vilhelm Kanaris.

Ideje su, od kojih je većina pokupljena proučavanjem veština gerilskih vođa iz Prvog svetskog rata, nakon usvajanja prosleđene nemačkoj Vrhovnoj komandi (OKW). Ona je dozvolila osnivanje bataljona sastavljenog od ljudi obučenih za ratovanje i špijunažu.

Ovim trupama zadatak je bio da zauzimaju mostove i puteve i drže ih sve dok im ne stigne drugačije naređenje. Prva takva jedinica bio je bataljon Ebinghaus. A kada je jedinica krenula u rat protiv Poljske 1. septembra 1941. pokazala se onako kako se od nje i očekivalo: uvukla se iza neprijateljskih linija, zauzela ključne puteve i raskrsnice.

Ilustracija

Pored nje su potom prolazile kolone nacističkih tenkova „pancer“ koje nisu bile svesne da su mnogi od onih koji su im mahali do malo pre toga nosili uniforme poljske vojske.

Čudno je to što je, tek što je uništio i poslednje tračke sumnje u svoju efektivnost, Ebinghausu stiglo naređenje o rasformiranju pošto je dodeljen OKW i više za njim nije viđena potreba.

Kanaris je ipak želeo još jedinica, ali samo za „Abver“. U gradu Brandenburg formirana je „Družina za obuku za specijalne zadatke i izgradnju 800“ koja je ubrzo dobila ime „Družina Brandenburg“.

(Blic)

Share this post: