Kako sam odlučio da više do kraja života ne odigram tiket

kladionica tiketi uplata zarada novac

Koliko puta sam sebi rekao: „Nije to ništa, samo jedan tiket, pa šta bude“, a ustvari, znao sam da sam dobro zaglibio u jednom od najvećih poroka – kocku. Posle 11 godina, odlučio sam da više ne bacam pare i ostavim sve vidove igre na sreću.

Sećam se svog prvog tiketa, onako kroz maglu, a bilo mi je samo 13 godina. Ulazim u izvesnu kladionicu Aristokrat, koja danas ne postoji, i uplaćujem jednu marku za dobitak od 26 maraka. Izgleda da sam tada shvatio da želim tu simbiozu lepog i korisnog, jer, Bože moj, razumem se u skoro svaki sport, pa bih mogao to i da naplatim.

Tekle su godine, moj poriv za dobitkom je bio sve veći, ali i to iščekivanje rezultata, valjda adrenalin koji mi je uvek bio potreban – da pratim nešto, a da pritom gubim ili dobijam, nema sredine.

Prve probleme sam sebi nabacio na vrat u srednjoj školi kada sam od druga pozajmio 20 evra. Zaista, ali zaista, za mene nije bilo potrebe da se kockam, jer je moja porodica bila sasvim dobrostojeća i omogućavala mi je da imam čak i više nego omladina u mojoj dobi.

Možda me je vukla i ta laka zarada, jer ne treba mnogo fizičkog niti psihičkog rada, a uz dobru zabavu, društvo i pivo, mogao sam da uzmem neku dobru kintu. Čak i tada, kao adolescent, shvatio sam da ću uvek biti u minusu, jer kladionice se ne otvaraju zbog zarade klijentele, to je svima jasno mislim.

Taman kada pomislim da više neću u životu odigrati tiket, „upadne“ nešto fino, onako primamljivo da me povuče i odvuče na onu stranu koju nisam hteo.

Obim uplata se povećavao iz dana u dan, iz meseca u mesec, sve dok nisam našao posao. Plata je bila ispod prosečna, a mislio sam da ću je nadograditi sa nekim manjim dobitkom, ali uvek se završavalo sa pola potrošenog honorara, da ne kažem i gore od toga.

Sve sam veću nervozu imao u životu, misli u subotu i nedelju su mi bile okrenute samo prema kladionici… Kada su evropska takmičenja, i u sredu, četvrtak i petak. U suštini, retko nisam mislio na tikete, a stvar prelazi na veći nivo sa dolaskom internet klađenja.

Ljudi moji, takvo klađenje me navodilo da na računu imam poene, a ne novac sa kojim se kupuje hleb i mleko. Osetio sam i da mi se zdravlje pogoršava, ili sam postao hipohondar jer sam očekivao najgore. Svaki put mi srce preskoči kada padne gol onde gde to nije trebalo da se desi.

Polako sam osećao da ni meni više ne prija ta vrsta adrenalina, iako sam znao da ne mogu od svoje plate da imam ono što želim. Iako sam svesna osoba, da samo obrazovanjem, trudom i radom se stiču rezultati, hteo sam bržim putem.

Nema opravdanja za takve stvari, pogotovo ne kada osoba zna da se truje, a to konstantno nastavlja da čini. Govorio sam sebi, evo, samo još ovaj put i neću više, kunem se. Padne mrak, kad ono – potrošenih 3.000 dinara i samo 300 za piće u subotu uveče. Jadno i, kako bi moj kum rekao, loše kao blato.

Niti dobrog provoda, niti dobrog društva, potišten, a sada spreman da pozajmim pare, ne za kladionicu, nego da mogu da ostanem u klubu ili pabu, a da mi ne propadne noć. E, ovako je bilo najmanje 50 puta tokom godine, čak mi se čini i da sam umanjio brojku.

Pored svega toga, nenormalno je pričati o dobicima, jer se izgube u tom mulju, pa svaki put kada se uzme po 150, 200 evra, razmišlja se o još, o još, o još, i tako unedogled.

Probao sam i ostale vidove kocke, od ruleta, preko trke pasa, pa sve do aparata, a sve me je to uputilo u jednom smeru.

Konačno, nesvestan, pošto sam to već bio godinama unazad, nego odlučan da stanem tome na put, odigrao sam poslednji tiket u subotu ujutru, sa 100 dinara. Naravno, nisam dobio, čak nisam ni pratio, ali sam dobio nekog novog sebe u toj trci.

Najveće pitanje je: Kako sam se odlučio na takav potez?

Pa, ovako, prvo jer je voda došla do poda što se tiče zdravlja, a na tom planu sam zaista osetljiv. Drugo, zbog novca i želje da jedan mesec izguram kao čovek, a da ne razmišljam o stvarima koje sam mogao da imam i bez klađenja.

Prepoznajte zavisnost

Treće, ružno je, pogotovo kod ženskog roda. Devojke ne vide srećnu budućnost kod vas kada imate tako lošu naviku.

Poslednji razlog je što želim da vreme koje sam trošio na putu ka kladionici, razmišljanju o parovima, prelistavanju liste i množenju kvota potrošim na neku mnogo korisniju stvar. A, sve su korisnije svakako od toga.

Proba je odlično prošla, jer je prošla i srž novog kola, subota uveče i čitava nedelja, a da nisam ni omirisao kladionicu, ni uplatio 50 dinara. Ma, to ne možemo ni nazvati probom, jer sam tako odlučio i tako mi se hoće.

Sačekaću rezultate, tj. videću kako mi se život menja iz korena, sa nekim drugim, zdravijim navikama. A, što se tiče fudbala i ostalog sporta, naravno da ću da ispratim svaku dobru utakmicu, bez nerviranja zbog para Sandsval – Norčeping, meča koji ni porodice tih igrača ne interesuje.

Društvo u mnogome utiče

Definitivno, okruženje dosta utiče na vaše odluke, to nije nikakva tajna. Skoro svi moji drugovi i prijatelji igraju kladionicu, čak i neke teže vidove kocke, pa me je to stalno održavalo u nameri da nastavim sa tiketima.

Ne smete njih kriviti zbog svojih navika, vaš je život, pa upravljajte najbolje što znate.

(24Sata)

Share this post: