KAKO ZAUSTAVITI STARENJE

vreme-kosmos

Niko ne voli da stari. Svi bismo želeli da ostanemo zauvek mladi, ili bar u srednjem dobu. S obzirom na to da se u razvijenom svetu povećava udeo stanovništva sa 65 godina starosti i više, kakva budućnost očekuje ljude u poznim godinama?

Danas sve više procenjujemo osobe prema njihovim intelektualnim i društvenim sposobnostima, a ne prema starosnoj dobi. Obično zdravlje, a ne godine, određuje nečiji status što sam detaljno obrazložio u mojoj knjizi “Moć zdravlja.

Starost nastupa kad bolest i nesposobnost ograniče obavljanje svakidašnjih dužnosti. Neki su ljudi stari iako su po godinama srazmerno mladi. To su obično hronični bolesnici, invalidi ili žrtve neke veće tragedije koji su najčešće digle ruke od svega i proživljavaju ostatak svojih tmurnih dana u izolaciji i osami. Drugi pak ostaju mladoliki, vitalni, živahni i aktivni duboko u poznim godinama.

Kaže se: što starije, to bolje. Može li se to odnositi i na ljude? Zavisi od toga kako gledamo na stvari. Ako mislimo na telesnu snagu, energiju i učestalost obolevanja, svakako je bolja mladost. Ali za dublje uzajamno poverenje, sposobnost prosuđivanja i uvide, manje briga i više slobode, starost može biti bolja. A tome doprinosi i životno iskustvo. Većina roditelja, lekara i pisaca, na primer, što su stariji, to su bolji.

Zar većina ljudi u trećoj životnoj dobi ne pati od hroničnih bolesti? U bogatom zapadnom društvu oko 80% osoba sa 65 i više godina starosti ima neki zdravstveni problem kao što su visoki krvni pritisak, artritis, šećerna bolest, depresija ili srčane bolesti.

starenje

Ali većina ovih bolesti ne onesposobljavaju čoveka za samostalan život. Naime, oko 95% starijih osoba živi u svojim društvenim zajednicama, najčešće u vlastitom domaćinstvu.

Prerano starenje i invalidnost vrlo su često posledica faktora vezanih uz način življenja kao što su pušenje, preterana upotreba alkohola i kofeina, i zloupotreba droga. Prekomerna telesna težina ubrzava fizičko starenje i slabljenje polnih funkcija. Ishrana bogata rafinisanom hranom i nedostatak redovnih vežbi može ljude pre vremena učiniti starijima.

Nije li zaboravnost loš znak? Značenje zaboravnosti kod starijih osoba se preuveličava. Stresovi, zabrinutost, brzo smenjivanje događaja, umna preopterećenost i nezainteresovanost mogu prouzrokovati zaboravnost u svakom dobu. Depresija, kojoj su izloženi mnogi stari ljudi, često se pogrešno dijagnostikuje kao senilnost.

Međutim, srazmerno malo ljudi oboleva od Alchajmerove bolesti ili drugih pravih senilnih oblika bolesti. Većina njih dugo zadržava odlično pamćenje, posebno ako ostaju aktivni i održavaju telo u dobrom telesnom stanju.

Knjigu dr Hans Dila “Moć zdravlja” možete nabaviti i u Srbiji i PORUČITI OVDE

Lepše treće životno doba treba iskusiti. Danas je mnogo lepše živeti nego pre. Stvaralačke društvene aktivnosti usporavaju proces starenja. To čini i vežba, bolje razumevanje uloge ishrane, pravovremeno posvećivanje pažnje zdravstvenim problemima i napredak savremene tehnologije. Ljudi danas često ostaju fizički i umno zdravi do svoje 80-te i 90-te godine. Mnogi uspevaju da sačuvaju i polnu aktivnost.

I to nije sve. Naučnici svakim danom sve dublje shvataju kako optimistični, pozitivni stavovi u životu poboljšavaju rad imunološkog sistema. Sve je jasnija ključna uloga tog složenog obrambenog sistema u očuvanju dobrog zdravlja.

Vrlo davno mudri Solomun je izjavio: “Srce veselo pomaže kao lek.” (Priče Solomunove 17,23)

Kakva je vaša budućnost? Zamislite za trenutak sebe na svoj 90-ti rođendan. Stojite li na vrhu neke planine? Proslavljate li život sa svojom porodicom i prijateljima? Ili ste bolesni i usamljeni?

Pozitivan stav i pogled na stvari vrlo je važan za telesno zdravlje i sreću. Bez životnih planova, bez ciljeva i stvaralačkih društvenih aktivnosti, mi brzo starimo. Imate li svoje planove i ciljeve koji će vas provesti kroz život?

Moc-zdravlja-knjiga

Istraživanja ukazuju na to da zdrav način života može zaustaviti proces starenja za čak trideset godina.

Super seniori!

U dobi od 66 godina Hulda Crooks odlučila se na novi izazov – planinarenje. Tokom sledećih 25 godina popela se na neke od najviših vrhova u Severnoj Americi, kao i na Fudži – najvišu planinu u Japanu.

Bob Anderson je autom odlazio po pisma do poštanskog sandučića udaljenog 50 metara od ulaznih vrata svoje kuće. Dve godine kasnije, ovaj 68-ogodišnjak je svojim biciklom proputovao celu Kanadu za svega 60 dana! “Drugo detinjstvo je nesumnjivo bolje od prvog, jer nema nikoga da vam govori šta ne smete”, kaže on.

Knjigu dr Hans Dila “Moć zdravlja” možete nabaviti i u Srbiji preko telefona: 064/91-91-478 ili PORUČITI OVDE

Dr. Nikola Marković

Vestinet.rs

Share this post: