Kakva je vojna (borbena) moć Vojske Srbije danas?

Vojska Srbije

Vojska Srbije

Piše: Dr Vinko Pandurević, general u penziji Vojske Srbije i VRS

Kako u savremeno doba razumeti Njegoševu izreku „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“.

Ova misao i njeno otelovljenje u neposrednoj bici je imala veliki značaj kroz istoriju srpske vojske i srpskog ratovanja. Ove izreke se, dodouše u nešto izmenjenoj formi držao i slavni Srpski vojvoda Živojin Mišić, koji je govorio:“ Život je teška i surova borba. Ko sme taj može, ko ne zna   za strah, taj bije napred„.

Kako danas u svetu modernih vojnih tehnologija, u Vojsci Srbije (VS)  razumeti i u praksi primeniti navedene ideje u procesu izvršavanja osnovnih misija koje ima VS, u skladu sa Strategijom odbrane.

Koji su to faktori od presudnog značaja za uspešnu dbranu RS od oružanog ugrožavanja spolja, za učešće VS u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu, te za podršku civilnim vlastima u suprostavljanju pretnjama bezbednosti.

Koji su to elementi vojne (borbene) moći VS, od kojih odlučujuće zavisi ostvarivanje navedenih misija.

Kakav je njihov međusobni odnos u modernom vremenu i u savremenim ratovima.

Prema doktrinama većine savremenih armija sveta, takođe i prema doktrini VS osnovni elementi, odnosno komponente vojne moći su: konceptualna (osnovna načela ratovanja, doktrinarni koncept, razvoj vojne teorije i prakse); moralna (motivacija, vrednosti, liderstvo, upravljanje); fizička (ljudstvo, naoružanje i vojna oprema, gotovost snaga, održivost snaga i zajedničko delovanje).

Očito je da su sve tri navedene komponente neophodne da bi VS mogla uspešno izvršavati svoje zadatke. Da li je potrebno i moguće praviti međusobnu komparaciju ovih komponenti po stepenu važnosti?
Ukoliko su koncept ratovanja i doktrinarna načela pogrešna ili neadekvatna, onda se to negativno reflektuje na druge dve komponente.
Ukoliko su moralna i fizička komponenta izuzetno stabilne i jake onda se preko njih mogu otkloniti konceptualne slabosti i slabosti doktrinarnih načela.
Ukoliko su i konceptualna i moralna komponente adekvatne, a fizička komponenta (posebno naoružanje i oprema) u tehničkom i tehnološkom smislu zastareli, onda je vrlo teško u savremenim uslovima, kada postoje visoko sofisticirane tehnologije i borbeni sistemi uspešno izvojevati pobedu ili izvršiti dodeljene zadatke.
Pak, ako je moralna komponenta neadekvatana, ako ne postoji patriotska svest iskazana kroz: čast, predanost, lojalnost, hrabrost i drugarstvo, nesposobnost vojnih komandanata i sl. onda su druge dve komponente sigurno nedovoljne.
Efikasnost VS je najveća kada vlada usklađenost među navedenim komponentama vojne moći.
Kakva je vojna (borbena) moć Vojske Srbije danas? Da li su navedne komponente vojne moći VS međusobno usklađene? Potpun odgovor na ovo pitanje nije lako dati.
Onaj ko želi da ostvari uvid u stanje vojne moći VS, može na odgovarajući način da se upozna u potpunosti sa konceptualnom komponentom, jer je reč o javnim dokumentima koje je usvojila Narodna skupština RS, a to su: Strategija nacionalne bezbednosti,  Strategija odbrane RS, Doktrina VS, Zakon o odbrani, Zakon o vojsci.
O osnovnim teorijskim načelima ratovanja, o razvoju vojne teorije i prakse, te ratovodstva kao takvog možemo se informisati kroz osnovna Pravila koja izdaje Generalštab VS i kroz nastavne planove školovanja u Vojnoj akademiji i posebnim oblicima komandnog i štabnog usavršavanja na Univerzitetu odbrane.
Takođe o konceptualnoj komponenti možemo se informisati i putem međunarodnih ugovora koje je sklopila RS u oblasti odbrane i bezbednosti, kao što su ugovori sa NATO kroz Program partnerstvo za mir i sl.
Možemo kazati da konceptualna komponenta vojne moći VS prati savremena teorijska i praktična kretanja u svetu u oblasti teorije i prakse ratne veštine, odnosno polemistike i polemologije.
Međutim drugo je pitanje, da li je konceptualna komponenta adekvatno praćena od strane druge dve komponente, posebno od strane fizičke komponente, pa i moralne.
Moglo bi se reći da su neki elememti konceptualne komponente, u suprotnosti sa srpskim tradicionalnim načinom shvatanja ratovodstva, mestom i ulogom vojske u državi i u društvu, pa i na međunarodnom planu. Takođe, fizička komponenta trpi određeni pritisak konceptualne komponente, jer nemože na praktičnom i tehnološkom planu da isprati postavke zacrtane konceptualnom komponentom.
Fizička komponenta vojne moći VS je takođe značajno dostupna javnosti. Posebno je javnost upoznata sa stanjem našeg naoružanja i vojne opreme. Protekli ratovi na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a posebno rat na KiM i odbrana od agresije NATO pakta, pokazali su nivo tehničke opremljenosti VJ odnosno VS.
Javnost je mogla videti da se VJ, odnosno VS suprostavila agresoru i pobunjeničkim snagama sa zastarelim naoružanjem i vojnom opremom, koji potiču uglavnom iz 80-tih godina prošlog veka. Sigurno da su, zahvaljujući adekvatnoj koncptualnoj komponenti i visokoj moralnoj čvrstini i obučenosti vojnika i starešina,  zastarela tehnika i naoružanje iskazali mnogo bolje rezultate nego što se moglo očekivati.
Suprostaljajući se agresoru u vazdušnom prostoru sa vrlo zastarelim sistemima protivvazduhoplovne odbrane nisu se mogli očekivati bolji rezultati.
Međutim, tamo gde je došlo do sukoba sa približno ravnopravnim bornenim sistemima u tehnološkom smislu (pre svega na kopnu) VJ je pokazala izrazitu nadmoć i superiornost, zbog koje kopnene trupe NATO pakta nisu smelee da krenu u kopnenu operaciju.
Borbeni moral je obično jedna od najvećih nepoznanica kada je reč o komponentama vojne moći svake vojske. Borbenom moralu se posvećuje značajna pažnja u svakoj vojsci i nastoji se sprečiti da  (ne)prijateljske vojske saznaju bitne karakteristike morala vojske.
Stanje borbenog morala VS najbolje je poznato ljudima u sistemu odbrane, koji tim sistemom upravljaju. Mnoštvo je faktora koji utiču na moral vojske, a pre svega to su eksterni i interni faktori.
Analizom tih faktora se nećemo baviti. Dovoljno je reći da (ne)pouzdano naoružanje i vojna tehnika negativno ili pozitivno utiču na borbeni moral.
bataljon-vojna-policija-vojska-srbija-KOBRE-2
Poučena borbenim i ratnim iskustvima VS zna od kakve je važnosti modernizacija naoružanja, vojne tehnike i svih borbenih sistema sa kojima raspolaže.
Takođe Vojsci Srbije je poznato u kakvom komparativnom odnosu, ili u kakvoj komparativnoj prednosti se nalaze vojske drugih država sa kojima je izvodila i sa kojima izvodi zajedničke vojne vežbe.
Da je JNA uistinu bila moćna vojna sila, gledano, pre svega kroz naoružanje i vojnu tehniku sa kojom je raspolagala, a vrlo skromna u oslanjanju na zastareli i prevaziđeni konceptualni pristup i slaba u moralnoj komponenti, bilo je vidljivo kroz proces nasilnog razbijanja SFRJ, a i kasnije kroz upotrebu vojne tehnike od strane novonastalih država i njihovih vojski.
Fizička komponenta vojne moći sa kojom je raspolagala srpska strana u ratovima 90-tih, te VJ u odbrani od agresije NATO pakta, najvećim delom nasleđena je od JNA.
Ta komponenta, poduprta sa moralnom komponentom, posebno srpskih boraca u odbrani od agresije od strane NATO pakta i oružanih snaga Albanije i pobunjeničkih snaga na KiM, iznenadila je mnoge vojne stručnjake na zapadu i sam NATO pakt.
Kada su vodeće zapadne zemlje, pre svega okupljene u NATO paktu, i neke druge krenule u planirano rasturanje SFRJ i brzi prodor na istok na granice sa bivšim SSSR-om odnosno Rusijom, taj proces i prodor je znatno bio usporen zahvaljujući otporu koji je pružila srpska strana u oružanim sukobima u Hrvatskoj i BiH.
Zbog toga se na zapadu oklevalo u vojnom pohodu na Srbiju i čekao se povoljan trenutak, odnosno stvaranje povoljnih unutrašnjih okolnosti, pre svega na KiM.
Raspadom Varšavskog pakta i SSSR, Ruska Federacija je dovedena do unutrašnjeg rastura i u ekonomskom i političkom smislu dovedena na nivo drugorazredne države.
Njen vojni potencijal je bio jedina pretnja njenim neprijateljima. Takvo stanje u Rusiji neposredno se odrazilo i na stanje u Jugoslaviji odnosno u Srbiji.
Srpski narod se našao u ratu sa protivnicima koji su bili  svesrdno podržani od svojih saveznika, pre svega od moćnih država zapada, SAD, Nemačke, Velike Britanije i dr. Dakle Srbi su ratovali sa zastarelim borbenim sistemima.
Stvorene su takve međunarodne okolnosti da se Srbima i Vojsci Jugoslavije nije smeleo niti moglo dostaviti moderno naoružanje od jedinog kakvog takvog saveznika u to vreme, a to je bila Rusija. U takvim okolnostima Srbija je dočekala i NATO agresiju.
"Orkan"

„Orkan“

Poučena svim ratnim iskustvima, Srbija mora ubrzati započeti proces modernizacije svoje vojske pre svega u fizičkoj komponenti, odnosno opremiti vojsku savremenim borbenim sistemima, pre svega za borbu u vazdušnom prostoru i zaštiti celokupne teritorije i vazdušnog prostora od udara sa distance.
Taj proces treba završiti što pre, da se nebi smo našli u situaciji sličnoj onoj koja je bila 90-tih godina prošlog veka.
Besmisleno je postojanje vojske koja ne može ostvariti svoje zacrtane misije, odnosno svoju ustavnu ulogu.
Ukoliko Srbija uspe da fizičku komponentu vojne moći, pre svega naoružanje i vojnu tehniku osavremeni i nabavi najsloženije i najefikasnije borbene sisteme za zaštitu od udara iz vazduha i sa distance, uz vrlo značajnu konceptualnu i respektabilnu moralnu komponentu biće respektabilna vojna sila i poštovana država u regionalnim i širim okvirima.
Velike sile i moćni vojni savezi imaju potrebu da u određenim vremenskim periodima proveraju svoja doktrinarna rešenja i načela upotrebe svojih oružanih snaga u praksi. Uvek se ima na umu glavni protivnik.
Obzirom da do takvog sukoba retko dolazi, jer bi posledice bile ne sagledive, onda se biraju manje zemlje ili regioni u kontaktnim zonama,  pa se na indirektan način velike sile sukobljavaju.
Srbija je okružena zemljama članicama NATO pakta ili zemljama koje su u procesu priključenja tom savezu, osim BiH.
Prostor Balkana je i dalje u fokusu interesa i sukobljavanja velikih sila. Iako Srbija vrlo lako može da ima položaj ključne zemlje na Balkanu u geopolitičkom smislu, moćne zemlje nikada nisu dozvoljavale da takav položaj dobije bilo koja zemlja Balkana.
Čak nisu dozvoljavale ni međusobni dogovor među samim balkanskim zemljama, bez pokroviteljstav i posredovanja tih istih sila.
Zato danas imamo slučaj da SAD žele da naoružaju Vojsku Hrvatske, stvarajući tako ne ravnotežu snaga u regionu, iako za to ne postoji nikakvi vojni ili neki drugi razlozi. Međutim time se Srbiji upućuje indirektna poruka.
Kao odgovor na naoružavanje Hrvatske, Srbija mora da unapređuje svoje vojne potencijale.
Kao tradicionalni i Srbiji naklonjen saveznik Rusija je ta koja pod vrlo povoljnim uslovima nudi Srbiji opremanje VS sa modernim raketnim sistemima i avionima za zaštitu vazdušnog prostora i sprečavanje udara sa distance na teritoriju Srbije, te raketnim sistemima za nanošenje protiv udara na većim daljinama.

Zadržavanje vojne kompatibilnosti u tehničkom i tehnološkm smislu sa Oružanim snagama Ruske Federacije i održavanje potrebnog nivoa savremenosti vojne tehnike i naoružanja Srbija će zadržati punu samostalnost.

Rusiji nije potrebno da Srbija bude aktivan član ODKB, dovoljno je da bude pouzdan partner na nivou unapređene vojno-tehničke saradnje.

(Fond strateške kulture)

Share this post: