Kina je od Trampa za 255 milijardi dolara biznisa, pored biznisa dobila i ono najdragocenije a to je…

Piše: Jurij Barančik

Uoči samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, koji je održan u Vijentnamu, Donald Tramp je posetio Kinu i na njenom kraju sa Pekingom potpisao ceo niz tragovinsko-ekonomskih sporazuma na više od 255 milijardi dolara.

Najveći posao (43 milijarde dolara) zaključila je najveća kineska državna naftna kompanija China Petrochemical Corp koja se uključila u posao sa tečnim prirodnim gasom na Aljasci.

Peking će kupiti od Vašingtona za 37 milijardi  dolara 300 aviona Boeing. Sasvim konkretno: 260 uskotrupnih Boeing-737 i 40 širokotrupnih Boeing-787 i Boeing-777.

Značajan je i sporazum Qualcomm Inc i triju kineskih proizvođača telefona koji su američkoj firmi prodali svoje čipove – za 12 milijardi dolar.

Ukupna suma je tolika da će mnoge Amerikance uveriti da Trampova politika prema Kini ide dobrim smerom. Sada mu kod kuće niko neće moći da prigovori da nije uspeo da `pritisne` Kinu povodom deficita u međusobnoj trgovini na štetu SAD koji je samo 2016-te bio oko 350 milijardi dolara.

Veći poklon šefu Bele kuće – da bi ga pridobila – učinila je samo Saudijska Arabija jer je prilikom Trampove posete Rijadu bilo potpisano investicionih sporazuma i vojnih ugovora za 380 milijardi dolara.

Koliko sve to realno vredi?

Sporazum koji se tiče Aljaske zasad je samo – dogovor o namerama.

Kini će do 2036-te biti potrebno 7.200 novih aviona na ukupnu sumu od 1,1 trilion dolara. Zato je pomenutih 37 milijardi za američke putničke avione – tek 3 odsto od ukupne sume koju će Kina potrošiti na avio-tehniku.

Peking je, nema sumnje, mnogo učinio da upravo završena Trampova poseta zaista bude `istorijska` i da on može da njenim rezultatima zapuši usta svojim oponentima u SAD. Samo, zbog čega je Peking na to pošao?

Jedini realni odgovor je: Kina se još ne oseća dovoljno jakim finansijki, tehnološki i vojno da bi mogao da otvoreno oponira Amerikancima.

Pekingu je potrebno vreme za snaženje unutrašnjeg tržišta i jačanje ideoloških pozicija Komunističke partije Kine.

Si Đinping sada pred sobom ima još dva mandata. Peking će ta dva mandata iskoristiti bez kačenja sa Sjedinjenim Državama jer nema dovoljno snage za pravu konfrontaciju. Stoga Kina potpisanim sporazumima i ugovorima faktički kupuje vreme.

Severna Koreja je idealna vojna zamka za SAD, a pravljena je duže od 60 godina.

Amerikanci pre nego što se razaberu sa Pjongjangom ne mogu vršiti vojni pritisak na Kinu.

Sa novim velikim ratom, Sjedinjene Države rizikuju da izgube Evroaziju i Afriku kao svoju faktičku koloniju-

Mnogi u SAD shvataju da je vojno rešenje severnokorejskog „slučaja“ – stupica posle koje bi usledio udar ne samo po američkoj mustri za obojene revolucije nego i pozicijama samih SAD  u svetu.

Posle njega bi Ukrajina definitivno i vrlo brzo postala neuspela država ili – bivša država.

Sve u svemu: ako je Kina sa Trampovom posetom kupila vreme za tehnološku modernizaciju i jačanje svojih pozicija u svetu – onda to isto vreme na raspolaganju ima i Rusija.

Istorijsko iskustvo govori da je za Rusiju najvažnije da ima priliku da se mirno razvija. I da je najbolje da vremenski razmaci između ratova budu što duži.

(Fakti)

Share this post: