KOBNA GREŠKA: Srbi hteli da sruše PETROVARADINSKU TVRĐAVU

Tvrđave na Dunavu

Petrovaradinska tvrđava danas slavi veliki jubilej! Prošlo je tačno 324. godine od kada je, na mestu prethodne srednjovekovne građevine, Austrougarska udarila temelj za izgradnju novog utvrđenja.

I iako je ovo mesto danas jedan od simbola Novog Sada, tek nekolicina ljudi zna da je malo nedostajalo pa da ova „tvrđava lepotica“ bude srušena i to od strane naše vojske!

Kada je 18. oktobra 1692. godine izaslanik cara Leopolda I, habzburški knez Kroj na ostacima drevnog utvrđenja postavio kamen temeljac za izgradnju velelepne tvrđave, sigurno nije ni slutio da će zdanje biti toliko dugovečno i da će i danas izazivati divljenje ljudi širom sveta.

Nije Petrovaradinska tvrđava lako stigla do današnjih dana. Svi koji su prolazili kroz bespreglednu vojvođansku ravnicu pokušavali su da je pokore ili sruše. Od Huna do Turaka i Austrougara svima su smetali njeni bedemi na uzvišenju iznad Dunava.

Ironično, poslednji od tih pokušaja rušenja Petrovaradinske tvrđave dogodio se u mirnodopsko doba, a da je unište hteli su ne neprijatelji ni osvajači, nego – naša vojska!

Petrovaradinska tvrđava puni 324. godine

Na mestu prethodne srednjovekovne građevine, sadašnju Petrovaradinsku tvrđavu je izgradila Austrougarska u periodu od 1692. do 1780. godine kako bi se zaštitila od turske najezde.

Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, a iz naselja Petrovaradinski Šanac koje se u to vreme nalazilo na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom današnji Novi Sad.

Zbog svoje veličine i dominantnosti naziva se i Gibraltar na Dunavu.

Naime, posle Prvog svetskog rata i ujedinjenja Južnih Slovena u zajedničku državu Petrovaradinska tvrđava se obrela u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vojni vrh ove nove države zaključio je da su tvrđave sagrađene tokom 17. i 18. veka izgubile svoj strategijski značaj i namenu i da ih zbog toga treba uništiti.

Na listi tih „nepotrebnih bedema“ našao se i Petrovaradin, ali i tvrđave u Beogradu, Osijeku, Brodu, Rači, Karlovcu…

Ovaj nezahvalan posao dodeljen je izvesnom pukovniku Dragošu Đeloševiću. Na sreću Novosađana, ali i cele Srbije, on je smatrao da je Petrovaradinska tvrđava „suviše lepa da bi je srušio“ kako je kasnije pričao.

Zahvaljujući njegovom protivljenju, uništeni su „samo“ delovi ovog mesta: mostobran Brikšanac na levoj obali Dunava, kao i Novosadska kapija – barokno zdanje koje se nalazilo ispod zdanja naspram obale Dunava. Pa ipak, Petrovaradinska tvrđava je tako spasena!

Nakon Drugog svetskog rata, 1948. godine čitav kompleks je proglašen istorijskim spomenikom i tvrđava je rekonstruisana.
Danas se tu nalaze galerije i ateljei, Muzej i Istorijski arhiv Novog Sada, Akademija umetnosti, Astronomska opservatorija, konjički i streličarski klub… i, naravno, mnogo restorana, kafanica i kutaka koje svaki boravak na Petrovaradinu čine nezaboravnim.
(Dnevno.rs)

Share this post: