Koja evropska država će prva POVUĆI priznanje Kosova?

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Od 22 države EU koje su priznale nezavisno Kosovo njih osam ima ozbiljne separatističke pokrete u svojim redovima.

Ne postoji nijedan zvaničan međunarodni pravni akt kojim je priznata kosovska nezavisnost. Sva priznanja Kosova do danas rezultat su isključivo političkih odluka vlada država koje su priznale jednostrano proglašenu secesiju srpske južne pokrajine iz 2008. godine. Čak ni Međunarodni sud pravde odlukom iz 2010. godine, u kojoj jeste donet zaključak da proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršenje međunarodnog prava, nije definisao statusno pitanje Kosova, a potvrdio je i Rezoluciju 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, čiji je pravni naslednik Srbija.

Dakle, u pismu koje će poslati na adrese 22 članice EU koje su priznale Kosovo, Srbija od tih država neće tražiti ništa drugo nego da preispitaju svoju političku odluku nakon referenduma u Kataloniji. S obzirom da je situacija u političkom smislu u odnosu na period iza nas drastično drugačija u skoro svim država u EU, da ne pominjemo izmenjene odnose snaga na globalnom nivou, sve opcije su moguće, pa i te da neke države povuku svoje priznanje Kosova.

Evo nekoliko razloga za taj scenario.

Separatistički pokreti, manje ili više ozbiljni, postoje u gotovo svim državama unutar EU, a dešavanja u Kataloniji bi mogla da im daju vetra u leđa. Recimo, prva na udaru mogla bi da se nađe Velika Britanija koja je trenutno u brakorazvodnoj parnici sa EU.

Unija Škotske i ostatka Velike Britanije traje manje-više 300 godina. Na referendumu iz 2014. godine, na koji je pristao i London, pobornici nezavisnosti Škotske su izgubili, doduše tesnom većinom. Međutim, „bregzit“ je Škotima ponovo otvorio apetit za nezavisnošću, pa se tako novi referendum najavljuje za 2018. godinu.

Da i Belgija ima ozbiljne problem sa separatistima pokazalo se na poslednjim parlamentarnim izborima, gde je „Nova flamanska alijansa“, na čelu sa Bart de Veverom, postala najjača stranka u Flandriji. Zaključeno je da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu državu — Flandriju. Ako bi se to desilo Belgija bi izgubila više od polovine stanovništva i teritorije. Ne treba zaboraviti ni Valoniju na jugu Belgije koja zagovara pripajanje Francuskoj.

Italija, čiji Parlament i Vlada su bili u tehničkom mandatu kada je priznala nezavisnost Kosova, što je po nekim pravnim mišljenjima nevažeće priznanje, jer takva Vlada nije imala ovlašćenje da donese takav akt, na svojoj teritoriji ima dve ozbiljne secesionističke struje.

Prva oblast je na severu Italije koja obuhvata ekonomski razvijene oblasti Lombardiju, Pijemont, Veneciju, i niz drugih industrijski razvijenih područja čiji politički predstavnici godinama zagovaraju nezavisnu oblast „Padaniju“, pre svega iz ekonomskih razloga jer ne žele da se novac zarađen u toj regiji sliva u delove države koji manje zarađuju.

Druga oblast koja takođe zbog ekonomskih razloga želi nezavisnost od zvaničnog Rima je Južni Tirol, koji je zvanično u okviru granica Italije, ali posle Musolinijeve smrti dobio je faktički nezavisnu jezičku i političku autonomiju. Namera da se udalji od Italije, koja je posle Grčke druga država po zaduženosti u evrozoni, ponovo je podstakla Tirolce na separatističke ideje.

Francuska već godinama pokušava da uguši težnje za autonomijom na Korzici. Militantne grupe kao što je FLNC godinama pokušavaju da to ostrvo nasilno odvoje od Pariza, ne libeći se da izvode napade na zvaničnike ili simbole francuske države. Da se više neće služiti nasiljem u ostvarenju svojih ciljeva ta organizacija je javno obelodanila tek pre tri godine. Međutim, to ne znači da su odustali od ideje ili da je nestao potencijal za sukobe.

Zvanični naziv pokrajina Bavarske u Nemačkoj je Slobodna Država Bavarska. Ta federalna jedinica na jugu najjače evropske države ako bi odlučila da ostvari svoje težnje za samostalnošću za sobom bi povukla 13 miliona ljudi koliko ih živi u njoj, ali i najveću teritoriju i budžet u odnosu na ostale nemačke savezne države.

Češka oblast Moravska, podložna je separatizmu, a tezu da ta oblast treba da se osamostali podržava ondašnja politička stranka „Moravane“.

Danska ima problem sa Farskim ostrvima čiju samostalnost podržavaju političke partije: Republika, Narodna stranka, Centraši, Partija za samoopredeljenje.

„Budućnost Olanda“ je politička partija koja u Finskoj pokušava da osamostali Olandska ostrva od ove države.

Gruba procena je da u celom svetu postoji oko 300 ozbiljnih separatističkih pokreta, s tim što je u poslednje vreme separatizam postao svakodnevna pojava u redovima Evropske unije.

Utoliko pre čini se da bi sadašnje vlade država-članica te organizacije, kada im iz Srbije stigne pismo o Kosovu, mogle ozbiljno da se zapitaju — ko je sledeći na redu?

(rs.sputniknews.com)

Share this post: