KOLUMBO JE HRANIO PSE LJUDSKIM MESOM I PRODAVAO DEVOJČICE OD 9 GODINA

KOLUMBO JE USTVARI BIO LAŽLJIVAC, PLJAČKAŠ, MASOVNI UBICA I SILOVATELJ

Godine 1500, Kolumbo je napisao: “ Ima dosta prodavaca koji idu u potrazi za devojkama, one od devet i deset godina su sada najtraženije.

Postoje dokazi koji opisuju surovo ponašanje Španaca kada testiraju oštrinu sečiva na urođenicima tako što ih preseku na pola ili im odseku glave na takmičenjima a onda ih bace u kazan ključalog sapuna.

U oktobru svake godine, Amerikanci slave čoveka koji je počinio zločine nad domorodačkim narodom.

1930. godine Katolička Bratska organizacija pod nazivom Kolumbovi Vitezovi  su osmislili “Kolumbove dane” zato što su hteli katoličkog heroja. Nakon što je predsednik Ruzvelt priznao kao federalni praznik 1937. godine, ostalo je istorija.

Kolumbo je ukrao mornarsku nagradu za novu zemlju 

Nakon dobijanja finansijskih sredstava za svoje istraživanje ne bi li doplovio do Azije zaplenivši imovinu španskih Jevreja i muslimana po nalogu kralja Ferdinanda i kraljice Izabele, Kolumbo je krenuo da istražuje novi svet sa novcem i brodovima.

Prepun uzbuđenja otkrivanja nove zemlje, Kolumbo je ponudio novčanu nagradu za onoga ko prvi otkrije novu zemlju. Iako je još jedan mornar video zemlju u oktobru 1942, Kolumbo je povukao nagradu koju je prethodno ponudio tvrdivši da je video prigušeno svetlo na zapadu.

Kolumbo nikada nije pronašao Ameriku 

Kolumbo je u stvari doplovio u ono što je danas poznato kao Bahami a kasnije Hispaniola, današnji Haiti i Dominikanska Republika.

Impresioniran prijateljstvom starosedelačkim narodom, Kolumbo je preuzeo kontolu nad zemljom u ime Španije. U svom dnevniku je napisao:

“Čim sam stigao u Indiju,  na prvom ostrvu na koje sam naišao, uzeo sam neke od starosedelaca silom kako bi mogli da mi daju informacije o onome što postoji u ovim krajevima.”

Kolumbo je bio običan lažljivac i ubica

Kada je Kolumbo prvi put video urođenike Aravaka koji su došli da pozdrave  njega i njegovu posadu, razgovarao je sa mirnim tonom, diveći se :

“ Oni su nam doneli papagaje, loptice pamuka, koplja i mnoge druge stvari…Oni rado trguju sa svim što je u njihovom vlasništvu…Bili su dobro građeni..oni ne nose oružje a pošto ih ne znam, pokazao sam im mač, uhvatili su sečivo i isekli se iz neznanja. Oni nemaju gvožđe. Njihova koplja su od trske…Oni bi bili fine sluge…Sa pedeset ljudi možemo da ih potčinimo i da im radimo šta god želimo.”

Posle nekoliko meseci na Karibima, 13. januara 1493, dva domoroca su ubijena nakon trgovanja.

Kolumbo koji je inače opisao domorodce kao pažljive i miroljubive ljude napisao je tada drugačije: “Oni su zlo i ja verujem da su sa ostrva Kariba i da jedu ljude”.

Takođe ih je opisao kao divlje kanibale  koji piju krv svojih žrtava. Kanibalistička priča se izučava kao činjenica u nekim školama danas.

Kolumbova pratnja je bila sastavljena od silovatelja i ubica 

Sa više od 1.200 vojnika sa kojim je raspolagao Kolumbo je tolerisao silovanja i pljačke.

kolumbo-kraljica-izabela-indijanciKolumbo pred kraljicom sa robljem

Blizak Kolumbov prijatelj pod imenom Mišel de Kuno opisao je prvi susret između njega i urođenice koju mu je poklonio:

„Dok sam bio na brodu, zarobio sam prelepu ženu sa Kariba i odveo je u moju kabinu. Bila je naga po njihovim običajima i ja sam poželeo da spavam sa njom. Ona to nije želela i jasno mi je davala do znanja grebući me noktima da sam zažalio što sam uopšte i počeo. Videvši kako stoje stvari, uzeo sam konopac i izudarao je dobro da je ispuštala takve krike koje ja nikada u životu tako nešto nisam čuo. Konačno smo došli do dogovora na takav način, da je izgledalo kao da je odrasla u školi bludnica.“

Postoje dokazi koji opisuju surovo ponašanje Španaca kada testiraju oštrinu sečiva na urođenicima tako što ih preseku na pola ili im odseku glave na takmičenjima a onda ih bace u kazan ključalog sapuna.

Bartolmeo De La Kasas, bivši robovlasnik koji je postao biskup Čiapasa opisao je takve podvige: “ Takav nehumanizam i varvarizam su moje oči videle, deluje tako strano ljudskoj prirodi da sada drhtim dok ovo pišem”. 

Kolumbo je porobio starosedelački narod za zlato 

Kolumbo je porobio mnoštvo domorodaca u zamenu za 17 brodova i više od 1.200 muškaraca za njegovu sledeću ekspediciju.

U narednih nekoliko godina, jedva je ispunio dato obećanje kralju i kraljici jer je stotine Indijanaca robova preminulo na putu do Španije a obećano zlato nije stizalo kao što je očekivao.

Primorao ih je da rade u rudnicima zlata do iznemoglosti. Oni koji su bili protiv obezglavljeni su ili su im odsečene uši. Sva lica starija od 14 godina su morala da obezbede najmanje naprstak zlatne prašine na svaka tri meseca a dobili su bakarne ogrlice kao dokaz njihove saglasnosti.

Oni koji nisu izvršili svoju obavezu ruke su im odsečene dok na smrt ne iskrvare. Tako je umrlo 10.000. U roku od dve godine, oko 250.000 Indijanaca na Haitiju je bilo mrtvo.

Događala su se masovna samoubistva, namerna trovanja ili su majke ubijale svoju decu da bi izbegli proganjanje.

Samo nekoliko godina pre smrti Kolumbo je napisao: “ Zlato je najdrogcenije od sve robe, zlato predstavlja blago i ko ga poseduje ima sve što mu treba na svetu, može služiti kao sredstvo za spasavanje duša iz čistilišta gde ih vraća u raj.”

Kolumbo prodavao žene kao seksualno roblje 

Pored toga što su domoroci radili kao roblje u rudnicima zlata, Kolumbo je takođe prodavao žene kao seksualno roblje, neke su čak imale samo 9 godina.

Godine 1500, Kolumbo je napisao: “ Ima dosta prodavaca koji idu u potrazi za devojkama, one od devet i deset godina su sada najtraženije.” 

gasovod-nabuko-juzni-tok

Kolumbovi vojnici su koristili domorodce kao hranu za pse 

U ranim godinama Kolumbovog osvajanja na Karibima su se nalazile mesarske radnje gde su Indijanska tela prodavala kao hrana za pse. Ova praksa je poznata kao “Paklena potera” i kojoj su ratni psi lovili Indijance. To su psi koji su bili hranjeni ljudskim mesom i sve se to vodilo kao vrsta “sporta”.

Kolumbo se vratio u Španiju u okovima ali pomilovan

Posle mnoštva pritužbi protiv Kolumba o svom lošem upravljanju ostrva Hispaniola, kraljevski komesar je uhapsio Kolumba i 1500. vratio ga u Španiju u lancima.

Iako mu je oduzeta titula guvernera, pomilovan je od strane kralja Ferdinanda koji je potom subvencionisao četvrto putovanje.

(Vestinet.rs)

Share this post:

  • Pingback: Америчка историја на Биолошком блогу | Био-блог()