KONTROLA STANOVNIŠTVA NAUČNIM METODAMA

Gde nas je dovela vera u nauku s kojom upravljaju korporativne i finansijske psihopate?

 

Istorijski gledano, ljudska se priča može svesti na borbu između slobodnog mišljenja i izražavanja i ograničenja elite na vlasti koje žele da dominiraju državama, resursima i ljudima. Najveća pretnja eliti na vlasti su: znanje, svesnost, kritičko razmišljanje i na takav način stimulisana populacija.

Ta pretnja se manifestovala puno puta kroz našu prošlost, u različitim društvima, na različitim mestima i u različitim periodima. Ideje slobode, demokratije, civilnih i ljudskih prava, jednakosti i ravnopravnosti su na sebe svaljivale bes struktura na vlasti i sistema kontrole svaki put kada bi se o njima aktivno govorilo i još aktivnije tražilo da se implementiraju.

Najveći uspesi ljudskog uma – bez obzira jesu li to uspesi iz umetnosti, znanosti ili filozofije – su nastali kroz izazivanje i prkošenje sistemima vladanja i kontrole. Najveća ljudska tragedija i mizerija je nastala iz tih istih sistema vlasti jer je elita uvek tražila način da upravlja svime na planeti uključujući i način na koji mi razmišljamo i način na koji delujemo ili ne delujemo.

Occupy pokret je nastao zbog neverovatnih nejednakosti između bogatih i siromašnih i zbog shvatanja da nama vladaju psihopate koje nije briga za ništa drugo osim još veće moći i još više novca!

Trenutno se naš sviet nalazi na najvećem raskršću koje je naša vrsta ikada imala priliku da iskusi. Mi se nalazimo na pragu globalnog političkog buđenja, što se lako da videti iz netolerisanja ljudi prema piramidama vlasti i redovnim i globalno prisutnim protestima koji nastaju pod različitim imenima i u različitim državama, ali koji imaju – svi do iti jednog – jedan zajednički faktor, a to je nezadovoljstvo vladajućima, rasporedom novca i rada i uslovima života. To buđenje je nastalo iz sopstvenih iskustava populacije i osobnog nezadovoljstva nakon shvatanja da nas lažu, zavaravaju, vode u propast, da nam se smanjuju ljudske i druge slobode i da se nama pokušava upravljati onako kako se upravlja običnim marionetama. Ništa u istoriji nije bilo toliko opasno za elitu na vlasti kao naša trenutna želja za pravdom, slobodom i zdravim životom.

Internet nastao kao pomoć u slučaju potpunog uništenja u nuklearnom ratu, da bi elita mogla komunicirati među sobom, danas je najveće oružje u borbi protiv te iste elite.

Ova vrsta buđenja je i te kako puno potpomognuta tehnološkom i internet revolucijom i napretkom masovnih medija u kojim svako može zaobići svakodnevnu kontrolisanu propagandu moćnika na vlasti. Internet koji je nastao kao sekundarni način komunikacije u slučaju izbijanja nuklearnog rata između komande vojske i perifernih jedinica, danas se pretvorio u najveću opasnost potpunoj kontroli populacije, što se jako lepo može videti nedavnim pokušajem uvođenja potpune cenzure interneta kroz SOPA i PIPA zakone.

Hitler je i te kako koristio naučnu diktaturu zasnovanu na nacističkoj eugenici, ali on je nije izmislio.

Kroz svu našu istoriju tirani, despoti, samozvani lideri, autokrati, nepotisti, narcisoidne figure, psihopate i svake vrste samoproklamiranih spasitelja su terorisali i maltretirali populaciju. Nakon drugog svetskog rata, zahvaljujući mnogim pokretima za slobodu mišljenja i građanske slobode, patokratija – vladavina psihopata je na prvi pogled ustuknula pred ogromnom željom ljudi da naprave bolji i pravedniji svet. No umesto boljeg sveta dobili smo gvozdeni zagrljaj patokratije. Ponerologija – naučna studija o podreklu zla, je postala naša surova stvarnost. Ponerologija nas ne mora interesovati, ona nam može biti odvratna i pre-neverojatna, ali nas se ona i te kako tiče. Patokratija danas vlada kroz korporativnu i bankarsku psihopatiju, i ako se mi o njoj ne informišemo i ne učimo kako izgleda sva njena šminka, nikada se nećemo od nje osloboditi i nikada zapravo nećemo biti slobodni ljudi.

Psihopate na vlasti su s godinama naučili da našu želju za znanjem mogu upravljati i oblikovati na željenu stranu, onako kako oni to žele, da nas mogu „začarati“ novom vrstom religije (s obzirom da stare vrste religije više nisu toliko moćne kao pre hiljadu godina) ta nova vrsta religije je nauka, a novi način korporativnog i bankarskog psihopatskog vladanja je „Naučna diktatura.“

Naučna diktatura zar to postoji?

1932. godine Aldous Huxley je napisao negativnu utopiju pod nazivom „Vrli novi svet“ – Brave New World, u kojoj je predvidio stvaranje naučne diktature. U svom eseju 1958. pod nazivom: „Revidirani vrli novi svet“ Huxley je otkrio koliko je svet napredovao ka njegovoj negativnoj utopiji:

U politici bi potpuno razvijena naučna teorija ili filozofski sistem bio totalitarna diktatura. U ekonomiji bi ekvivalent predivno komponovanom delu bio savršeno uštimovana fabrika koja donosi brdo novca, u kojoj su radnici potpuno uštimovani s mašinama. Želja za vladanjem može napraviti tirane od onih koji se predstavljaju kao „ljudi koji čiste nered i sređuju probleme.“ Klasifikacija „mira“ i „reda“ je obično tek opravdanje za despotizam.

Huxley je tada objasnio da će: „Budući diktator jako zavisiti i trebati armije visoko kvalifikovanih i obučenih socijalnih inženjera s kojom će oni propagirati novu nauku.“

Tada je Huxley napravio jezivu i potpuno tačnu sliku onoga što se danas događa: „Dvadeset i prvi vek ĆE BITI ERA SVETSKIH KONTROLORA, koji dolaze iz naučničke kaste sistema Vrlog Novog Sveta ili Novog svetskog poretka.“

 

1952., Bertrand Rusell britanski filozof, istoričar, matematičar i socijalni kritičar je napisao knjigu pod nazivom: “Utiecaj nauke na društvo“ – The Impact of Science on Society , u kojem je upozorio i otkrio kako nauka i tehnološka revolucija menja svet i da će na kraju promeniti samo društvo. U svojoj knjizi Rusell objašnjava:

„Držim da će politici u budućnosti biti od najveće važnosti masovna psihologija! Masovna psihologija, naučno rečeno, nije napredni deo nauke … Ali ona će i te kako postati važna političarima, bez obzira da li kroz politiku žele postati bogati ili žele vladati ljudima. Naravno da je masovna psihologija nauka koja je protekla iz individualne psihologije, ali ona omogućava način vladanja ljudima na isti način na koji su rimski vladari odlučivali da li će netko živeti ili umreti s pokazivanjem palca gore ili dole za vreme gladijatorskih igara, ta vrsta vladanja neće morati imati nikakvog zdravog razuma. Ali ona će trebati još par jako važnih stvari, a to su moderne metode propagande.

Na taj način će se mase „edukovati“ u željenom pravcu tako da se palcem više neće trebati pokazivati ko zaslužuje živeti, a ko ne, ljudi će misliti da su sami doneli odluke koje su najbolje za njih na osnovu „znanja“ i neće shvatati da je reč o propagandi.

Religija će u budućnosti takođe imati jako važnu ulogu, jer će biti onih koji će smatrati kako nauka nije odgovor na sve i da se trebaju okrenuti spiritualnosti, stoga će religije početi koristiti moderne medije počevši od radija, pa sve do novih vrsta koje će se otkriti u budućnosti!. Ali ko god ne bude pratio ništa od toga biće uhvaćen u mrežu popularne „kulture“ kroz knjige, filmove, i slične stvari. Nitko neće uspeti pobeći ovoj vrsti vladanja.

Najvažniji deo masovne psihologije će biti moć uveravanja!

Ako pogledamo govore Hitlera s onima političara iz XVIII veka videćemo da postoje značajne razlike. Iste razlike su se dogodile u umetnosti. Onima koji žele vladati je sada jasno da ljudi imaju puno više znanja nego pre, da je znanje dostupno gotovo svima, zbog toga moraju biti istrenirani u silogizmu s kojim će se bilo ko moći uveriti u bilo što, a da tog uveravanja nisu ni svesni.

(Silogizam je posebna vrsta posrednog deduktivnog zaključka koji se sastoji od dveju premisa (predstavka) i jednog zaključka (epilog). U njemu se zaključak izvodi uz pomoć jedne posredne premise iz jedne opšte premise. Ta posredna premisa posreduje između premise koja ima ulogu opšteg pravila (veća premisa) i epiloga. Silogizmom posebno (epilog) izvodimo iz opšteg (veća premisa) i to pomoću posebnije, manje premise.

Silogizam se, dakle, sastoji od dveju premisa i zaključka. Od premisa jedna je opšte pravilo, a druga je posredni sud. Premisa koja sadrži opšte pravilo, naziva se VEĆOM PREMISOM ili VIŠOM, GORNJOM PREMISOM ili PRAEMISSA MAIOR. Posredna premisa, pomoću koje zaključak sledi naziva se MANJOM, NIŽOM, DONJOM premisom ILI PRAEMISSA MINOR.

S obzirom kojoj vrsti sudova prema odnosu pripadaju premise, razlikujemo tri vrste silogizma: KATEGORIČKI (Aristotel), HIPOTETIČKI I DISJUNKTIVNI silogizam (Theophrast, Eudem, megarsko-stoička škola).

SILOGIZAM, dakle, može biti kategorički, hipotetični ili disjunktivni – zavisi o vrsti sudova od kojih se sastoje, npr. u hipotetičnom silogizmu je veća premisa hipotetični sud, a u disjunktivnom zaključku je veća premisa disjunktivan sud, dok su u kategoričnom zaključku su svi sudovi kategorički. Op. Ur)

Rusell zaključuje:
Mogu sa sigurnošću zaključiti da će doći vreme u kojem će moderni diktatori i vladari biti u stanju svakoga nagovoriti na što žele, bilo svojim poznavanjem masovne psihologije bilo novcem ili tehnologijom!

Share this post: