KOSOVO JE TAJNI NARKO PROJEKAT SA 3 MILIJARDE PRIHODA GODIŠNJE

droga

  • Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova, preciznije, preko mafijaških grupacija kosovskih Albanaca
  • Prema tvrdnji direktora Federalne službe RF za kontrolu i promet narkotika, Viktora Ivanova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni obezbeđuju tranzit u Evropu kako avganistanskog, tako i latinoameričkog kokaina
  • Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska maršruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje 
  • Kilogram heroina košta 1000-2000 evra na granici Tadžikistana i Avganistana), na Kosovu 10.000 evra, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 evra
  • Profesor Piter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata: „Osnovni izvor svetskih problema u vezi sa narkoticima ne nalazi se u Kabulu, nego u Vašingtonu“

 

CIA se bavi teškim i opasnim poslom. Jedan od zadataka paladina Imperije Dobra sastoji se u tome da sistematski traže, love, ubijaju i vešaju svoje bivše kolege koji su stali na put izdaje. Tako rade sve službe sa svojim odmetnicima.

Međutim, spoljna politika Sjedinjenih država ima jednu zanimljivu  specifičnost. Na primer, čim je Vašingtonu bilo potrebno da u Avganistan uglavi „demokratiju“, tu je odmah otkriven agent CIA, Osama bin Laden, koji je obznanio da je borba sa Imperijom Dobra cilj njegovog života. Mistera Osamu su uhvatili i ubili, a ekspedicione snage US Army,  kako su u Avganistanu bile, tako su i ostale.

Reklo bi se da je zadatak izvršen, zločinci poraženi, američki ratnici mogu da pakuju lične stvari i da se pozdrave sa avganistanskim prijateljima. A, eto, nije. Ništa od toga.

Da, brojno stanje kontingenta se smanjuje, troškovi za njegovo održavanje se umanjuju i to je apsolutno razuman potez s obzirom na nestabilnu finansijsku situaciju SAD. Ipak, to ne znači da Amerikanci nameravaju da odlaze iz Avganistana. Možda će se to nekada i desiti, ali u bližoj budućnosti neće.

Zašto Vašington ne gori od želje da svoje trupe ukloni iz Avganistana? Za odgovor na ovo pitanje treba postaviti drugo pitanje: šta je realni razlog upada SAD u tu zemlju?

Pogledajmo neke brojke. Prema podacima bivšeg saradnika agencije Tadžikistana za kontrolu narkotika, Ajdara Mahmadijeva, u Avganistanu je 1999. proizvedeno 4565 tona sirovog opijuma, 2000. g. (u julu te godine Talibani su zabranili uzgajanje maka) proizvedeno je 3276 tona; 2001. (godina trajanja zabrane) – 185 tona; 2002. (posle napada SAD na Avganistan i pada režima Talibana) – 2700 tona. Godine 2003.- 3400 tona;  2004. – 4200 tona; 2005.- 4100 tona; 2007. – 8200 tona, itd.

Najindikativniji datum u ovom nizu je 2001. g. kada je odlukom rukovodstva pokreta Talibana praktično obustavljena proizvodnja opijuma u Avganistanu. Šta se zatim desilo?

Svima su poznati slučaj sa dve srušene kule 11. septembra 2001. i različite verzije o tome ko je stajao iza terorističkog napada. Džordž Buš-mlađi izjavio je da su to učinili mister Osama i Al-Kaida (koja se danas bori za demokratiju u Siriji) i od Talibana zahtevao njihovo isporučivanje, ali, ili su Talibani stvarno odbacili zahtev Buša-mlađeg ili jednostavno nisu znali gde se svi ti ljudi nalaze, uglavnom, 7. oktobra 2001. krenule su krstareće rakete, strateški bombarderi i super teške bombe Daisy Cutter.

Sve te sprave su praskale, grmele, zavijale, fijukale i emitovale razne strašne zvukove. Avganistanski seljaci bili su zadivljeni impozantnošću Amerike.

Naravno, talibanska konjica nije se mogla odupreti udarnoj mega-moći SAD. Priča se da su Talibani imali avijaciju, sredstva PVO i tenkove na kojima su voleli da se fotografišu. U svakom slučaju, uspešno je izvršena jedna od najvećih operacija u istoriji Sjedinjenih Država u otpisivanju zastarelog i ispitivanja najnovijeg naoružanja.

Režim Talibana je poražen, a Kempbejli došli sa – ura! Avganistanski trudbenici nadahnuti demokratijom, povećali su normu u proizvodnji sirovog opijuma. U samom Avganistanu takođe je porasla potrošnja heroina.

Prema tvrdnji dopisnika Russia Today, Gajane Čičjakan, danas u Avganistanu 300.000 dece uzima narkotike.

Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova, preciznije, preko mafijaških grupacija kosovskih Albanaca.

Prema tvrdnji direktora Federalne službe RF za kontrolu i promet narkotika, Viktora Ivanova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni obezbeđuju tranzit u Evropu kako avganistanskog, tako i latinoameričkog kokaina. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska maršruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje.

Na Kosovu je 2011. kilogram heroina koštao oko 10.000 evra, u zemljama Zapadne Evrope njegova cena dostizala je 150.000 evra (1000-2000 evra na granici Tadžikistana i Avganistana).

Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobijaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde dolara godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode -od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju greške Medelinskog kartela. Ali, ko je pravi gazda albanskih „revolveraša“?

Da pogledamo neke činjenice.

Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije. Na taj način policiji Srbije onemogućen je pristup za izvođenje operacija u tom regionu. Ipak, stvar nije čak ni u tome.

Novoformirani „narkobanditistan“ nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na direktnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil vašingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Avganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u časovnim zonama. Očigledno su se mule umorile od predugog stajanja pod svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Sjedinjene Države imaju na Kosovu dve vojne baze. Prva je -Bondstil, (CampBondsteel), jedna od  najvećih u Evropi i nalazi se blizu Uroševca, koju su počeli da grade još 1999. U njoj se nalazi sedište Multinacionalne operativne grupe „Istok“ pod komandom SAD. Druga baza je Montejt (CampMonteith).

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za „Rusku gazetu“ 2008. g. – odgovarajući na pitanje „zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažniji region“ – odgovorio je iskreno i emotivno: „Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet… zašto kosovski Albanci“?

Sve je veoma jednostavno. O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu.

Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru  poimanja jednoćelijskog stvorenja? Dakle, „projekat Kosovo“ – to je projekat izgradnje i organizacije najvećeg u Evropi narko-dozatora!

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja poreske  deklaracije. Šta je tu komplikovano?

Albanci su siromašan narod, prljavog posla se ne klone. Njihovi kriminalni klanovi zahvalni su Vašingtonu za sve – za vlast, za novac, za ugled među izrodima Evrope i za strah među njenim stanovništvom. I najvažnije – njih u pokornosti drži strah od osvete. Ako Bela kuća liši kosovske Albance vojne i političke podrške, kako će onda reagovati Srbi?

Da donekle rezimiramo. Po rečima profesor Pitera Dejla Skota, bivšeg kanadskog diplomate, napori CIA u promovisanju Avganistana za vodeću poziciju u svetskoj trgovini heroinom bili su repriza onoga što se ranije desilo u Burmi, Laosu i Tajlandu u periodu od kraja 1940.-ih do 1970.-ih godina.

Zahvaljujući podršci od strane CIA te zemlje su postale najveći učesnici trgovine narkoticima. „Osnovni izvor svetskih problema u vezi sa narkoticima ne nalazi se u Kabulu,  nego u Vašingtonu“ – tako tvrdi Piter Dejl Skot.

Dakle, zapitajmo se još jednom: kakva je uloga SAD u organizaciji svetske trgovine narkoticima?

Konstantin Penzev, pisac, istoričar

Prevela Ksenija Trajković

 (Fakti)

Share this post: