KRAJ ZAPADNE REŽIJE: SIRIJSKI DEZERTERI SE VRAĆAJU NA ASADOVU STRANU

 

Najmanje petoro istaknutih sirijskih vojnih zvaničnika, koji su tokom aktuelne krize dezertirali i prešli na stranu pobunjenika, sada su uvideli da pobuna nije ono za šta su mislili da će biti.

Priznali su kako su bili zavedeni i potvrdili kako se više neće boriti protiv vlade.

Ova itekako važna vest još je i važnija ako u obzir uzmemo da je vođa „pokajnika“ pukovnik Khaled al-Zalem, zapovednik Vojnog Saveta FSA(pobunjenička ‘Slobodna Sirijska Vojska’) za jug Sirije.

„Objavljujemo kako odbijamo nastaviti oružane napade jer smo shvatili kako rešenje sirijske krize ne može biti postignuto oružjem“, istakao je pukovnik Khaled al-Zalem.

Takođe je napomenuo kako se on i grupa drugih oficira ponovo stavljaju na stranu državne vlade pa je pritom pozvao sve pobunjenike i dezertere da naprave isto.

Kineska državna novinska agencija Xinhua prenosi kako je istu odluku doneo još jedan dojučerašnji zapovednik pobunjenika, Yaser al-Abed – koji je vodio grupu pobunjenika na prostoru severne provincije Alepo.

Abed, kao i pukovnik Zalem, svoju odluku je izneo juče za vreme pres konferencije u Damasku u sklopu sastanka unutrašnje opozicije. „Razmislite malo i videćete kako je nošenje oružja protiv uma i slobode.

Sirija je naš dom, ali su ga želeli spaliti. Najviše su ciljali našu religiju, naciju i domovinu. Sada mi je sve to jasno i zato sam odlučio položiti oružje i biću miroljubiva osoba koja će stremiti ka dobroti i ljudskosti“, rekao je za vreme svog govora Yaser al-Abed.

Analiza: važna prekretnica
Sastanak interne opozicije u Damasku bio je pun pogodak i ovakve bitne stvari ne bi se dogodile bez njegove organizacije.

Ova, jedna od najvažnijih vesti u Siriji poslednjih nedelja, gotovo se nigde ne spominje u zapadnim medijima, što je naravno jako indikativno i mnogo nam govori o tome koliko je ovo zapravo važan događaj.

Da će povratak pokajnika u redove prave sirijske vojske sigurno biti omogućen pokazuje politika koju je usvojio Bašar al-Asad, mnogi pokajnici već su dobili amnestiju i gotovo svakog dana stotine ljudi se oslobađa krivice ukoliko su spremni stati na pravu stranu.

Upravo taj pristup mogao bi sada dovesti i do novih slučajeva kao što su Zalem, Abed i njihovi oficiri.

Postoji bitan razlog zašto se ovo događa upravo sada. Naime, u Damasku od nedelje traje konferencija tzv. „unutrašnje opozicije“ u kojoj učestvuje 15 opozicionih stranaka i 8 građanskih pokreta. Upravo zato vidljivi su sve brojniji teroristički napadi i pokušaji napada u Damasku.

U jučerašnjem napadu u centru grada život je izgubio hrabri sirijski novinar Maja Naser koji je bio korespondent Press TV-a.

Urednik iranske tv kuće istakao je kako su za smrt Nassera odgovorne „Turska, Saudijska Arabija i Katar“.

Jučerašnji teroristički napad samo je jedan u nizu pokušaja da se zaustavi skup interne opozicije. Jer za oružanu pobunu, koja se sada većinom sastoji od stranih plaćenika, ova interna opozicija još je opasnija od samog Bašara al-Asada i njegove vlade.

Ovo je korak prema „sirijskom rešenju“ na kojem su insistirale Rusija,Kina,Irani druge države koje se protive spoljnom rušenju Sirije.

Činjenica da je sirijska unutrašnja politička opozicija organizovana predstavlja veliku pretnju kvazi-opoziciji iz dijaspore koja živi po hotelima u Londonu, Parizu, Istanbulu i Kairu.

Uskoro bi se mogli naći potpuno politički izolovani i bez ikakve šanse da aktuelnu krizu okončaju vlastitom pobedom.

U prvim nedeljama izbijanja krize, većina pobunjenika su zaista bili Sirijci, naročito sledbenici Muslimanske Braće, organizacije koja je u Siriji strogo zabranjena već decenijama.

Ove grupe doslovno su otele pobunu iz ruku mirnih učesnika protesta koji svoj revolt nisu stigli niti uobličiti kako treba.

Nakon toga stvoreni su mitovi o tome kako „Asadova vojska“ ubija decu zbog grafita, informacija koja nikada nije potvrđena.

Kako je vreme prolazilo, oružana pobuna sve manje je bivala sirijska, a sve veću ulogu igraju strani elementi.

Nema nimalo sumnje da veliki broj stanovnika Sirije želi kraj autoritativne vlasti stranke Baath, naročito zbog činjenice da je proteklih godina sama stranka počela koketirati s raznim oblicima neoliberalne ekonomije što je naglo i bolno produbilo jaz između bogatih i siromašnih.

Nema te sektaške razlike koja može dovesti do takvog haosa kao klasne razlike. Ali, u ovom procesu Asad – verovatno i protiv volje vlastite stranke – odmah je krenuo sa provođenjem reformi i širom otvorio političku arenu ukidanjem jednostranačkog sistema putem državnog referenduma.

Od ovog istorijskog referenduma prošlo je gotovo 10 meseci i u tom periodu razne opozicione stranke stigle su se formirati, organizovati vlastiti program i spremne su isti predstaviti narodu.

Sirija ovim putem iz autoritativne vladavine stranke Baath prelazi u pravu demokratiju, ali demokratiju koju stvara sama.

Ta demokratija bila bi u interesu naroda, jer nije nametnuta NATO  bombarderima kao u zemljama iz okruženja.

Naravno, sasvim je logično da ova nova sirijska – unutrašnja – opozicija, u potpunosti odbacuje oružane pobunjenike i strano uplitanje.

Njihov angažman danas je ključni faktor u očuvanju Sirije. Pritom ogromnu ulogu mora odigrati i predsednik Asad, mora biti spreman – ako ne danas, onda u bliskoj budućnosti – napustiti vlast, ukoliko narod tako odluči demokratskim putem, i predati je u ruke onih koji podednako žele budućnost nezavisne, suverene i snažne Sirije.

Sve upućuje na to kako Asad dobro zna šta mu je činiti i koje su opcije na stolu kada je reč o spašavanju Sirije od nemilosrdne invazije regionalnih i globalnih neo-kolonizatora.

Aktuelni povratak pukovnika Khaleda al-Zalema prvi je signal da je taj proces upravo započeo. I Zalem oseća da se Sirija nalazi u situaciji gde bi mogla sama, iznutra, pokrenuti promene i kako se aktuelna vlast tim promenama neće grčevito opirati.

Teroristički napadi u Damasku direktno ciljaju domaću opoziciju i to je svima u Siriji sada već jasno, taj paničan potez stranih infiltratora možda će biti ključna prekretnica i signal za buđenje svih onih patriotskih snaga koje su do nedavno smatrale kako se Sirija može reformisati samo oružanim sukobom.

Ogromnu ulogu sada bi mogao odigrati specijalni UN izaslanik za Siriju, Lahdar Brahimi, vreme je da prestane davati svoje defetističke komentare u vidu „ovo je nemoguća misija“ i slično, osim ako i on nije na platnoj listi anti-sirijske koalicije.

Čak da i je tako, to opet ne znači da Sirija iz svega ovoga ne može izaći sama. Pravom „sirijskom rešenju“  ne treba posredovanje UN-a niti bilo koga.

RIA Novosti, Xinhua,Glas Rusije,Advance

 


Share this post: