KRIMINALCI SU VODILI DRŽAVU JER JE GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA ODAVNO U SRBIJI

 

Uprkos zabrani, ni našu zemlju ne zaobilaze proizvođači genetski modifikovane hrane. Namirnice od sirovina kojima je izmenjena struktura, nemaju ni oznake ni upozorenja.

Zvanično je zabranjena, ali i u Srbiji se već koristi genetski modifikovana hrana.

Uvozimo meso iz zemalja gde se uveliko stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, namirnice se filuju raznim veštačkim dodacima, a gazirani napici bez šećera zasluđuju se sladom kukuruza, koji je prošao proces genetskog inženjeringa.

Još veći problem je što se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje.

To ne dozvoljavaju moćne multinacionalne kompanije, jer im takva reklama nije potrebna i o tome pročitajte OVDE.

Svi smo postali zamorčići industrije koja proizvodi zamene za prirodne sirovine – kaže za „Novosti“ profesor Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. – Prirodne arome, boje i zaslađivače zamenjujemo veštačkim.

Šta je proteklih 20 godina izbačeno iz upotrebe, a godinama su nas uveravali da određeni zaslađivači, na primer, nisu štetni. Sada je u upotrebi druga generacija zaslađivača, za koju, takođe, tvrde da nije štetna. U pripremi je i treća generacija, o čijim efektima ćemo tek da saznamo.

U uređenim zemljama, kakva inače nije Srbija, postoje ovakvi artikli koji garantovano ne sadrže GM sastojke

 

Tako se otvara pitanje koncentracije veštačkih materija u organizmu čoveka posle izvesnog perioda uzimanja. Istraživanja upotrebe genetski modifikovane hrane pokazuju veoma uznemiravajuće rezultate po zdravlje ljudi.

Kod eksperimentalnih životinja u drugoj generaciji se javljaju problemi sa organima, u trećoj su registrovani tumori, a u četvrtoj besplodnost i smrtnost. A šta je u stvari genetski modifikovan proizvod?

– To je ukrštanje gena bakterija sa genima biljaka ili životinja – ističe profesor Ševarlić. – Isti proces se najverovatnije radi i sa genima čoveka, mada ne smem da tvrdim. Kako kontrolisati proces gašenja gena, koji može da mutira na 36.000 načina.

U Sjedinjenim Državama, broj pčelinjih društava smanjen je za čak 50 odsto. Pčele su došle u kontakt sa polenom biljaka koje već proizvode pesticide. Trebalo bi da se zapitamo kada smo čuli dživdžana ili videli vrapca.

Prema njegovim rečima, šteta od genetski modifikovanih proizvoda mogla bi da bude agroekonomski katastrofalna. Kako tvrdi, bez posla bi u tom slučaju ostalo direktno 5.000 ljudi, a indirektno oko 15.000 zaposlenih, odnosno bez izvora prihoda bi ostalo oko 150.000 ljudi.

Decu hranimo proizvodima koji sadrže štetne sastojke

 

MI I REGION

U Srbiju je GM hrana ušla 2000. godine. U to vreme naša vlada je prihvatila donaciju Amerike od 50.000 tona sojine genetski modifikovane sačme.

Sada u Srbiji nekoliko hiljada hektara je pod ovakvom sojom. Ta sačma bila je predviđena za proizvodnju stočne hrane i od tada se koristi u štalama i oborima i u našoj zemlji.

Tako se možda može i objasniti zašto su pojedine suvomesnate prerađevine jeftinije od mesa od koga su napravljene.

Bugarska vlada je dozvolila proizvodnju genetski modifikovane hrane, ali je kasnije odustala zbog pritiska javnosti.

Takvih proizvoda zvanično nema u Mađarskoj, a za Rumuniju je poznato da pod ovakvim kulturama ima stotine hiljada hektara.

U Hrvatskoj je proizvodnja GM hrane zabranjena.

 

Ispitivanja štetnosti GM hrane na pacovima, otkrila su zastrašujuće rezultate

Nedavno istraživanje kukuruza kompanije Monsantno, sprovedeno u Francuskoj, pokazalo je zastrašujuće rezultate na pacovima, eksperimentalnoj grupi koja je konzumirala Monsantnov kukuruz.

Naime, 70% ženki je umrlo preranom smrću zbog teških oblika bolesti organa jetre i bubrega, a ostali su razvili agresivne tumore.

Ova istraživanja nisu proverena na ljudima, jer niti ima dobrovoljaca niti bi to želele kompanije koje proizvode GM hranu, jer bi se otkrila puna istina.

Rezultati dosadašnjih istraživanja treba da upale lampicu potrošačima, da budu obazriviji prilikom kupovine proizvoda iz uvoza, koji bi mogli da sadrže GMO u sebi.

Kako su Rusi rešili da se obračunaju sa GMO proizvodima pročitajte OVDE

 

Ivana Dulić Marković priznala da je uvozila GM hranu

U vreme kada sam bila ministar poljoprivrede, u Srbiju se uvozila genetski modifikovana sojina sačma – priznala je u januaru 2011 godine Ivana Dulić-Marković.

Posle serije napisa o katastrofalnim posledicama po zdravlje koje izazivaju genetski modifikovani organizmi (GMO), bivša ministarka poljoprivrede otvoreno je progovorila o svojoj ulozi u uvozu ogromnih količina sojine sačme.

Ivana Dulić-Marković je u jednom mahu odobrila da u zemlju uđe 20.000, a u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sačme.

Sojina sačma se kontinuirano uvozi u Srbiju od 1997. Naravno da se uvozila i u vreme kad sam ja bila ministar.

Na pitanje zašto se uvozila ona je odgovorila:
Zato što takva sojina sačma čini 95 odsto tržišta i znatno je jeftinija od ostale sojine sačme. Uvoz je bio u skladu sa zakonom o GMO, a odobrio ga je Savet za biološku sigurnost. Takva je bila procedura, a sve smo uradili po zakonu.

 

Share this post:

  • Pingback: КРИМИНАЛЦИ СУ ВОДИЛИ ДРЖАВУ ЈЕР ЈЕ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ХРАНА ОДАВНО У СРБИЈИ | ЛОГОС()