KULTURA MONSTRUMA – U RUMUNIJI BOLESNA BEBA BEZ MITA NEMA ŠANSE DA PREŽIVI

 

Vestinet:

Dr. Katalin Kirstoven (Catalin Cirstoveanu) vodi kardiološko odeljenje, sa državnom opremom u dečijoj bolnici u Bukureštu.

Ali nijedno dete nije bilo pacijent za godinu i po dana, otkada je otvorena.

Razlog? Medicinsko osoblje koje bi trebalo da počne da radi, trebalo bi da „mašineriji“ plati mito. Tako je Dr. Katalin  pokrenuo usamljeni krstaški rat, da bi spasao bebe koje dolaze kao pacijenti: on leti sa njima u zapadnu Evropu, na budžetskoj liniji, da bi mogli biti lečeni od strane lekara koji ne traže mito.

To je ono šta je uradio sa bebom , starom 13 dana, kojoj je bila potrebna operacija srca.

Doktor je spakovao malu torbu, ubacio bocu kiseonika za bebu, pa poleteo na budžetskoj liniji za Italiju. Tamo su ga čekali lekari, spremni za operaciju.

Operacija je bila uspešna.

Dva dana kasnije, tri nedelje stara beba, koju je dr. Katalin dopremio u istu kliniku, na severozapadu Italije, umrla je, pre nego što je dr. Katalin bio u stanju da joj uradi operaciju limfnih žlezda.

„Bio sam veoma zabrinut, ne bi uspelo“, kaže doktor. „Ali u Rumuniji bi umrla u svakom slučaju“.

Dr. Katalin vodii iscrpljujuću i usamljenu bitku protiv korupcije koja je utemeljena u rumunskoj kulturi. Hirurzi zahtevaju mito da bi spasili život bebama, i ako je neophodno, da gurnu gotovinu i sestrama da bi bebi promenili posteljinu.

To je jedan od razloga zbog čega je smrtnost beba veća i to, više od duplo, od proseka evropske unije. U EU 1 od 100 dece ne doživi svoj prvi rođendan.

„Biću iskren, to je toliko ukorenjeno u naš sistem, da bi bilo zaista teško da se eliminiše“. Ovako je izjavio Ministar zdravlja Ladislav Ritli (Ladislau Ritli) u razgovoru za The Associated Press.

Zvanično, novo kardiološko odeljenje, koje vodi dr. Katalin u „Mary Curie“ dečijoj bolnici ne funkcioniše jer radna mesta još nisu popunjena. Pravi razlog za to je da je dr. Katalin zabranio stvari kao uzimanje mita. To znači da najnovija oprema leži netaknuta jer kvalifikovani stručnjaci ne smeju da konkurišu za posao, zbog politike mita.

Politika nulte tolerancije, prema korupciji, čini iscrpljujući posao za dr. Katalin. On treba da pošalje bebe u inostranstvo radi operacije, da se brine o njima tokom leta. Dovoljan je primer dvočasovnog leta sa devojčicom koja je umrla, on joj je u avionu dao sedative i ručno masirao srce, davao kiseonik, samo da bi je održao u životu.

Za manje od 24h dr. Katalin uspe da odradi smenu u dečijoj bolnici, jer između toga se vratio sa bebom Katalin iz Italije i odlazi sa devojčicom na put.

Pacijenti u Rumuniji već rutinski razgovaraju o tome kakvo je stanje na „berzi“ zbog davanja mita. Hirurzi mogu da dobiju na stotine evra (dolara) i naviše, za operaciju, dok anesteziolozi uzimaju trećinu od toga. Naravno, zavisi i od toga koliko pacijent može da priušti, i u kakvoj je materijalnoj situaciji. Medicinske sestre dobijaju od pacijenata nekoliko evra (dolara), svaki put kada daju lek ili stave kapi.

Da bi dobili sertifikovan pečat za operaciju u inostranstvu, može vas lako koštati stotine, ako ne i hiljade evra (dolara), naravno, ako pitate pogrešnog lekara.

Dok je Rumunija bezvoljna da uradi bilo šta, sve se završava tako što na kraju platite račun. U „Marie Curie“ odeljenju operacija bi koštala od 2.000 do 3.000 evra (2.700 do 4.000dolara) bez mita. Rumunsko zdravstveno osiguranje plaća 10 puta više za operaciju u Italiji. Malo bogastvo za zemlju u kojoj je prosečna mesečna plata 350 evra, nakon poreza.

Mnogi razočarani doktori su napustili zemlju, koja troši samo 4% svog bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo. Oko pola procenta troši zapadna Evropa od svog bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo. Prošle godine, 2.800 rumunskih doktora je napustilo zemlju i otišlo da radi u zapadnu Evropu. Bili su obeshrabreni zastarelim i korumpiranim zdravstvenim sistemom i niskim zaradama. „Bilo bi idealno kada bi imali pristojne plate i niko ne bi bio u iskušenju da prihvati „neformalnu isplatu“.“, rekao je Ritli, Ministar zdravlja. „I stanovništvo bi bilo edukovano, tako da bi ljudi prestali da veruju da je ovo jedini način da dobiju pristojnu zdravstvenu zaštitu“.

U izveštaju Svetke banke, navodi se da je 2005.godine, mito širom Rumunije iznosio dnevno milion dolara.

Novije procene nisu dostupne.

Kultura mita ili „neformalnog plaćanja“ prihvaćena je prećutno.

Ali bes raste. Jedan od donatora „Marie Curie“ dečije bolnice je i „Procter & Gamble“. Oni su se nekoliko puta vraćali u bolnicu i išli u Ministarstvo zdravlja da pitaju kada će početi da funkcioniše kardiološko odeljenje.

Tragično stradanje rumunske dece nije ništa novo.

U pogrešnom nastojanju da poveća broj stanovnika Rumunije, komunistički diktator, Nikola Čaušesku je zabranio kontraceptivna sredstva i abortuse, što je dovelo do toga da na hiljade dece bude ostavljeno u sirotištima, u očajnim uslovima. Ova informacija je emitovana širom sveta, nakon njegovog pogubljenja 1989.godine.

Posle skoro četvrt veka, vide se mnoge mane kroz pogled dece i nemoćnih roditelja, zarobljenih u mreži korupcije.

Za one čija su deca umrla ubrzo po rođenju, tuga je neopisiva. Ti roditelji ne mogu da dobiju izvod iz matične knjige rođenih ili čak vide da li je njihovo dete živo.

Anđela Vesil (Angela Vasile) je rodila bebu koja je živela samo jedan dan. Dali su joj da je vidi samo jednom, i to kada je već umrla i ležala na metalnom stolu. Da tuga bude još veća, Anđela je posle stavljena na odeljenje porodilja, zajedno sa drugim ženama, koje su u naručju držale svoju decu.

Bjanka Bred (Bianca Brad), rumunska slavna ličnost, govorila je javno o bolu koji je doživela kada je izgubila bebu na porođaju, nazivajući situaciju „kriminalom“. Ona je osnovala „EMMA Association“, da pomogne ožalošćenim roditeljima i pružajući podršku za one koji nisu imali psihološku konsultaciju, pa ostaju zaključani godinama u žalosti.

Ipak, neverovatne stvari se dešavaju u „Marie Curie“ bolnici. Dr. Katalin lično nadgleda opstanak bebe Andreja, koji ima 8 meseci, Romska beba, rođena od roditelja koji su maloletni. Njena creva su skoro nepostojeća.

Mala beba, koja teži 2kg, sa ekstremitetima koje izgledaju kao grančice, izgledi su da će živeti samo nekoliko dana. Njegove bistre, svetle oči, okretan i živog duha, osvojio je sve zaposlene, koji ga sve vreme drže u rukama, pružajući mu nežnost i utehu, koliko god je to moguće jer mora da bude u inkubatoru.

Andrej može imati operaciju samo u Americi gde bi mu se spasio život. I taksa od nekoliko hiljada dolara je previsoka. Medicinske sestre su toliko privržene divnom dečaku, da su zbog njega počele da igraju državnu lutriju, da bi prikupile sredstva za njegovu operaciju.

Čak i u tmurnom okruženju, postoje znaci da su doktori u pokretu, u pokušaju da učine stvari boljim.

Anka Mandaš (Anca Mandache), dečiji hirurg za operacije srca, ostavila je svoju karijeru u Francuskoj, da bi ponudila svoje usluge u „Marie Curie“ bolnici. Pristala je na platu koja iznosi jednu desetinu onoga što bi zaradila u Francuskoj. I drugi, takođe, pokazuju interesovanje da rade u klinici.

Dr. Katalin koji takođe leti sa bolesnim bebama u Nemačku i Austriju, kaže da se oseća „sramotno“, što mora da leti na takav način, da bi spasio decu, ali govori sa ponosom o momentu kada vidi radost i olakšanje kod roditelja čije su bebe preživele.

Oni su strahopoštovanje prema njegovoj posvećenosti.

„Dr. Katalin  je više nego heroj – on je Bog za nas i za decu“. Kaže Džordži Memious (Gheorghe Meliusoiu), Katalin je 28-godišnji otac drvoseča. „Kada bi bilo više ljudi kao on, mnogi bi ljudi bili spašeni“.

Vestinet

Share this post: