KURTA I MURTA: Srbija je težak bolesnik, u potrazi za lekom odlučila je da sama sebi amputira glavu

Đoko Kesić

Piše: Đoko Kesić

Srbija je težak bolesnik, u potrazi za lekom odlučila je da sama sebi amputira glavu. Dijagnozu je uspostavio konzilijum uglednih vidara i travara. Srbija je, tvrde upućeni, pametno uradila.

Jer, u svojoj burnoj istoriji dugoj skoro deset vekova, ako izuzmemo stolovanja Nemanje Zavidovića, Rastka Nemanjića, Cara Dušana, Karađorđa, Mihaila Obrenovića i Milana Stojadinovića, kad god su Srbi koristili glavu ulazili su u pogubna stradanja, a smenjivali su se Kurta i Murta.

Dobro nam ide bez glave, podsećamo na onu muvu, ne pitamo se za svoju sudbinu, ne zanima nas kud nas vode i gde ćemo završiti. Dokaza za ovo beznadežno stanje je mnogo.

Počećemo od skoro bizarne priče u kojoj se na izvestan način vidi pravo lice Srbije. Na liniji 27E gradskog prevoza u Beogradu, na telekstu koji se premotava pred očima sumornih i beznadnih lica punika piše: Linija 27E saobraća na relaciji Mirijevo 4 – Trg Republike, vreme 11:38…

Šta nije u redu u ovoj priči? Najpre, autobus na liniji 27E već skoro 11 meseci saobraća na relaciji Mirijevo 4 – Novi Beograd, istina pre je šipčio do Trga Republike i nazad.

Vreme u tom trenutku, pogledao sam na sat bilo je 16:55 a nikako 11:38… Zanimljivo da u skoro svim autobusima gradskog prevoza u Beogradu kajron daje pogrešne informacije, naročito o  vremenu.

Dalje, Srbi ne pamte ni koliko kokoške. Vlasti, namerno ili tek zbog svojih brljotina zatrpavaju i sluđuju naciju novim dramskim radnjama, špijunskim aferama, kriminalnim otkrićima, narodnim neprijateljima i sopstvenim „istorijskim“ uspesima.

Verujem da ste zaboravili one enormne januarske račune za električnu energiju, koje ste morali da platite, pa da se žalite.

U pozadini ove brljotine, tvrde upućeni, stoji senzacionalna saradnja Elektroprivrede Srbije i vođa navijačkih grupa u Beogradu.

Poravnavajući valjda nekakvu mutnu saradnju EPS je isplatio pedeset miliona dinara navijačima da oni očitaju struju za taj mesec?! Oni su nešto očitali nešto napisali po sopstvenoj proceni…

Posle je usledio politički zemljotres koji je svojeručno iz očaja izazvao već bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavom svoje kandidature za novi mandat. Aleksandar Vučić je reagovao krajnje nepripremljen, ponovo se suočio sa političkim oceubistvom. Šest dana trajala je histerija – kako ubiti Tomislava Nikolića.

Ni opozicija ga nije štitila. Mediji su nas polili kiblom govana i sva govna ovog sveta, po njihovoj percepciji ličila su na Predsednika…

Sedmog dana Nikolić i Vučić su se dogovorili, Nikolić je odustao, a mediji i vladajuća koalicija su sad o Nikoliću počeli da pričaju umiljato, skoro izvinjavajuće.

A dogovor dvojice čelnika SNS razgolitio je ne samo naše medijsko nego i naše političko bunjište. Poslušnici su se povukli u svoje kućice i opet su vezani.

Toma je namiren, verovatno finansijski, jer ljubavne izjave dvojca bez kormilara da će zajedno raditi za dobrobit Srbije su čista dimna zavesa. Da li to znači da do sada to nisu radili?

Videćete gde će Nikolić biti za šest meseci i kako će to „raditi za dobrobit Srbije“? U srpskom političkom brlogu bitne su samo dve sitnice: vlast i novac.

Vlast na prvom mestu, a vlast podrazumeva bogatstvo.

Ali gde je tu Srbija?

Pa upravo u slikama koje smo pomenuli. Dakle u kojoj su korelaciji onaj autobus koji kao špijunskoj misiji maskiran krstari Beogradom, vođe navijača koji u modernoj srpskoj istoriji imaju značajnu ulogu, pa sve je začinio predsednički rat u oblandi finansijskih transakcija?

Autobus je slika političke i ine Srbije, putnicima je sve jasno i svejedno, voze ih kako hoće, ubeđuju ih da svakim danom žive sve bolje, a oni ćute, kao zombiji iz nekog jeftinog filma. Voze nas u pogrešnom smeru.

Zbog čega u ovim sličicama prepoznajem lice Borisa Tadića? Tadić je svojevremeno preko Gorana Vesića,koji je u to vreme u Crvenoj zvezdi bio alfa i omega, poslao navijačima dva miliona evra da ne pevaju na utakmicama pesmice „Spasi Srbiju i ubij se Borise,Borise…“ Priča s raznim varijacijama se ponavlja.

Ponavlja se i u već viđenim političkim konceptima, ilustrovan u Dačićevom kukanju s jedne kafanske sedeljke kako je predsednik Srbije Boris Tadić sazivao sednice Vlade Mirka Cvetkovića i u kasnim noćnim satima na topografskoj karti Srbije crvenim flomasterom crtao kuda treba da ide trasa Koridora 10.

Ko li će biti kreativni premijer nove Vučićeve vlade? Smatrate li da, osim puke radoznalosti, odgovor na ovo pitanje ima bilo kakvu težinu?

Očekivani rastanak Nikolića i Vučića, posle političke bure dobio je logičan kraj. Vučić je operaciju amputacije Nikolića izveo hirurški savršeno, porazio je i ponizio Nikolića i na kraju pustio da se strasti stišaju.

Iza Vučića nisu stali samo svi opštinski odbori naprednjaka, nego i EU kroz izjavu Gorana Svilanovića, sekretara Saveta za regionalnu stabilnost izjavom da je „premijer Vučić viđen kao neko ko doprinosi ukupnoj stabilizaciji u regionu“…

Vučić će biti novi predsednik Srbije, ali izbori bi mogli pokazati da politički uticaj Tomislava Nikolića nije baš bezazlen. Lično nisam nikad bio oduševljeni konzument  Nikolićeve politike, ona je odavno prevaziđena.

Međutim slika SNS sa Nikolićem je bila stabilnija. Ali ako je Nikolić ovom igrom želeo da oslabi Vučića, verujem, donekle  je uspeo.

Za razliku od svih perjanika naprednjaka koji su trčali da se istaknu u sukobu osnivača SNS, Vučić je to iz to odmah prepoznao. Mudro je oćutao suštinu, pričao je o političkom značaju i zaslugama Tomislava Nikolića. Pokušao je da zatrpa tu pukotinu koju su videli pismeniji birači naprednjaka.

 Uostalom, saznaćemo veoma brzo koje posledice je izazvao ovaj sukob.

(Pravda)

Share this post: