KUSTURICA: Da nije Rusije, Srbiju bi odavno već sravnili sa zemljom (VIDEO)

kusturica-andricgrad

Ljubimac ruske publike Emir Kusturica svirao je, pevao i igrao 23. decembra u dvorani „Krokus Siti“ sa svojim „voljenim orkestrom“ (kako ga je sam nazvao) The No Smoking Orchestra.

Treba mu odati priznanje: uspeo je da podigne „temperaturu“ i pokrene publiku u sali gde nije bilo predviđeno igranje.

Dok sam putovala na koncert, u vagonu metroa ugledah čoveka sa harmonikom, a „lutajući muzičari“ odsviraše nekoliko veselih melodija iz filma „Džentlmeni srećne ruke“ („Džentlьmenы udači“).

„Ovo je kao zagrevanje za Kusturicu“, pomislih u tom trenutku. Ispred kompleksa „Krokus Siti“ i na izlazu iz stanice metroa „Mjakinjino“ nema žive duše.

Kao da su se svi pritajili u nekom skrovitom mestu. To mesto bila je koncertna dvorana, gde je u tom trenutku „balkanski kralj“ nastupao sa svojim orkestrom.

Po sali žurno prolaze kolege – fotografi i ljudi sa televizije. Ima mnogo publike. Na koncert su došli oni koji imaju 25 i više godina, tj. ljudi koji su odrasli na Kusturičinim filmovima i čije srce je on osvojio za ceo život.

Nekoliko dana pre koncerta smo pitali omladinu (uglavnom studente stare 19-21 godinu) za Kusturicu – mnogi čak nisu ni čuli za njega, a pojedini nisu bili upućeni da on pored ostalog nastupa sa „orkestrom nepušača“.

„Zar on i peva?!“, čudili su se. Objasnili smo im da on još i svira, i to u najmanju ruku na gitari i usnoj harmonici. A kakav je izvođač – to smo imali prilike da vidimo na ovom koncertu u Moskvi.

„Menя zovut Эmir Kusturica!” – kratko i jasno je čuveni Srbin na ruskom jeziku pozdravio Moskvu. Kusturica se odlično snalazi sa publikom. Njegovu harizmu je teško izdržati i ne istopiti se od miline (što je sneg napolju izgleda i učinio).

On ostavlja utisak veoma jednostavnog, „našeg“ čoveka. Svi prisutni u sali su mu kao prijatelji. Čak je tako i obučen – nosi običnu košulju i pantalone, ništa naročito.

Sve to stvara utisak jednakosti, zajedništva i odsustva bilo kakve patetike. Kusturica se ne izdvaja iz grupe: ili je u sredini, ili negde u dubini scene.

Izvođači soliraju jedan za drugim tako da se publika nijednog trenutka ne dosađuje. Tokom celog koncerta gledala sam kako ton majstor sve vreme nogom cupka u ritmu.

Ljudi iz obezbeđenja su uvek strogi, ali su ovde čak i oni povremeno lagano klimali glavom u ritmu muzike.

„Drage devojke, možete ovde da igrate!“, poziva harizmatični basista. Uzgred, on se ženskoj polovini sale obratio nekoliko puta, a muškoj iz nekog razloga nije nijednom.

Na scenu odmah istrčaše zadovoljne devojke i napuniše je svojim virtuoznim đuskanjem. Ko god je poželeo, mogao je da igra pored Kusturice, a ako je vešt mogao je i da se rukuje sa njim.

Nije bilo ni trunke snobovskih manira. Ispred scene je takođe napravljen improvizovani podijum za igru i bio je u funkciji tokom čitavog koncerta.

„Sledeći song je iz filma ’Život je čudo’“, objavljuje Kusturica. Tu stvar je sala dočekala sa posebnim oduševljenjem. Očigledno je to rediteljsko i muzičko remek-delo ruskim gledaocima posebno priraslo za srce.

Otprilike istu reakciju je izazvao i hit „Unca-unca tajm“.

Bilo je zanimljivo pratiti koncert, jer se nikada nije znalo šta će orkestar da priredi u sledećem trenutku. Svaka pesma ima neki svoj istorijat, pozadinu, okvire i karakter. Ništa nije jednolično.

Stekao se utisak da se čovek prenosi u film i postaje njegov učesnik. „Novogodišnji koncert za Rusiju sa orkestrom“ održan je bez nekog posebnog šou-programa ili specijalnih efekata, ali je ipak ostavio u duši živu uspomenu.

Na sceni je uvek bilo veselo, muzičari su sve vreme bili pomalo nestašni, trčali su i smešno igrali. Imali smo utisak da smo i mi privremeno postali junaci filma „Crna mačka beli mačor“.

Negde pred kraj Kusturica je predstavio svoje kolege Dejana, Stribora, Gorana i druge. Sve se završilo nekako neočekivano i bez najave. „Spasibo!“ – doviknuo je Kusturica i nestao sa scene.

Organizatori su zatim objasnili da je otišao na mali odmor pred nastup na nekoj novogodišnjoj proslavi.

„Ne dešava se često da izvođači pozivaju publiku na scenu, naročito ne na koncertu ovog nivoa.

To je odlična šansa da se čovek oseti kao deo događaja i kao njegov neposredni učesnik“, opisuje Ruskinja Lera svoje utiske posle koncerta. „On odlično izgleda iako je očigledno da se ne šminka i ne smara se mnogo oko stila.

Pa ipak je bolji od mnogih izvođača koji na sebi imaju tonu šminke. On je običan čovek, poziva nas na scenu, komunicira sa nama“, dodaje njena drugarica Rita.

Emir Kusturica dosta često dolazi u Moskvu, „svake druge nedelje“, kako kažu organizatori. Nadamo se da ćemo se ponovo sresti sa njim, jer su balkanske melodije u izvođenju „nepušačkog orkestra“ odlično sredstvo protiv depresije.

(Ruska reč)

 

Share this post: