KUSTURICA: Ovo je dokaz da sam i dalje živ!

„Ja sam na setu zastupnik publike, ja sam taj koji ne zna da laže i koji kada je u nevolji snima do iznemoglosti, a najznačajnija je moja snaga koja može da iznese film kao umetničko delo u žanru pomirenja filma zabave i filma filozofije“, kaže Emir Kusturica čije će ostvarenje „Na mliječnom putu“ otvoriti 45. Fest.

Kusturica je u intervjuu Tanjugu rekao da je „Na mliječnom putu“ film o ratu i da to sugeriše „naturalistički rukopis“, te da se držao svog starog nastojanja da glavna karakteristika bude razlika između realnosti i realizma, odnosno magičnog realizma.

„Danas postoji tendencija da se uzme kamera i da se snimi film, a to je zapravo glupost koja nastaje iz odsustva informacije da je svako kadriranje, upotreba bilo kojeg objektiva, donekle akt moralnog tipa“, ističe proslavljeni reditelj, dvostruki dobitnik „Zlatne palme“ u Kanu.

Kusturica primećuje da se film u digitalnim uslovima snima na brzinu, kamera može da uđe u bilo koji prostor bez intervencije, da registruje šta se tu desilo, ali, naglašava, da je režiranje i pravljenje filma mnogo komplikovaniji proces – „proces nevidljive arhitekture koji čovek mora da zna da bi napravio tu svoju kuću“.

„Da li je prizor sniman pod suncem ili nije, ogromna je razlika, da li je emocija koju hoćemo da izgradimo vezana za tog monaha, da li je ona u njegovoj patnji bolja u toj kombinaciji između jako krupnih i širokih kadrova po suncu hercegovačkom koje ima neku blistavost kakvu nemaju sunca u drugim krajevima sveta.

To su estetski izbori koji koštaju i ljudi to propuštaju i prave filmove koje ja zovem trkopiš. Oni idu i snimaju svoje filmove“, rekao je Kusturica.

On primećuje da je rat bizaran sam po sebi i nudi niz ludosti, izopačenosti koje su njegova karakteristika.

„To da guske čekaju da neko zakolje svinju i da skoče u krv kako bi privukle muve da bi mogle da doručkuju, jeste priča koja se desila u miru, ali mi se činilo da ona nekako zbog te krvi i stalnog žrtvovanja, ide jako dobro uz rat.

Tu je i duhovitost ludog čoveka koji sanja neki svoj san, a onda čuje muvu koja ga probudi i razbije staklo. Naravno ne ubije muvu, ali se vidi da je to deo tog aranžmana ludosti.

Kao što more uvek iznese na plažu svakakve predmete, tako nam i rat donese te likove neočekivano sa svim njihovim aranžmanima“, kazao je Kusturica.

Ipak ističe da je „Na mliječnom putu“ ljubavni, a ne ratni film.

„To je film o tome da dvoje unesrećenih ljudi, jedno u poteri, drugo u bežanju od stvarnosti, nalete jedno na drugo, u stvari uprkos izazovima koji postoje, uprkos mlađoj i, uslovno rečeno, lepšoj ženi, ta ljubav postane prava zato što te ljubavi, koje se na takav način dešavaju, one nemaju svoj protokol, one su kao grom iz vedra neba, čudo koje poveže dvoje ljudi“, objasnio je režiser.

„Oni koji se bave horoskopom, rekli bi da je to pitanje elektromagnetnih talasa, koje određeni znakovi šalju jedno prema drugom, a ovde je bilo važno da smo u ratnom vihoru, zapravo u begu od rata ka ljubavi.

Koliko god tragičan i nesrećan kraj bio, on nas dovede do istinske ljubavi, a to je čovek koji zapravo kamenom i svim što poseduje pokriva i 15 godina izražava istu emociju koja je na tom mestu zadržana činjenicom iščeznuća te žene“, dodao je on.

Kusturica kaže da mu je film „Na mliječnom putu“ potvrdio da je živ, „da su njegovi impulsi živi kao što su bili pre 30 godina, da znanje, stečeno u filmu, nije pretvoreno u rutinu koja smeta i koja od filma pravi jednu zatvorenu tvorevinu koja ne može da komunicira“.

„Ja sam na setu zastupnik publike, ja sam taj koji ne zna da laže i koji kada je u nevolji snima do iznemoglosti, tražeći najbolje rešenje za neku scenu.

Uopšte režija je proces koji ne može da se standardizuje posebno kada se film tretira kao umetnost, a ono što je najznačajnije je moja iluzija, snaga, izdržljivost koja može da iznese film kao umetničko delo što je danas vrlo teško posebno u žanru koji ja radim, a to je žanr pomirenja filma zabave i filma filozofije“, istakao je on.

Kusturica je rekao da je pomenuti žanr danas napušten žanr.

„Film se danas kreće između holivudskih gluposti i autorskih filmova koji su nekad jako dobri kao što su dela Lava Dijaza, ali to su ljudi koji ne računaju na veći broj publike kao kada bi se danas pitali zašto je Felini pokušavao da bude i barokni slikar, ali i da mu se filmovi gledaju. Danas takvi filmovi mnogo teže prolaze i manje ih ima, manji broj ljudi može to da iznese i izdrži“, smatra proslavljeni reditelj.

„Na mliječnom putu“ prikazan je u Veneciji, Lisabonu, Moskvi, Londonu, a Kusturica je uveren da je tamošnja publika razumela njegovu univerzalnost.

„Mislim da ovaj film ima jezik koji nije dizajniran po receptu koji mnogi mladi srpski reditelji pogrešno postavljaju misleći o zapadnom tržištu.

Zapadnom tržištu se mnogo više sviđa srpska malina nego malina koja bi bila imitacija zapadne maline. To je dobro poređenje“, istakao je on.

Kusturica je primetio da kod nas postoji uvrežena greška da mi treba da pravimo filmove za zapadno tržište.

„Mi ne možemo da pravimo filmove za zapadno tržište, nego možemo da pravimo najbolje filmove po uzoru na sve ono što dobro komunicira sa ostatkom sveta“, poručuje autor ostvarenja „Podzemlje“, „Crna mačka, beli mačor“, „Otac na službenom putu“, „Sjećaš li se Doli Bel“.

U susret predstojećem Festu, kome će, kako je najavljeno, prisustvovati i italijanska glumica Monika Beluči, zvezda Kusturičinog filma, reditelj kaže da će sa velikim zadovoljstvom doći na festival koji je sedamdesetih godina bio jedan od izvora spoznaje.

„To je bilo vreme Tita kada se lako dobijalo sve ono što je trebalo da stvara zazubice Bugarskoj i Rumuniji koje su bile u sovjetskom lageru i mi smo vrlo lako dobijali najbolje filmove, a na sreću sedamdese godine su bile period kada je Holivud bio najbolji.

Kada pogledamo činjenicu da je ‘Lovac na jelene’ snimljen u Holivudu i kada pogledamo šta je ekvivalent tom filmu danas, onda stvarno možemo da se posramimo“, kazao je Kusturica.

„Više sam nego srećan što ovu vrstu filma, koja je izrasla na toj estetici, možemo da pokažemo na Festu, kome želim promenu karaktera.

U Beogradu postoji Festival autorskog filma koji bi praktično trebalo da bude Fest, jer Fest koji bira nove, sveže filmove, koji su tek izašli, teško će da se izbori da ih otme drugim festivalima, ali sigurno da može da rekonstruište najbolji recept autorstva u svetu i mislim da je to njegova budućnost, kao što je nekad bila distributerska smotra, jer je Rumuniji i Bugarskoj trebalo da pokaže da je najbolji i da lako dobija De Nira“, dodao je on.

Kusturica smatra da bi Fest danas trebalo da nastavi gde je sedamdesetih stao i da „većina Festa može da bude dobra pozornica za autorski film koga veoma uspešno marginalizuju u svetu“.

(TANJUG)

Share this post: