KUSTURICA: „Tresem se kao prut!“

kusturica

Proslavljeni reditelj i osnivač “Kustendorfa” Emir Kusturica izjavio je danas da su ovoga puta, pripremajući 10. izdanje manifestacije, “išli dublje u pamet i u otkrivanju novih ljudi”.

On je u izjavi medijima, dok je čekao ruskog pisca Zahara Prilepina i finskog reditelja Anti Jokinena, pomenuo da ranije najavljivana oskarovka Marion Kotjar ne može da dođe zbog poodmakle trudnoće, ali zato će gost biti mlada francuska glumica Viržin Efira koja “očekuje nagradu Cezar”.

Prilepin je, smatra Kusturica, sigurno najpoznatiji ruski pisac. ““Ono što sam ja pročitao, govori da je reč o velikom piscu. Posle dužeg vremena u Rusiji imamo nekog za koga možemo da kažemo da je veliki, veliki pisac“”, rekao je on.

„Ipak najveća dobit “Kustendorfa” je Lav Dijaz za koga “slobodno možemo reći da je jedan od najvećih živih autora”. “Kinematografija nije ono što je bila pre 10 godina, ne postoje više filmovi kakve ja radim i meni slični, zato što je te filmove Holivud oteo.

Nema kompromisa između cirkusa i ozbiljnosti kao što su bili veliki američki filmovi sedamdesetih godina. Danas je to industrija preuzela, taj estradni deo Holivuda koji zapravo drži Vašington, i u on u toj sprezi i plače i smeje se“”, kaže Kusturica.

Na drugoj strani su, prema rečima Kusturice, filmovi koji se snimaju sa 80.000 dolara.

„“I ti ljudi ostvare velike rezultate kao što je Lav napravio, iako mi je rekao sinoć uz vino da bi voleo da napravi film makar od dva miliona”, dodao je Kusturica. “Mi smo pokrenuli festival kada je počela da se raspada kinematografija koju mi znamo iz prošlog veka, ali će sigurno ona da klasifikuje sve što se dešava i ove razne prozore kroz koje može da se klikne i vidi neki film ili serija, a oni će biti nemilosrdni bilo da je u pitanju Balzak ili Endi Vorhol“”, kazao je Kusturica.

On podseća da je devedesetih godina “Njujorker” proglašavao Vorhola većim umetnikom od Mikelanđela, što je, smatra, potpuna glupost jer različiti stilovi ne mogu da se porede. “Vorhola se danas sećaju samo provincijalci, a s druge strane imate Dijaza, autora sa Filipina, koji pravi svoje filmove po recepturi moralnih dilema, koje je Dostojevski uspostavio.

„Zato ja verujem da sve što vredi, u budućnosti će, kada se otvore novi prozori kroz koje kinematografija može da se gleda, ostati, a ono drugo će propasti zajedno sa prolaznošću“”, dodao je priznati reditelj.

Kusturica je danas bio u Sopotu na sahrani prijatelja iz Sarajeva i kaže da razmišlja da su život i smrt povezane radnje, da jedno drugo nadopunjuje. “

„Razmišljati o životu, a ne uzimati u obzir smrt, to je malo glupo, a ja nastojim da budem malo pametniji i ti filmovi koje radim i svi projekti koje radim, su po nekoj recepturi i Andrićevoj misli da se mrtvom vuku u zube gleda. Kod nas postoji šansa da se u poslednjoj sekundi života provališ i da sve što si radio ranije, propadne u toj jednoj sekundi. Zato ja sada pokušavam da činim najbolje što mogu i najiskrenije”“, kazao je Kusturica.

Posle devet godina “Kustendorfa” najviše je ponosan na činjenicu “da se drže kriterijuma, da zapravo ne postoji moderni recept crvenog tepiha i svih drugih gluposti koje se postavljaju kao krajnji cilj mladih ljudi”, mada veruje da postoji mnoštvo mladih koji veruju da su prave vrednosti i poniranje u dubinu i suštinu egzistencije, zapravo zadatak.

„“Filmovi u ovogodišnjem takmičarskom programu su možda ponajbolja selekcija od početka. To znači da se ohrabreni javljaju i da će takvi lakše činiti iskorak u vlastitu budućnost i time će nama da ulepšaju budućnost“”, naglasio je on.

Povodom domaće premijere svog novog ostvarenja „“Na mliječnom putu”“, Kusturica u šali kaže da se trese kao prut.

„“Nešto čudno ima sa tim filmom. Imao je gromoglasnu premijeru u Veneciji, neviđenu premijeru u Lisabonu, imao je tri projekcije u Londonu, po Moskvi je krenuo da igra u 400 bioskopa, a kod nas… valjda se to u mom slučaju podrazumeva. On je tu, on je skupio pare, on to može i svi samo čekaju da kažu: ‘Pa dobro je”, rekao je Kusturica'“.

Na pitanje da li je planira nešto novo, Kusturica kaže da je već spremio novo – “možda najbolji sok na Balkanu, prirodni sok koji je na dobrom putu da postane organski”.

„“U Srbiji nema organskog voća, tako da moramo da zasadimo biljke i čekamo tri godine. Verovatno će u tom periodu, dok čekamo te biljke, nastati neki novi film“”, dodao je on.

U Drvengrad danas su doputovali ruski pisac Zahar Prilepin, finski reditelj Anti Jokinen, član žirija advokat Kristijan Valsamidis, a gosti festivala su i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Ccepurin. Svečano otvaranje je zakazano za 23 časa u sali “Prokleta avlija”.

(TANJUG)

Share this post: