LAZANSKI: Šta ako Pentagon dobije komandu — „Atomski rat“! (VIDEO)

Više od pola veka nije se dogodilo da se jedan američki general usprotivi svom vrhovnom komandantu.

To je, čini se, sada učinio general Džon Hejten.

Kakvi su odnosi između predsednika Trampa i američke vojske i može li Tramp da smeni neposlušnog generala.

U istoriji američke armije, još od Korejskog rata i zahteva tadašnjeg američkog komandanta Daglasa Makartura da se nuklearno oružje upotrebi protiv Severne Koreje i Kine i odluke tadašnjeg predsednika Harija Trumana da ga zbog toga smeni, nije bilo slučaja da jedan američki general ustane protiv svog vrhovnog komandanta.

Izjava generala Džona Hejtena, komandanta Strateške komande (Stratkom) američke vojske, najvažnije američke komande u slučaju nuklearnog rata, da bi u slučaju nezakonite odluke predsednika Trampa da se krene u nuklearni udar, otkazao poslušnost, presedan je bez premca.

U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ general Dragan Katanić, bivši komandant RV i PVO, politikolog Aleksandar Pavić i novinar i konsultant Jovan Džon Bosnić razgovarali su o tome otkazuje li Pentagon poslušnost američkom predsedniku Donaldu Trampu.

General Hejten je govorio u kontekstu američkog ustava i propisa koji se tiču izdavanja komande za nuklearni udar, kaže Pavić.

Odluku o nuklearnom udaru ne donosi jedan čovek — pored predsednika o tome odlučuju i Savet za nacionalnu bezbednost, državni sekretar i sekretar za odbranu, nastavlja on.

„Tu mora da prođe više filtera, kada je reč o odlučivanju, pa čak i kada je reč o reagovanju. S tim što reagovanje mora da ide mnogo brže. Pažljivo sam pročitao šta je rekao Hejten.

On je govorio isključivo legalistički. On je odgovorio na pitanje iz publike, sada možemo da nagađamo da li je pitanje bilo naivno ili namerno, a s obzirom kakva je atmosfera, rekao bih da nije slučajno postavljeno“, kaže Pavić.

U ovakvim slučajevima teško da ima slučajnosti, dodaje Pavić i kaže da je general Hejten bio veoma precizan u svojoj izjavi. Hejten je rekao da, ako bi od predsednika dobio nelegalnu naredbu za nuklearni udar, on bi sugerisao nešto što je legalno.

Bosnić kaže da cela stvar nema veze sa vojnim pitanjima, već je posredi politička igra američkih demokrata i grupa koje podržavaju Hilari Klinton, kao delova republikanske stranke koji se protive Trampu.

General Hejten je, prema Bosnićevim rečima, iskorišćen od strane demokrata.

Kada se dobije naredba za reagovanje, u većini slučajeva nema vremena za razmišljanje, kaže general Katanić, jer je vreme upotrebe strateških snaga veoma kratko — nekada se meri minutima, a nekada sekundama, kaže Katanić.

Ciljevi i način dejstva znaju se unapred jer su uređeni aktima, kao što su zakon i pravila službe, kaže Katanić i dodaje da bi u svakoj zemlji sveta, posle ovakve izjave, general bio zamenjen.

„Ako predsednik Tramp i američki vrh žele da održe svoj lanac komandovanja, mislim da će ga smeniti, bez obzira na neke druge okolnosti“, kaže Katanić.

Celu priču Tramp je sam sebi zamesio pretnjama upućenim Severnoj Koreji, navodi Pavić. Time je uzburkao javnost, a radi slično kao bivši predsednik Ričard Nikson početkom sedamdesetih. Niksonova doktrina, kaže Pavić, poznata je kao „doktrina ludaka“.

„Ako zvučim opasno, kao da sam iracionalan, zaplašiću severne Vijetnamce da će sesti za sto i postići mir. Izgleda da se Tramp koristi istom metodom što se tiče Kim Džong Una i Severne Koreje, ali to je počelo da brine ljude da može da započne nuklearni rat u Severnoj Koreji. I sam je dozvolio da se započne ta tema“, objašnjava Pavić.

Pitanje na koje je Hejten dao odgovor i izazvao polemiku je svojevrsno upozorenje Donaldu Trampu u slučaju da Amerika prva pokrene nuklearni udar, nastavlja Pavić, jer u slučaju da se radi o reagovanju na nuklearni napad, nema vremena da se razmišlja o legalnosti ili nelegalnosti upotrebe nuklearnog oružja, a pitanje je i da li je Tramp dovoljno moćan da smenjuje vojne komandante, kaže on.

„Mislim da nije dovoljno moćan. Ceo politički establišment je protiv njega. On je zavisan od Pentagona. Pentagon mu je jedini saveznik u vašingtonskoj močvari. Sada je pitanje može li on sam, bez mišljenja nekog drugog da donese takvu odluku. To je pitanje koje postavljam“, kaže Pavić.

(Sputnik)

Share this post: