LAZANSKI: Vojska je čedo naroda, Srbija mora biti spremna za turbulentna vremena koja su pred vratima….

miroslav lazanski

Zapravo, „uspešna priča” o partnerstvu privrede i Vojske Srbije tek treba da doživi srećan kraj, a političari kao nosioci primata politike i vojno rukovodstvo kao izvršni organ još imaju nedefinisanu odgovornost za stanje u oružanim snagama.

Piše: Miroslav Lazanski

Moje čvrsto uverenje jeste da je Vojska Srbije bolјa s vojnom obavezom nego bez nje. Objašnjenje je vrlo prosto – profesionalizacijom i suspendovanjem redovnog vojnog roka sve veći broj poslova u Vojsci Srbije pao je na pleća sve manjeg broja lјudi.

Sadašnje povećanje broja vojnika na dobrovolјnom služenju vojnog roka i produžavanje tog roka na šest meseci, hroničan nedostatak vojnika za stražarsku službu samo su potvrda te činjenice. Reforme vojske koje su činjene proteklih godina, smanjivanje broja tenkova, struktura kopnenih brigada po britanskom uzoru, pri čemu su naši „stručnjaci” zaboravili kakva je moć samohodne artilјerije britanskih kopnenih brigada, koje imaju i svoju laku avijaciju, što je sve za nas misaona imenica, opšti trend da se naši oficiri i sistemom školovanja pretvaraju u menadžere jer, bože moj, neki misle da je upravlјanje i rukovođenje vojskom poput upravlјanja kompanijom, da je to sve korporativno, sve je to godinama uticalo na stanje armije kakvo je danas.

Oko 90 odsto sadašnjeg naoružanja Vojske Srbije smatra se, po evropskim kriterijima, zastarelim. Vojska Srbije još živi od zaliha bivše JNA, vozi njene kamione, tenkove, borbena vozila pešadije, leti njenim avionima, puca iz njenih topova i višecevnih bacača raketa, plovi na njenim rečnim brodovima, ima PVO iz doba SFRJ…

Sredstva koja se na godišnjem nivou odvajaju za opremanje novim borbenim sistemima smešno su mala, da bi se kako tako očuvao socijalni mir skoro celi vojni budžet ide za plate i tekuće troškove. Kod Nemaca za plate vojnog sastava ide 53 odsto vojnog budžeta, kod Britanaca to je 35 odsto.

Vojska Srbije pati i od krize u regrutovanju podoficira, pa i specijalaca. Orijentacija na visoku tehnologiju traži i više novaca, ali istovremeno ne smanjuje automatski i broj vojnika-poslužilaca.

Srbija već nekoliko godina nema redovno služenje vojnog roka, imamo dobrovolјce na tri meseca, što je apsolutno kratko vreme za bilo kakvu ozbilјnu vojnu obuku. Švedska, posle nekoliko godina potpuno profesionalne vojske, vraća redovno služenje vojnog roka. U Austriji je bio pokušaj ukidanja redovnog služenja vojske, ali nije uspeo.

U Nemačkoj, koja je od 1956. do 2011. imala redovno služenje vojnog roka, da bi ga onda suspendovala, ali ga nije izbrisala iz ustava, sada razmišlјaju o ponovnom redovnom služenju u Bundesveru. Neposredni povod je migrantska kriza u kontekstu činjenice da je Bundesveru zakonom zabranjeno učešće u antiterorističkim operacijama, iako ima dobro obučene specijalne jedinice.

Srbija je suspendovala redovno služenje vojnog roka bez ozbilјnije javne rasprave, bez ozbilјnijeg javnog tematskog skupa. Istina je da je vojna obaveza zakonito čedo demokratskog društva u kojem svaki građanin ima pravo i dužnost da učestvuje u odbrani svoje zemlјe.

SAD i Velika Britanija vojnoj obavezi pribegavaju samo u nuždi, Francuska i Italija su tek posle velikih debata u javnosti i oštrog protivlјenja vojnih krugova ukinule redovni vojni rok. Grčka i Turska i dalјe imaju redovno služenje vojske.

Moderno naoružanje i tehnički složeni sistemi jačaju tendenciju ka potpuno profesionalnoj vojsci. Tu su i uštede na vojnoj opremi i školovanju, eventualna bolјa mobilnost trupa…

No, prednosti potpuno profesionalne vojske, kakva postoji na Zapadu, ne važe i u Srbiji. Naime, smatra se da je motivacija profi vojnika visoka i da je time vojska pošteđena mladića koji imaju odbojnost prema vojnom pozivu.

U Srbiji se zaboravilo da sama profesionalizacija oružanih snaga ne dovodi do bitnog smanjenja brojnog stanja vojske iz prostog razloga što određeni sistemi naoružanja tehnološki zahtevaju odgovarajući broj vojnika, bili oni profi ili regruti.

I da je sasvim svejedno hoće li tim sistemom baratati vojnik na služenju vojnog roka od šest meseci ili profi vojnik koji je na ugovoru od dve godine. Pošto su naši borbeni sistemi takvi da svaki prosečan vojnik može da se na njima obuči za šest meseci.

S druge strane, šta uraditi s profi vojnikom na ugovoru kada napuni 40 godina života? Gde će on tada da nađe novi posao? Opet, tržište rada reguliše i kvalitet onih koji se prijavlјuju u profi vojnike, tu je i problem da određena „godišta” imaju manji broj potencijalnih vojnika. Posebno bolno je pitanje rezervista.

Profi armija može da računa na vrlo malu rezervu, a u slučaju gubitaka male su mogućnosti zamene u lјudstvu. I unutrašnjopolitički razlozi za potpuno profi vojsku i protiv nje vrlo su značajni. Regrutni sistem obezbeđuje fluktuaciju unutar vojnog sastava, trupa je tesno povezana s narodom i razmišlјanjem društva, izbegava se politička i duhovna izolacija u odnosu na društvo.

Trupa ostaje deo naroda, nema vojnog elitizma niti sopstvenih političkih ambicija. Narod i armija su jedinstveni, a ne da armija bude samo armija, sasvim mali deo naroda. Vojna obaveza sprečava i distanciranje stanovništva od odgovornosti za odbranu zemlјe, jer eto imamo „dobro plaćene profesionalce, pa neka oni to obave”.

Dobra vojska mora da ima ili moderno oružje ili dovolјan broj vojnika. Država koja nema dobru vojsku subjekt je politike i interesa drugih. Živimo u svetu vojno jakih i nije slučajno što su se u SAD opet pojavili bilbordi sa slikom belobradog čoveka obučenog u nacionalne boje SAD i pozivom: „Ujka Sem te želi”.

Opšta vojna obaveza u SAD ukinuta je nakon završetka rata u Vijetnamu . Međutim svi mladići u dobu od 18 do 25 godina moraju da se vojno registruju. U slučaju rata Kongres i predsednik mogu da pozovu u vojsku sve muškarce u tom dobu.

Da li je, dakle, služenje redovnog vojnog roka danas u Srbiji nepopularno među mladim lјudima? Ankete kažu da nije, dok političari imaju i igraju svoje igre. Analiza „cena–korist” može da donese sve elemente za redovno služenje vojnog roka i protiv njega, ali brojke su samo brojke. U pravom ratu to je relativna stvar.

(Politika)

Share this post: