Lažne diplome i siva ekonomija

prof. Miodrag Zec

prof. Miodrag Zec

Piše: Miodrag Zec

U Srbiji je izbegavanje poreza i kvarenje novca nacionalni sport u kome se mnogi rado nadmeću, a varanje poslovnih i porodičnih partnera kruniše se najvećim uspehom – varanjem države i neplaćanjem poreza

Od kada su konstituisane prve države neprekidno egzistira želja građana za izbegavanjem poreza, što države nagoni da pribegavaju kvarenju novca njegovim obezvređivanjem kroz inflaciju.

Kada ove pojave postanu masovne, dolazi do nemogućnosti funkcionisanja društva i javnih službi, neretko i do kolapsa države i njenog urušavanja.

S druge strane, prosperitetne i bogate su države koje se uspešno izbore sa problemima utaje poreza i inflacijom.

U njih ulazi finansijski i ljudski kapital, njihov novac je rado priman u svetu i put za dominaciju je otvoren.

U prosperitetnim društvima je skovana maksima da su samo smrt i porezi izvesni. U velikom delu sveta, posebno na Balkanu, pa i u Srbiji, izbegavanje poreza, nepoštovanje ugovora i kvarenja novca je postalo nacionalni sport u kome se mnogi rado nadmeću.

Hajdučki mentalitet i odnos prema sopstvenoj državi kao prema tuđoj ima u Srbiji duboke korene.

Počevši od prepisivanja u školi, kupovine lažnih diploma, varanja poslovnih i porodičnih partnera, kruniše se najvećim uspehom, a to je varanje države i izbegavanje poreza.

Ključno pitanje za društvo je šta mu je bazični vrednosni sistem: da li je jeftinije i ugodnije poštovati zakon i plaćati obaveze ili ih, koristeći političku i ekonomsku moć, uspešno izbegavati.

Tu se vraćamo na fundamentalni odnos građanina i države iz koga proističu svi drugi odnosi. Krivica nije samo na jednoj strani, građaninu, kako nam sugerišu političari.

Slaba država sa konfuznom poreskom politikom, nekompetentnom i pristrasnom administracijom te korumpiranim sudstvom vodi brojne verbalne kampanje protiv korupcije i sive ekonomije, ali se problemi neprekidno uvećavaju.

Sistem u kome globalne korporacije u malim zemljama, zahvaljujući postojećim zakonima, posluju preko ofšor zona praktično su amnestirane od plaćanja poreza i privilegovane u odnosu na obične firme.

Drugi kanal kojim država samu sebe urušava jeste omogućavanje enormnih preraspodela kroz socijalizaciju gubitka, amnestiju dužnika, a time i privatizaciju dobitka privilegovanim grupama.

Dolazi se do apsurda da oni koji plaćaju – plaćaju sve više a oni koji izbegavaju poreze bivaju amnestirani i time nagrađeni.

Poslednji hit su fingirani stečajevi brojnih tajkuna u kome se brišu ogromne poreske obaveze firmi iz kojih je prethodno isisan kapital i dohodak i pretvoren u ličnu imovinu.

Naredni primer je nezakonito smanjivanje uplaćenih penzija, a vrlo širokogrudo penzionisanje onih koji nikakve penzione doprinose nisu plaćali.

U tom tonu je i neselektivna politika subvencija koja ide na teret domaćih poreskih obveznika. Prema tome država mora da se celovito reformiše i u samom temelju i u izvoru reši problem.

Ovako naša vlada liči na domaćicu koja je širom odvrnula slavinu, pa haotično, uz zapomaganje, truleks krpom pokušava da spreči nadolazeću poplavu.

Usled neplaćenih poreza, socijalna demagogija se mahom finansira iz neprekidnog zaduživanja države u kojoj je sve manje unuka, budućih poreskih obveznika.

Rešenje sive ekonomije podrazumeva temeljne reforme na sledećim principima: trajno i zauvek ukinuti naknadnu poresku amnestiju, saopštiti da dugovi ne zastarevaju, uvesti drakonske kazne za prevare i utaje i naplaćivati ih iz lične imovine kada je preduzeće „tunelovano“, radikalno reorganizovati carinu i poresku administraciju (zatvoriti „slavinu“), uvesti registar dužnika, a osobe uhvaćene u poreskoj utaji i prevari trajno izopštiti iz poslovnog sveta.

Preko brojnih fantomskih firmi lanac prevare države i građana se širi, pa bi za početak bilo dobro da se u čipu lične karte unesu i podaci o poreskim prevarama.

Mali porezi, gvozdena disciplina u naplati i država koja pažljivo postupa s novcem i ne razbacuje ga je platforma na kojoj se gradi prosperitetna država.

Buvljaci su samo vrh ledenog brega poreskih evazija. Smrt bostandžije posle kontrole komunalne policije i teatralni defile velikih poreskih dužnika javnom scenom Srbije je ram u kome se odslikavaju svi poreski problemi.

Država je složen organizam, a poreska politika je osnov njenog metabolizma.

Ljudi sa svojim vrlinama i manama su svuda slični, ali su države i društva bitno različiti.

(NIN)

Share this post: