Legenda o zakopanom blagu na Staroj planini: Lovci na blago plaćaju dnevnice i do pedeset evra

Negotinsko prokletstvo

Legende koje se prenose vekovima, isprepletane sa istorijskim činjenicama, među avanturistima, istraživačima i onima koji žele da se lako obogate stvorile su pregršt priča o zakopanom blagu na Staroj planini.

Potraga za zlatom u pećinama, temeljima crkava i starim „zavetnim“ deblima, kažu, traje još od oslobođenja od Turaka i nimalo ne jenjava. Da se ovome pridaje sve veća pažnja pokazuju i činjenice da se u alat, pored tradicionalnih rašlji i pijuka, uključuju i detektori metala, arheološke sonde, pa i dinamit, ali i oprema čija se vrednost meri desetinama hiljada evra, pišu Južne vesti.

Planinare, lovce i seljake koji izvode stoku na staroplaninske pašnjake više ne čudi kada naiđu na uzanu, duboku rupu u steni, odvaljen deo brda prema granici sa Bugarskom ili čuju judnolično pištanje – znaju, tu su bili ili došli tragači.

I sami su u zabitima Stare planine nalazili novčiće ili neke predmete što, kažu arheolozi, nije neobično s obzirom na brojne civilizacije koje su postojale na ovom podneblju ili tuda prolazile.

Planinario sam i po nekim delovima se peo skoro alpinistički, nisam očekivao da ću toliko daleko i po takvom terenu ikoga da sretnem. Međutim, naišao sam na čoveka koji čuči na jednoj steni. Pitao me je da li i ja tražim. Kad sam shvatio na šta misli, samo sam se nasmejao – priča Miloš Jovanović iz Pirota.

Zatim je čuo pištanje detektora metala i kuckanje pijukom. Nije neuobičajeno ni da tragači „iznajme“ čoveka sa rašljama kog vode sa sobom, i to za dnevnicu od 50 evra.Iako neke u ovakve pohode vodi želja za avanturom, a druge za lagodnim životom, svi detaljno i sa mnogo pažnje izučavaju mape koje uglavnom stižu iz Bugarske i razgovaraju sa najstarijim žiteljima planinskih sela u nadi da će baš njima otkriti neku novu tajnu.

Od njih mogu čuti da je takvo zlato prokleto, da će im se, ako ga nađu i odnesu, desiti nešto loše „ako ne ispune zavet“.

 

Pominju se i priče da u Petrovdanskoj noći, tu gde je zakopano blago, može da se vidi plamen koji izbija iz zemlje, tako da i dalje, uoči 12. jula, mnogi sa nadom da će videti svetlost šetaju među stene i kroz šume.

Iako ova priča deluje suviše bajkovito, istorijskih osnova za neke legende o zakopanom blagu ipak ima, kaže novinarka i publicista Mirjana Igić koja godinama izučava pirotsku istorijsku i kulturnu baštinu.

Na Staroj planini je bila najveća rimska kovnica novca na Balkanu, ne zna se tačno gde, još nije pronađena. Zatim, tu su mnogi hajdukovali i skrivali zlato koje su krali Turcima. Na Staroj planini je u srednjem veku živelo i pleme Čerkezi koje je takođe bilo bogato – priča Igićeva.

Kaže da je u poslednje vreme aktuelna potraga za grobom Atile za kog postoje indicije da je sahranjen baš kod sela Krupac.O tome govore spisi pronađeni u francuskoj literaturi.

Atila je na poslednjem pohodu krenuo kroz današnju teritoriju juga Srbije da bi se povezao sa tatarskim plemenima. Poslednji zapisi govore da je prošao oko Pirota da bi produžio prema Serbiki, odnosno Sofiji, da se razboleo i na putu umro na mestu koje po opisu odgovara okolini Krupca – kaže Igićeva.

Ona je i pre više decenija kao novinar razgovarala sa tragačima kojima je najveća životna želja bila da pronađu blago popa Martina zakopano u takozvanoj „Smukovoj jami“ u ataru sela Poganovo.

Najpoznatije je blago popa Martina

Postoji nekoliko verzija legende o popu koji je, nakon što su mu Turci pobili porodicu, napravio hajdučku družinu da bi im se osvetio.Otimao je blago, deo davao sirotinji, a deo krio u jamu koju, po predanju, čuva smuk i ubija svakog ko u nju uđe.Neki kažu da je reč o veoma dobro osmišljenom mehanizmu koji okida princip poluge, a ima i onih koji veruju da je reč o nekoj vrsti elektriciteta.

Činjenica je da niko iz te pećine nije živ izašao da bi o tome pričao, a objašnjenja za to su različita – od toga da blago čuva veliki smuk do toga da je zlato premazano voskom koji stvara veliki statički napon koji kod kontakta ubija – kaže Igićeva.

Nagrada

Kao i gotovo svako u okolini Pirota, već dugo sluša priče o onima koji su kovčege pune blaga pronašli. One govore da je neke pronalazače, zbog prokletstva, zadesila zla sudbina, da se drugima izgubio i trag i glas, dok se za neke tvrdi da su izgradili desetine kuća i da uživaju u bogatsvu, a ništa ne moraju da rade.

U pirotskoj okolini gotovo svaka osoba poznaje bar jednog tragača, međutim, „lovce na blago“ je teško ubediti da o tome govore za javnost.

(južnevesti.com)

Share this post: