LICEMERNA POLITIKA PREMA KUBI

Sjedinjene Američke Države još jednom su potvrdile kako je Kuba na njihovoj ‘crnoj listi zemalja koje podržavaju terorizam’ i time iznova ponudile dokaze o promašenoj i licemernoj politici prema toj zemlji.

U godišnjem izveštaju ‘Kancelarije za borbu protiv terorizma’ State Departmenta navodi se kako Kuba daje podršku kolumbijskom pokretu FARC (Fuerzas Armadas Revolucionarias de Colombia) i baskijskom separatističkom pokretu ETA (Euzskadi ta Askatasuna).

Kao dokaz se, između ostalog, navodi i prisustvo vojnih i političkih čelnika FARC-a u Havani.

Ove tvrdnje navode na ozbiljnu sumnju u profesionalnost američkih istražitelja u borbi protiv terorizma (iako je već svima jasno kako se radi o eufemizmu koji je samo izgovor za američki intervencionizam u svetu op.a.).

Trebali bi znati kako se čelnici FARC-a u Havani nalaze uz posredništvo norveške i kubanske vlade, a na poziv centralnih vlasti u Bogoti, i kako se tamo vode pregovori za okončanje dugogodišnjeg rata između markističkih gerilaca FARC-a, desničarskih paravojnih formacija i vladinih snaga . Dakle, Kuba je domaćin zaraćenim stranama u vođenju pregovora, a nikako sponzor ‘komunističkih terorista’.

ETA se spominje u izveštaju na direktnu inicijativu bivšeg španskog premijera, Felipea Gonzalesa, a prema poslednjim informacijama francuske i španske vlasti sprovode demontažu njenog vojnog krila.

Još jedan razlog radi kojeg se Kuba zadržava na listi su ljudi koji su tamo dobili azil, a SAD potražuju njihovo izručenje. Najpoznatija među njima je afričko-američka aktivistkinja Assata Shakur. Amerikanci dodatno optužuju Kubu što je Assati Shakur osigurala medicinsku negu. To je takođe besmislica, budući da Kuba to čini za sve one koji se nađu na njenim obalama.

Gospođa Shakur, kojoj je 65 godina, optužena je za čitav niz zločina. Ona je, navodno, u maju 1973. s nekolicinom prijatelja bila učesnik incidenta u Nju Džersiju u kome je poginuo jedan pripadnik policije. Shakur poriče umešanost u nesrećni događaj, ali federalne vlasti iz Nju Džersija i dalje traže njeno izručenje i zatvaranje. Kako bismo objasnili o čemu se radi, moramo se prisetiti konteksta vremena u kojem se sve dogodilo.

 

J.Edgar Hoover: „Sve su to komunisti!“

U to vreme je vladalo skoro ratno stanje između raznih organizacija i pokreta za slobodu crnaca s jedne strane, te federalnih i lokalnih policijskih snaga i FBI-a s druge strane. Mnogi lideri i aktivisti pokreta za prava afro-amerikanaca, protiv rata u Vijetnamu ili protiv aparthejda u Južnoj Africi, su tada došli u sukob sa FBI-om. Tada je na čelu federalnog biroa bio J.Edgar Huver, koji je tvrdio da su ‘čelni ljudi tih pokreta mahom komunisti, koji zapovesti primaju izvan granica SAD-a’.

Vođen tom idejom, Huver nije imao skrupula, niti se susprezao posegnuti za bilo kakvim sredstvima kako bi uništio lidere afro-američkih pokreta. Martin Luter King je tada rekao kako Huver čak i nenasilne proteste tumači ‘kao nasilne pretnje, koje nasiljem treba suzbijati’. U to vreme su svi afro-američki ili drugi pokreti za slobodu i prava manjina bili podvrgnuti intenzivnim vladinim napadima ili namernim nasilnim provokacijama, a svi aktivisti su optuživani za nasilne zločine prema pripadnicima FBI-a.

Neki su tada i ubijeni. Neki lažno optuženi i utamničeni, kao npr, bokser Ruben ‘Hurricane’ Carter i Black Panther, aktivist Geronimo Pratt, koji su odslužili dugogodišnje zatvorske kazne. Osim njih na udaru FBI-a se našla i aktivistkinja američke komunističke partije i radikalni borac za ljudska prava, Angela Davis. Mnogi drugi tada beže iz SAD-a, a neki na Kubu. Neki su još uvek živi, ali u zatvorima, poput aktivista Leonard Peltier, Mumia Abu Jamala i drugih.

Program FBI-a COINTELPRO (Counter Intelligence Program), po kome se postupalo prema aktivistima za ljudska prava, odavno je diskreditovan, ali, to ne znači da se prekinulo sa praksom progona. Pratt, Karter i drugi, oslobođeni su optužbi i pušteni iz zatvora kada je sud priznao da su i FBI i lokalna policija bili umešani u teške zloupotrebe položaja, te kako su na suđenjima izlagali izmišljene ili falsifikovane dokaze. Kampanje za oslobađanje drugih još traju, uključujući Assatu Shakur.

U takvim okolnostima je Kuba pružila azil Assati Shakur. Kubanske vlasti nisu bile sklone poverovati Hooverovim optužbama protiv aktivista i vođa tih pokreta. S druge strane, zna se kako Kuba nikada nije dozvolila nikakve terorističke napade sa svoje teritorije na Sjedinjene Države i druge zemlje. Da tome nije tako, sigurno bi se o tome nešto znalo. Stoga optužbe ‘kako je Kuba zemlja koja podržava terorizam’, nisu ništa više od klevete i primer licemerja američke spoljne politike.

Luis Posada Carriles

Kubanski emigrant Luis Posada Carriles odgovoran za smrt na desetine ljudi živi slobodno u Majamiju


Još od vremena Kubanske revolucije, razne vladine agencije, CIA i vojska, izvodile su pomno organizovane terorističke akcije protiv Kube. Često su te akcije bile organizovane uz pomoć kubanskih emigranata. Najpoznatiji kubanski emigrant s prebivalištem u SAD-u je Luis Posada Carriles, nekadašnji policijski zvaničnik iz vremena pre Kastra i revolucije. On je osumnjičen za ceo niz bombaških napada, od kojih posebnu pažnju pleni napad na kubanski avion 1976. godine, kada je poginulo 78 nedužnih putnika.

Takođe je sumnjičen i za pokušaj podmetanja bombe na panamskom univerzitetu gde je Fidel Castro trebao održati govor, no policija je na vreme otkrila i sprečila taj pokušaj. Ne treba ni pretpostavljati šta bi se dogodilo da nisu uspeli. Kuba i Venecuela su tražile od američkih vlasti izručenje Posade, ili da američko pravosuđe provede istragu i suđenje. Nije se dogodilo ni jedno ni drugo.

Posada i danas slobodno živi u Majamiju, gde uživa zaštitu lokalnih političara, a razlog kojeg SAD navode kako bi sprečile izručenje Posade je ‘strah da će biti izvrgnut mučenjima’.

Prilikom smena u Obaminoj administraciji i postavljanja novog državnog pravobranioca, neki su pomislili kako će State Department promeniti stav prema Kubi. Međutim, portparol Stejt Departementa, Victoria Nuland, je izjavila ‘kako to ne dolazi u obzir, i kako se Kuba nije promenila’.

Kancelarija za borbu protiv terorizma: ‘Saudijska Arabija i Katar – zemlje primer u suzbijanju globalnog terorizma’

Kuba nije učinila ništa da bi se nalazila na listi zemalja koje podržavaju terorizam, a o objektivnosti Kancelarije za borbu protiv terorizma govori podatak da kako su u godišnjem izveštaju najveće pohvale dobile zemlje poput Saudijske Arabije i Katara zbog svog ‘doprinosa u suzbijanju globalnog terorizma’.

 

Advance

Share this post: