Lola ljubimac u azilu za papagaje

 

Vestinet: 

Papagaji imaju veoma dug život, a uz to su i veoma pametni. Nekada su bili miljenici, ili „bili su u modi“. Sada su divlji, prosleđuju se od vlasnika do vlasnika, ignorišu se u malim kavezima, bez pernatih drugova za kojima žude.

Karen Vindzor, izvršna direktorka „Udomljenih papagaja“, koja vodi nacionalni program za utočište papagaja u Hop Veliju čula je hiljade  izgovora koji postoje za napuštanje papagaja: razvod, brak, bebe, deca napuštaju dom, deca se vraćaju u dom, „ptica me mrzi“, starost, bolesti.

Tako je Mira Tveti (Mira Tweti), izvršna direktorka nacionalnog projekta za negu papagaja, sa sedištem u Los Anđelesu, rekla:

„Oni koji su srećnici, završe ovde. Ostali su prepušteni da se brinu sami o sebi. Veliki broj su zapostavljene ptice, nekada stavljene u garažu, gde ih niko ne čuje, kako vrište za malo pažnje“, kaže Tveti. Utočište Vindzor vodi sa svojim suprugom Mark Džonsonom. Sve je puno papagaja kao i u stotinama drugih utočišta u zemlji.

Deo problema je vrsta papagaja koja može da živi od 25 do 100 godina, i duže, jer što je veća ptica, duže živi. One mogu biti zahtevne, agresivne, bučne u svojoj potrebi za ogromnim prostorom.

Niko nema tačan broj ali milioni papagaja su dovedeni u zemlju, između 1960.godine i 1995.godine i tada su se smirile strasti za svim pticama ljubimcima, kaže Tveti.

Ona je, takođe, vlasnik jednog papagaja. Napisala je knjigu, 2008.godine, „Papagaji i ljudi“.

Postoji oko 370 poznatih vrsta papagaja. Najpoznatija vrsta je, naravno, papagaj, makaki i afrički dugorepi sivi, kaže Tveti.

Američko društvo za prevenciju okrutnosti prema životinjama objavili su na medijima da srednji i veliki papagaji, Amazonke i afrički sivi su veoma inteligentni, i procenjuje se da je njihov IQ kao kod 5-godišnjeg deteta.

Oni su takođe socijalne životinje, kojima treba puno prostora za letenje i penjanje. Potrebna im je mentalna stimulacija, i najmanje jedan životni partner.

Ekstremno su lojalni svojim partnerima, mada oboje, mužjaci i ženke, mogu imati odvojeni randevu.

Da bi se poboljšao njihov život u zarobljeništvu, Tvetina grupa će pokrenuti 5-godišnju kampanju, u prodavnici ptica, „Omar’s Exotic Birds“, u Santa Monici.

Ponudili su vlasnicima zamenu malih kaveza za veće. Takođe, stručnjaci će provoditi vreme u 50 gradova širom zemlje, nudeći niske cene za kaveze. Pokazivaće vlasnicima kako sami da naprave kaveze. U toj grupi, nalaziće se i nutricionista za ptice i ekspert za ponašanje i obuku ptica. Pa zanatlije, koji će imati radionice za podučavanje pravljenja jednostavnih i jeftinih kaveza, kao i spasioci na promovisanju usvajanja.

„Mnogi ljudi kažu, da nijedan kavez nije dovoljno veliki“, kaže Vindzor. Njegova grupa vodi Utočište za egzotični i divlji život „Nova Engleska“. „Mali koraci su veoma bitni. Nije lako voditi računa o ptici. Kavez od 15 dolara i činija semenki nisu dovoljni. Prava veličina kaveza je prašuma, odakle i potiču, ali ono što Mira pokušava, izvodljivo je“, kaže on.

Postoji najmanje 1500 papagaja koji su spašeni u našoj zemlji, a većina utočišta radi sa maksimalnim kapacitetom, kaže Tveti.

Vindzor, koji je dobio svog prvog papagaja na rasprodaji u garaži, u San Dijegu, kaže da dobija najmanje jedan poziv dnevno, od nekoga ko pokušava da nađe dom za njegovu pticu.

Prošle godine je Vindzorova grupa pomogla, da 800 papagaja, koji su se nalazili zatočeni  u Teksasu, 165 papagaja zatočenih u Tenesiju i 130 papagaja oduzetih iz Ohaja, kaže Vindzor.

„Mi svi smo potpuno pretrpani, prepunjeni, i naravno, nema dovoljno sredstava. Neki ljudi su nesposobni da nađu dom za njihove ptice, pa će ih pustiti da se izgube. Ilegalno je puštati neaktivne ptice. I pored toga, postoji stotine hiljada ptica, koja su stvorila čak svoja jata u gradovima širom zemlje. Oni se prilagođavaju, rastu i razmnožavaju se“, kaže Tveti.

Uprkos rastućem broju divljih, napuštenih ptica, neki ljudi i dalje kupuju ptice koje su ilegalno ušle u zemlju.

Maskota „Hraniteljskih roditelja“ se zove Lola, makao, zelenih krila, koji je živeo u psećem transporteru, u podrumu, nekoliko godina“, kaže Vindzor.

Stigao je 2001.godine, sa jednim okom, povredom mozga, polomljenim kostima u njegovim krilima i nogama…

Veterinar im je preporučio da ga uspavaju ali odlučili su se za lekove, srećom.

„Danas je Lola vitalna, predivna, srećna ptica. Ona je simbol svih ptica koja žive na mračnim i zaboravljenim mestima. I njima pripada mesto pod suncem“, kaže ona.

 

Vestinet

Share this post: