Magistar istorije Milan ČELIK: Jovan I. DERETIĆ je izmislio priču koja je vezana za SRPSKU ISTORIJU!

Ilustracija

Magistar istorije Milan Čelik je napisao jedan tekst u kojem tvrdi da je Jovan I. Deretić izmislio priču koja je vezana za našu istoriju – da su Srbi najstariji narod na svetu.

– Ljudi iz Čikaga koji dobro poznaju Jovana I. Deretića, pričaju da ga znaju još iz doba dok je tamo radio u metalostrugarskoj radionici i pošteno zarađivao svoj hleb.

Sve se to, kažu, izmenilo kada je on pod uticajem pokojne Olge Luković Pjanović zalazio među čikaške Srbe i počeo da tvrdi da je Japan bio srpski zbog planine Fudži Jama.

On je to zasnovao na tvrdnji da je jama srpska reč.

Nije to bila jedina njegova tvrdnja, ali ostavimo to sada – piše Čelik.

Kako navodi u svom autorskom tekstu koji su preneli mediji širom Balkana, od tada, Jovan Deretić šeta kroz supermarket istorije, geografije i lingvistike i sa polica ubacuje u svoju korpu sve što mu se sviđa.

Za Srbe je smislio najzdraviju istorijsku dijetu, a Srbi će platiti za cehove njegove potrošačke korpe. Dok on Srbima kuva sledeći obrok, nekima od nas se prevrće u stomaku, a na jelovniku čitamo: Strabon, Serdika, Serbona, Serbinon, Serbota, Serbojka, Serberijam i Sardinija.

– Jovan Deretić je spretno lansirao svoju karijeru i počeo da piše knjige srpske istorije koje su trebale da omalovaže, likvidiraju ili u najmanju ruku istisnu svu postojeću srpsku istoriju, milom ili silom – piše Čelik, pa nastavlja:

– Njegove knjige nisu pisane da se odmeravaju sa postojećom istorijskom naukom nego da je oteraju na lomače i ubace se u školsko gradivo pre nego što javnost shvati kako je to sve zakuvano. On se iz Čikaga vratio u Srbiju sa novim imidžom i novom misijom. Za sada mu se može priznati da je uspeo da baci sumnju na srpsko istorijsko poreklo i zbuni i zavadi Srbe.

Prema njegovim rečima, često se zanemaruje i činjenica da je Jovan I. Deretić pokušao sve svoje delatnosti da pretvori u političku karijeru i da je to verovatno i bila njegova prvobitna motivacija.

Milan Čelik je analizirao metodologiju Deretićevih teorija i došao je do zaključka da su njegove teze u dobroj meri zasnovane na zloupotrebi toponima i lingvistike. Prema njemu, to nije slučajno jer se po principu marketinga cilja na određeni segment stanovništva koji nije studirao te i srodne nauke, a taj procenat je u Srbiji iznad 90 odsto.

– Takve projekte bez sumnje dizajnira veća sila od samog Deretića. On se i sam hvalisao da njegove hipoteze podupire i bivši američki ambasador i premijer Izraela Benjamin Netanjahu, a nažalost u pravu je – konstatuje Čelik.

Slovenski žreci vrše obred svojim bogovima. Foto: Wikipedia/public domain

Slovenski žreci vrše obred svojim bogovima. Foto: Wikipedia/public domain

Kako dalje piše, što se same lingvistike tiče, danas praktično ne postoji ljudska grupacija, narod ili pleme bez svoje azbuke, čak i tamo gde još nije zavladala pismenost. Svaka azbuka u upotrebi odgovara glasovima potrebnim za izgovor određenog jezika. Jedan deo tih glasova je specifičan za dati jezik, a drugi deo je šireg karaktera i nalazi se u većini svetskih jezika i azbuka, bilo da je reč o samoglasnicima ili suglasnicima pa čak i nekim slogovima.

– Mogućnost pretvaranja slova u izgovorljive reči je matematički ograničen na broj slova u azbuci. Čisto iz tog razloga postoji velika verovatnoća da će se ista kombinacija slova, odnosno te iste reči pojaviti i u nekom jeziku širom sveta bez da su lingvistički povezane ili imaju ikakve istorijske veze – ističe ovaj magistar.

Kao što je i poznato, jezici se svrstavaju u jezičke grupe tako da srpski jezik spada u slovensku jezičku grupu, a slovenska grupa jezika je deo indoevropskih jezika.

– Ako se jedna reč pojavi u nekom nesrodnom jeziku i piše se na sličan ili isti način, ona se onda dalje analizira po izgovoru i značenju pa se istražuje da li je postojala neka kulturna i antropološka spona ili uticaj koji bi mogli da dokažu da je ta reč istog porekla ili pozajmica. Kad se sve naučne metode uzmu u obzir, tek onda može da se zaključi da veza nije dokaziva i nije verovatna ili u suprotnom da je već dokazana. Bez svih tih osnovnih naučnih elemenata i samo zbog sličnosti neke reči, ne može se tvrditi da je neki narod ovog ili onog porekla – objašnjava Milan Čelik, pa dodaje:

– Onaj ko iz neznanja ne uoči Deretićeve lingvističke podvale, automatski postaje kandidat-žrtva njegovih etnoloških tumačenja. Takvim beskrupuloznim falsifikovanjem akademskih disciplina može da se bavi samo ko ne želi dobro srpskom narodu.

Printskrin: Youtube/majctop1

Printskrin: Youtube/majctop1

Kako bi empirijski prikazao ono što gore iznosi, za kratko vreme je iz rečnika izvadio 54 engleske reči koje se pišu potpuno isto kao i na srpskom, a po izgovoru i značenju nemaju nikakvu vezu sa tim što bi one značile na srpskom, i to u svakom slučaju.

– Jedina razlika je naravno u tome što se te engleske reči pišu latinicom. To isto bi moglo da se uradi i sa drugim nama dalekim jezicima, sa nekim manje, a sa nekim više uspešno. Evo nekoliko primera. “Oranje” na holandskom znači pomorandža. Na nemačkom “da” znači “tu”, a “Bube” znači “dečak”. “Bald” na nemačkom znači “uskoro”, a na engleskom “ćelav”. “Bir” na turskom znači “jedan”, a na nemačkom “pivo”. Takvi slučajevi postoje i između drugih jezika nezavisno od srpskog – detaljno je objasnio ovu nedoumicu, ali i apelovao da se ukaže posebna pažnja na sledeće reči:

* Car, ban, beg, brat, sin, drug, rat, gad, sad, sutra, mart, sit, glad, gust, glib, bode, grebe, nit, slog, java, sir, so, bob, dud, mast, but, kit, stoke, mace, slab, male, mane, ram, stare, babe, drag, mile, bile, bale, bane, lice, grub, put, drum, mine, slap, kip, jug, dub, kite, berlin, nag, dupe, sere* (ukupno 54 primera)

Ova lista bi bila i mnogo veća da je želeo da uzme u obzir i engleske reči koje se pišu dupliranim slovima, pa je time eliminisao mnoštvo reči sa č (ch), š (sh), i (ea), j (y).

– Za neke skeptike koji pomisle da je moja konstatacija bila moguća iz prostog razloga što je engleski jezik takođe jedan od indoevropskih jezika kao i srpski, evo još jednog dokaza da to nije slučaj. Treba li nam veće kulturno etničke udaljenosti od one afričke i naše srpske?

Afrički toponimi predstavljaju jedan neverovatan izazov u razmatranju ove cele teme pa će Deretić ili morati da uključi i Afriku u staru srpsku državnost ili će morati da prizna da je do sada pisao samo gluposti – poručio je magistar, pa dodao:

– Najverovatnije će reći da to nije ništa novo jer su Srbi najstariji navod i prethodnik svih naroda, a drugi su svi pali sa Marsa. Na ovoj donjoj listi su samo toponimi i etnonimi sa afričkog kontinenta, ali sam izdvojio samo ono što liči na izraze u srpskom i eventualno ruskom i ništa nije menjano.

TOPONIMI U AFRICI

* Arusi (Etiopija), San (Bocvana, Namibija), San (Tanzanija), Ushi (Zambija), Bura (Nigerija), Bata (Nigerija), Barka (Gini Bisau, Gvineja), Bare (Centralnoafrička republika), Baka (Sudan, Zaire), Kum (Ujedinjena republika Kameruna), Bele (Liberija), Gola (Liberija), Rega (Zair), Berba (Benin, Togo, Gornja Volta), Bidyola (Gvineja Bisao), Belin (Etiopija), Bogos (Etiopija), Bobo (Gornja Volta, Mali), Bogvi, Bogoui (Obala Slonovače), Booli (Zair), Bor (Sudan), Boran, Borana (Kenija), Manjak (Gini Bisau), Budu (Zair), Buka (Centralnoafrička Republika), Kalenjin (Kenija), Sere (Zair, Kongo, Centralnoafrička Republika), Shala (Togo), Sama (Etiopija), Dima (Etiopija), Djok (Angola, Zair), Koska (Sudan, Čad), Tama (Namibia), Dan (Obala Slonovače, Liberija, Gvineja), Goran (Čad), Kreda (Čad, Nigerija), Delo (Togo, Gana), Esitako (Nigerija), Dietko (Čad, Niger), Digo (Kenija, Tanzanija), Jado (Liberija), Dje (Benin, Niger), Soko (Zair), Koni (Kenija), Fala (Čad), Konjara (Sudan), Manja (Centralnoafrička Republika, Kongo, Zair, Kamerun), Go (Obala Slonovače, Tanzanija), Gora (Liberija, Siear Leone), Gori (Nigerija), Djede (Benin, Nigerija, Etiopija), Hehe (Tanzanija), Luba (Zair), Tera (Nigerija), Hwale (Obala Slonovače), Igala (Nigerija), Igara (Nigerija), Jibana (Kenija), Jibawa (Nigerija), Kaka (Kamerun, Kongo), Kakwa (Uganda, Zair, Sudan), Kilir (Benin), Kola (Kamerun), Kome (Sudan), Koso (Siera Leone), Kosa (Zair), Kosi (Kamerun), Krawi, Krawo (Liberija), Krim (Siera Leone), Krao (Liberija, Obala Slonovače), Kuke (Čad), Krao (Liberija, Obala Slonovače), Kuke (Čad), Kupa (Nigerija), Laka (Čad), Lala (Zambija, Zair), Umiro (Uganda), Bale, Balegu (Zair), Lenje (Zambija), Sakata (Zair), Lete (Gana), Malinke (Gini Bisao), Medje (Zaire), Mekan (Etiopija, Sudan), Moba (Togo, Gana), Morwa (Nigerija), Nama (Nambija), Pade (Liberija), Pare (Tanzanija), Pepel (Gini Bisau), Pere (Kamerun), Ribe (Kenija), Sama (Angola), Samo (Gornja Volta, Mali), So (Nigerija, Čad), Sisala (Gana, Gornja Volta), Soli (Zambija), Subia (Zambija, Namibija, Bocvana), Swaka (Zambija), Tamo (Sudan, Čad), Vera (Centralnoafrička republika), Oror (Sudan) Yamma (Etiopija), Yedina (Čad), Mali (Ime afričke države).

(Telegraf.rs)

Share this post: