MASOVNI UBICA JE U TANJIRU

Cappuccino Culture Threatens Traditional British Breakfast

Kod gojaznih muškaraca pet puta je veća verovatnoća da će do 60. godine umreti od srčanog infarkta u poređenju s muškarcima normalne težine

Stotine hiljada ljudi umire svake godine od infarkta srca; pa ipak, ne može se čuti nijedan znak protesta u tom smislu od strane javnosti, štampe ili vladinih agencija. Istovremeno, tog najžešćeg masovnog ubicu gotovo svako od nas može pronaći u svom vlastitom tanjiru!

Da li ono što jedemo uzrokuje srčane napade? Ne baš sve. Glavni krivci su svakako prevelika količina masnoća i holesterol. A problem koji u našem telu nastaje velikim delom zahvaljujući njima jeste sužavanje, otvrdnjivanje i ponekad čak i začepljenje vitalnih arterija koje srce opskrbljuju kiseonikom i hranom. Ovaj proces je poznat kao ateroskleroza.

Ljudi se rađaju s čistim, elastičnim krvnim žilama. One bi u takvom stanju trebale da ostanu čitavog života. Međutim, kod mnogih ljudi arterije se polako začepljuju holesterolom, masnoćama i kalcijumom – a to je mešavina koja postepeno otvrdnjuje i na kraju onemogućuje preko potrebno i po život važno proticanje krvi.

Tokom i nakon Drugog svetskog rata većina Evropljana je bila prisiljena da promeni ishranu koja se pre sastojala od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Morali su preći na “siromašniju” ishranu krompirom, žitaricama, pasuljem, korenastim i drugim povrćem. Koja je bila posledica takve promene? Dramatično smanjenje bolesti povezanih s aterosklerozom kao što su infarkt srca, moždani udar, šećerna bolest, žučni kamenci, neke vrste raka i artritis. Značajan pad smrtnih slučajeva od ovih bolesti osećao se čak 20 godina nakon Drugog svetskog rata.

Od tada je u svetu prikupljeno mnoštvo podataka iz različitih istraživanja sprovedenih na životinjama i ljudima. Rezultati su u suštini isti: ishrana bogata mastima i holesterolom dovodi do povišenog nivoa holesterola u krvi i do kardiovaskularne bolesti.

Ishrana siromašna mastima i holesterolom smanjuje nivo holesterola u krvi, a samim tim i procenat srčanih bolesti. Štaviše, takva ishrana pogoduje nestajanju aterosklerotičnih naslaga, tzv. plakova kod osoba koje već imaju razvijenu bolest!

Kako neko može znati da li boluje od ateroskleroze? Nažalost, ova bolest ne odaje nikakve znake svog postojanja sve dok se krvne žile ozbiljno ne suze ili iznenada začepe otkinutim komadićem plaka. Neke osobe s tako suženim srčanim krvnim žilama mogu prilikom napora osećati bol u srcu, nazvanu angina pektoris. Za mnoge je, međutim, tek srčani infarkt prvi znak nevolje. Otprilike trećina srčanih napada završava iznenadnom smrću.

Ko je izložen riziku od srčanog napadaja? Analiza rizičnih faktora dobar je način određivanja verovatnoće oboljevanja od ove srčane bolesti:

– Prema današnjim shvatanjima najozbiljniji rizični faktor za srčani infarkt jeste povišeni holesterol u krvi. Verovatnoća da se kod muškaraca nakon 50. godine, s nivoom holesterola od 7,6 mmol/l, razvije ateroskleroza, deset puta je veća nego kod muškaraca iste dobi kojima je nivo ispod 5,1 mmol/l. Smanjenje nivoa holesterola od 20% u krvi smanjuje rizik od srčanog udara za 50%.

Knjigu “Smrt iz tanjira”  možete nabaviti putem telefonа:  064/91-91-478 ili PORUČITI OVDE

– Pušači u dobi od 60 godina imaju deset puta veće izglede da umru od koronarne bolesti srca od svojih vršnjaka nepušača. Oko 30% smrtnih slučajeva od srčanog infarkta može se direktno povezati s posledicama pušenja.

– U Americi svaka treća odrasla osoba ima visoki krvni pritisak. Ovaj rizični faktor utrostručuje mogućnost umiranja od srčane bolesti u poređenju s osobom normalnog krvnog pritisaka.

– Kod gojaznih muškaraca pet puta je veća verovatnoća da će do 60. godine umreti od srčanog infarkta u poređenju s muškarcima normalne težine.

– Ostali klasični rizični faktori jesu šećerna bolest, povišeni trigliceridi u krvi, “sedelački” način života, stres i povećan nivo homocisteina u krvi. Srećom, svi dosad spomenuti rizični faktori zavise od načina života i ishrane i moguće je na njih uticati i kontrolisati ih. Faktori koji nisu pod našom kontrolom jesu nasleđe, starost i pol, ali oni najmanje doprinose razvoju bolesti.

Šta bi onda bilo najbolje učiniti? Uvek je bilo kakav “kvar” bolje sprečiti nego lečiti. Ali ako analiza rizičnih faktora i dijagnostički nalazi ukazuju na to da se ateroskleroza već razvila, još uvek nije kasno učiniti promene u načinu života. Doslovno možemo očistiti svoje arterije, smanjiti opasnost umiranja od ateroskleroze i produžiti svoje aktivne, stvaralačke godine. Sami možemo značajno promeniti svoje rizične faktore bez obzira na starost, a pozitivni rezultati su često vidljivi već nakon svega nekoliko sedmica pravilnog načina života i ishrane.

Chicago's Historic Berghoff Restaurant To Close

Započnimo da se hranite zdravom, domaćom hranom s malo masnoća i holesterola, i puno nerafinisanih složenih ugljenih hidrata i vlakana! Takva ishrana može sniziti nivoe holesterola za 20 do 30% i obrnuti smer razvoja šećerne bolesti u mnogim slučajevima za manje od četiri sedmice. Kada je kombinujemo sa smanjenim unosom soli, ovakva ishrana doprineće i normalizaciji krvnog pritisaka i regulisanju telesne težine.

Kada bismo kao društvo uspeli spustiti nivoe holesterola ispod 4,6 mmol/l, krvni pritisak ispod 125 mm Hg i kad bismo prestali da pušimo, procenjuje se da bismo time mogli sprečiti 82% svih srčanih infarkta koji pogađaju osobe mlađe od 65 godina. Ovakve jednostavne promene u načinu života doprinele bi poboljšanju zdravlja našeg naro­da više nego sve bolnice, hirurški zahvati i lekovi zajedno.

“Ukoliko dobijemo srčani infarkt pre 80-te, sami smo krivi; to nije bila Božja greška ili igra sudbine.” Dr. Paul Dudley White

“Stanovnici Framinghama s nivoom holesterola ispod 3,8 mmol/l uopšte ne doživljavaju srčani infarkt.” Dr. William Castelli

Više informacija možete pronaći u knjizi “Smrt iz tanjira”  koju možete nabaviti putem telefonа:  064/91-91-478 ili PORUČITI OVDE

Dr Nikola Marković

Vestinet.rs

Share this post: