MILAN PANIĆ ZA KURIR: Galenika me ne zanima, sad…

milan-panic

Nekadašnji farmaceutski mag danas se bavi nekretninama i veliki je farmer, a investitorima iz Amerike samo iz patriotskih razloga ne  bi rekao da se klone Srbije

Biznismen Milan Panić (87), bivši premijer SR Jugoslavije i nekadašnji vlasnik „Galenike“, u intervjuu za Kurir kaže da mu ne pada na pamet da se penzioniše niti da izađe iz biznisa, a kad je o politici reč, građanima Srbije poručuje da dobro razmisle za koga će glasati na predstojećim predsedničkim izborima.

Lično mu je, kaže, simpatičan Vuk Jeremić, dok za Trampovu pobedu smatra da je korak nazad.

Koliko se razlikuju Srbija koju ste ostavili devedesetih i ova sada?

– I jesu i nisu različite. Između one koju sam, kako kažete, ostavio i ove nalazi se jedan veliki datum: to je 5. oktobar 2000, kad je završeno ono što sam ja počeo: uklanjanje očajne vlasti koja je Srbiji donela neopisiva zla.

Energija te velike narodne pobune, nažalost, nije iskorišćena do kraja, pa tako danas Srbija nije tamo gde je morala biti. Srbija više nije sila rata, ali još uvek nije ni prostor mira.

Jedna tiranija u njoj zamenjena je, koliko vidim, plišanom diktaturom. Živi se bolje, ali gore od onog nije ni moglo. Reforme? Stalno sam govorio o promeni sistema. Toga nema, mere štednje nisu reforme.

Za koga biste danas glasali na izborima u Srbiji, odnosno čiju biste politiku možda podržali?

– Podržavao sam ranije neke ljude i moram priznati da nisam bio srećne ruke. Razgovarao sam jednom prilikom s Vukom Jeremićem i ostavio je na mene dobar utisak. Bio je vrlo uspešan u Ujedinjenim nacijama. Zar može biti lošiji od onih koji su sad na vlasti?

Britansko-ruski konzorcijum „Fronter“ i „Petrovaks“ viđen je kao jedini potencijalni strateški partner za „Galeniku“. Kakvu vi budućnost predviđate „Galenici“? Da li biste je vi kupili?

– „Galeniku“ ne bih kupio. Ne predviđam joj nikakvu budućnost. Njenu budućnost ukinule su dve vlasti – najpre Miloševićeva, a potom Đinđićeva. Jedna mi ju je otela, druga nije htela da mi je vrati. Sve na štetu države, zaposlenih, i, ne na kraju, moju.

Mnogi u Srbiji bili su oduševljeni pobedom Donalda Trampa na izborima. Da li je to oduševljenje opravdano i da li Trampova pobeda može doneti dobro Srbiji?

– To su srpska posla. Srpski glupi snovi. U Srbiji su ga podržavali najgori, on je bio Šešeljev izbor.

Već sam rekao da je Trampova pobeda korak nazad, ali ona je realnost i mi se moramo suočiti s njom. Još nismo sigurni šta će Tramp doneti Americi i svetu, neizvesnost je prilično velika i to je ono najgore što može proizvesti vodeća nacija. U tom polju neizvesnosti je i politika koja će se ticati Srbije.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić više puta je pozvao investitore iz SAD da investiraju u Srbiju. Kada bi vas neki od njih pitali za savet, šta biste im rekli?

– Moje iskustvo je najgore moguće, i kad bih polazio od njega, svakome bih rekao da se kloni Srbije. Ali ja sam uvek i patriotski nastrojen i svoj bih gnev u ovakvim prilikama sačuvao za sebe. Rekao bih (potencijalnim američkim investitorima) da odluče sami. Nisu deca.

Kao čovek koji je uspeo u biznisu, šta biste savetovali ljudima koji počinju posao u Srbiji?

– Nema uspeha preko noći. Krvav rad.

Čime se sada najviše bavite kad je posao u pitanju? Da li za vas uopšte postoji ideja o penziji i gde sebe tada vidite?

– Ne, za mene ne postoji ideja o penziji. Biznis je moj svet i ne izlazim iz njega. U moj portfolio ušle su, između ostalog, nekretnine, a ušle su, verovali ili ne, i krave. Imam ogromnu farmu, na rebru svake krave piše MP, da se zna da je moja. Samo što retko stignem da ih obiđem.

Od kojih političara u Srbiji i kakve komentare ste dobili, ili pak čuli za njih, u vezi s vašom knjigom „Milan Panić – misija mira, Dejton je moja ideja“?

– Ne znam da li srpski političari čitaju knjige. Bilo je opšteg divljenja, a specifičnog interesovanja samo od Fakulteta političkih nauka, gde je trebalo da održim predavanje, ali sam bio sprečen da doputujem, pa je to propalo.

Pokojni profesor Predrag Simić uložio je bio veliki trud da dođem. Žalim što to nije ostvareno. Mladi ljudi treba da znaju istinu o događajima, pogotovo ako ona dolazi iz prve ruke.

Vaša rečenica „Razgovarajmo o miru“ jedna je od najcitiranijih tokom poslednjih 25 godina u Srbiji. Kako Srbija danas razgovara sa svetom?

– Prvo, drago mi je kad kažete da je „jedna od najcitiranijih“. Drugo, čini mi se da Srbija sad nastupa imajući na umu tu moju uzrečicu o miru. Jedino je problem što je kredibilitet onih koji su danas na vlasti nizak zbog rđave političke prošlosti, pa se i tome zalaganju ne veruje bez rezervi.

Kako gledate na ulogu Srba u Haškom tribunalu i na Hag iz tog ugla?

– Očekivanja od Haga bila su mnogo veća nego što su njegovi rezultati. Pa ipak, on nije izgubio svaki smisao. Neki zločini nisu prošli bez kazne, i to je važno. Znate kako to ide kod kuće: u Srbiji se dosude kazne, pa se poništavaju, u Hrvatskoj se i ne sudi za ratne zločine (osim Srbima).

Ovde kod nas u Srbiji bio je jedan dobar tužilac, pa je, ako se ne varam, oteran, i sad i ne vidim da to tužilaštvo radi. Tako se ne stiže do pravde. A bez nje nema civilizovanog društva, ostaju horda i varvarstvo.

Budućnost Srbije

ULAZAK U EU JE JEDINA PRAVA REFORMA

Zagovarali ste ulazak Srbija u EU. Kako vam posle bregzita izgleda budućnost EU i Srbije u njoj?

– Bregzit će stati na lošu stranu istorije, ali on nije pokolebao moju veru u Evropsku uniju. Ne treba da pokoleba ni Srbiju. Kad sam malopre govorio o potrebi promene sistema, onda je EU jedini alat za to: prilagođavanjem Uniji promenićemo sistem. Pristup Evropskoj uniji jedina je prava i istinska reforma.

Savet građanima

MISLITE SVOJOM GLAVU

Šta biste savetovali, a šta poželeli građanima Srbije u 2017. godini?

– Narod će imati izbore – možda ne samo za predsednika države – i moći će da odluči o tome šta mu je najbolje. Tu je moj savet: razmislite dobro svojom glavom, sami odlučujete o svojoj sudbini. Nisam veliki optimista, ali to je notorna poruka.

Razgovarala (Slavica Tomčić/Agencije)

Share this post: