MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Na pjenu od Mila!

Mirjana-Bobic-Mojsilovic

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Dan pre održavanja izbora u Crnoj Gori, u novinama su osvanule spektakularne vesti o tome kako je grupa građana iz Srbije organizovana u terorističku jedinicu, predvođena generalom srpske policije, nameravala da izvrši državni udar u Crnoj Gori, uhapsi premijera Mila Đukanovića i ne prizna izbore, pa su skoro svi iz te terorističke grupe i pohapšeni.

Na naslovnim stranama novina osvanule su fotografije terorista koji svi odreda izgledaju kao prebezi iz partije penzionera, a novine su javile da je među teroristima čak i jedan maloletnik.

Pošto su na vreme pohapšeni, izbori su održani, Milo Đukanović je živ i zdrav i pobedio je, a koji dan kasnije većina terorista je puštena na slobodu, pošto izgleda i nisu planirali teroristički napad, nego su više za kućno lečenje.

To bi u nekoliko reči bio opis drame oko crnogorskih izbora, uz jedan mali dodatak – vladajuće strukture u Crnoj Gori u predizbornoj kampanji javljale su da Rusija i Putin lično pokušavaju da se mešaju u izbore, te da na svaki način žele da spreče ulazak Crne Gore u NATO.

Iz toga je prosečni čitalac novina mogao da zaključi da je crnogorski premijer u stvari jezičak na vagi, politička figura oko koje se vrte ne samo crnogorski nego i američki izbori, te da je sudbina aktuelnog crnogorskog premijera ni manje ni više nego samo dobro zamaskirana tema između Hilari Klinton i Donalda Trampa.

Pobeda Mila Đukanovića u Crnoj Gori nagoveštava pobedu Hilari u Americi, a pad srpskih terorista u samo predvečerje izbora, simbolički označava Putinovu propast ne samo u Crnoj Gori, nego u celom svetu.

Iako su se mnogi nekritički smejali antiterorističkoj akciji crnogorskih službi bezbednosti, proglašavajući celu aferu providnim predizbornim spinom, stvar je dobila na ozbiljnosti sa svežim sapštenjem premijera Crne Gore, Mila Đukanovića, da je „u razgovoru s direktorima Agencije za nacionalnu bezbednost i Uprave policije Crne Gore dobio informacije koje su ga učvrstile u uverenju da je grupa ljudi pokušala da sprovede određene terorističke akte, te da je u pitanju bila akcija koja je opasno pretila i državi Crnoj Gori i njenoj nacionalnoj bezbednosti i sigurnosti njenih građana“.

Takođe je dodao da smatra da „bi bilo veoma važno o ovim dosadašnjim saznanjima upoznati nadležne državne organe susedne države Srbije“.

A, u međuvremenu je i glavni specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić izjavio da Tužilaštvo ima dokaze da je organizovana kriminalna grupa planirala da izvrši terorističke napade na dan izbora, i da oružje nije ušlo u Crnu Goru, te da je uništeno.

Ispostavlja se da je uništeno u drugoj državi, ali da će o tome biti obaveštena treća država, to jest Srbija.

Iako imaju dokaze, oni su uništeni, ili možda mediji nisu tačno preneli detalje ove drame, koja je spasla Crnu Goru od krvoprolića, i izbore, uz pomoć budnih tajnih službi, učinila demokratskim i regularnim?

U očekivanju da crnogorski premijer upozna srpskog premijera sa saznanjima do kojih je došao razgovorom sa svojim službama, i u očekivanju da srpski premijer tim povodom održi najavljenu konferenciju za medije, prosečan čitalac novina ima razloga da se zapita da li srpski premijer uopšte čita štampu i da li je moguće da crnogorski premijer oko tog slučaja ima razloga da ga posebno obaveštava?

Ili, srpske službe ne rade svoj posao?

Plan je bio da se teroristi, među kojima je bila i jedna žena, obuku u policijske uniforme, otvore vatru na građane i izazovu opšti haos, kako je objasnio gospodin Katnić.

Crnogorska opozicija tvrdi da se radi o najobičnijoj i lošoj predizbornoj režiji. Mi ne znamo šta je dok nam se ne kaže.

Ipak, ovakvim pričama, javnost se umrtvljuje. Podseća na onu bajku o Kostji i vuku.

Jeste da je ruska, ali je poučna.

(Večernje novosti)

Share this post: