MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ O ONOME ŠTO NE ZNAMO: Tajni plan vlade Srbije je da u Srbiju preseli Gvantanamo i naseli izbeglice sa Bliskog istoka!

Mirjana Bobic Mojsilovic Foto: Tanjug/Tanja Valič

Mirjana Bobic Mojsilovic Foto: Tanjug/Tanja Valič

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Da su odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Srbije sve bolji i bolji, i da su čak možda i najbolji otkako je pre nekoliko nedelja američki ambasador Skot izribao Srbiju i Mađarsku što nisu pokazale dovoljno nežnosti i humanosti prema izbeglicama iz zemalja koje je Amerika razrušila do temelja, govori i najnovija vest – da je Amerika ipak razumela da u Srbiju može da ima puno poverenja, te da je Srbija zemlja koja iz nekog razloga postaje važni saveznik Amerike – toliko važan saveznik da je Amerika izabrala baš Srbiju da u nju pošalje svoje zatvorenike, pošto Srbija ume da čuva američko poverenje.

Vest glasi ovako: „Nakon Muhamadija Davlatova i Mansura Ahmeda Sada el Dafija, koji su u Srbiju prebačeni iz američkog zatvora Gvantanamo početkom jula, uskoro će u Srbiju stići još nekoliko zatvorenika.“ U diplomatskim izvorima u Vašingtonu saznaje se da je reč o četiri pritvorenika i da će deo zatvorenika Gvantanama, u okviru akcije Vlade SAD da do kraja godine zatvori ovaj zatvor, biti prebačeno i na Kosmet.

A dvojica su stigla i u Crnu Goru, zbog ravnoteže među zvezdama.

Kada su novinari jednog ovdašnjeg lista pokušali da dobiju potvrdu ove informacije od ambasade SAD u Beogradu, dobili su prilično fantastičan odgovor da je najbolje da „Vlada Srbije sama odgovori na pitanja o svojim planovima“.

Pošto američkoj ambasadi treba verovati, ispostavlja se da je dovlačenje nesrećnika iz zloglasnog zatvora Gvantanamo, u kome su mučeni na sve moguće načine, deo nekog tajnog plana vlade Srbije, o kome američka ambasada ne želi ništa da govori, ali je iz ambasade javljeno da je Vlada Srbije pohvaljena za, kako su je nazvali, humanitarnu akciju kojom je pomogla da se dvojica bivših zatočenika presele u Srbiju.

Da stvar bude lepša, zahvalnost Beogradu uputio je posredstvom Viktorije Nuland, i sam predsednik SAD Barak Obama, kao i državni sekretar Džon Keri, koji je naveo da je ovaj „značajni humanitarni gest“ u skladu sa liderstvom Srbije na globalnom planu.

Liderstvo Srbije na globalnom planu koje je tako lakonski definisao Džon Keri, ogleda se u zahvalnosti Amerike – da bi Amerika bila još zahvalnija, kako bi bilo da se Gvantanamo dislocira u Srbiju?

I da se nekoliko stotina hiljada izbeglica sa Bliskog istoka i iz Avganistana naseli u Srbiji, pošto Srbija, za razliku od mnogih razvijenih zemalja Evrope, ima i kapacitete i veliko široko srce za tu vrstu zahvalnosti Amerike?

Pošto, Amerika je malo u problemu – iako su zatvorenici iz Gvantanama prevaspitani i iako su revidirali svoje stavove, kada bi kročili na američku teritoriju, morali bi da budu pušteni na slobodu. Pošto Amerika poštuje svoj ustav. Zato su prebačeni u Srbiju.

Srbija nije američka teritorija, ali nekako ipak i jeste – poverenje koje Amerika ima prema srpskoj teritoriji, izgleda da je veliko kao Gvantanamo, pa u tom osećanju veličine, prostora i poverenja u pogledu tuđih zatvorenika i očajnika naseljenih kod nas, treba možda tražiti misteriju buduće srpske liderske pozicije na globalnom nivou!!!

Zarobljenici iz Gvantanama treba ovde da se „vremenom adaptiraju“, tako je objašnjeno.

I sve je jasno, samo nije jasno kakve veze ima Srbija sa logorom u Gvantanamu, i „vremenskom adaptacijom“ američkih zarobljenika, osim što je lepo dobijati pohvale od Skota, i pozdrave od Obame za ovaj „lep humanitarni gest“. Jer, po Ustavu Srbije, ne postoji osnov po kome se bilo kome na teritoriji Srbije može uskratiti sloboda, mimo ustavnih odredbi. To naravno važi i za nesrećnike iz Gvantanama.

Ali možda mi, obični smrtnici, nemamo dovoljnu moć rasuđivanja da shvatimo o čemu se ovde radi. Jedino što je jasno, jeste da američki zvaničnici odjednom imaju malo milostivije reči za nas, te da otopljavanje odnosa između sadašnjeg lidera na globalnom nivou (SAD) i budućeg lidera na globanom nivou (Srbija) svedoči o novim vetrovima koji duvaju ka nama. Verovatno su to dobri vetrovi.

Vetrovi sa Gvantanama. Vetrovi koji pročišćavaju vazduh. Vetrovi koji ujedinjuju košavu i severac, i maestral i sve oluje okreću nekako u pravcu naše bolje budućnosti. Vetrovi globalnih lidera.

Zato je fantastično što se ona neprijatna priča sa vetroparkom nekako smirila i što naše, to jest američke vetrenjače na srpskoj zemlji, napokon mogu da se okreću kako vetar duva.

(Večernje novosti)

Share this post: