MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ otkriva kakva velika cenzura nam se sprema i ko stoji iza nje!

Mirjana Bobic Mojsilovic

Mirjana Bobic Mojsilovic

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Ako ste ikada živeli u uverenju da je istina resurs koji pripada svima, novo vreme će vas ubrzo demantovati.

Termin “postistina”, koji je u zapadnim medijima proglašen za reč godine, i o kome se ovih dana raspravlja na tribinama, blogovima i u novinskim esejima, objašnjen je kao “politička kultura u kojoj je debata uokvirena emocijama koje su razdvojene od činjenica”.

Tema je dobila svoj konkretni političko-lingvistički obris i definiciju, zbog nezadovoljstva globalne elite u pogledu “bregzita”, Trampove pobede i, očigledno, propalog posla da se svet ubedi kako u Siriji zli Asad, uz pomoć još goreg Putina, ne dozvoljava dobrim Amerikancima da pobede teroriste i spasu svet od sirijskog diktatora.

Ali da cela stvar nije samo uobičajeno medijsko svođenje računa za godinu koja upravo ističe, možda najviše govori jedan detalj – mediji koji su najglasniji promoteri neoliberalne agende pokrenuli su kampanju koja se zove Fake news, odnosno “Lažne vesti”.

Borbu protiv “lažnih vesti” vodiće, pre svega, na društvenoj mreži “Fejsbuk”, Mark Zakerber, a u toj raboti već mu pomažu liberalni milijarderi na čelu s Bilom Gejtsom i, naravno, Đerđom Sorošem.

Novoosnovana Međunarodna mreža za proveru činjenica, IFCN, imaće zadatak da dojavljuje o svim tekstovima i postovima na društvenim mrežama koji bi mogli da uznemire svet slobodnih i demokratskih medija.

Jer su se, izgleda, zbog Hilarine propasti na izborima, milijarderi koji vladaju svetom mnogo uznemirili, pogotovo s obzirom na činjenicu da su se oko nje dosta istrošili, te da im se ulaganja nisu isplatila.

Drugim rečima, dragi prijatelji, istina pripada vlasnicima velike love, koja, kao što je poznato, vlada našim životima.

Otvoreno društvo se pravi strogo kontrolisanim medijima, a to mnogo košta, i ta kontrola je skupa, pa se nemojmo čuditi ako bude bila sprovedena tako dobro, jer finansijerima te kontrole ne pada na pamet da se više ikada nerviraju što svet nije baš ubeđen u istine koje im oni serviraju.

O istini i lažima odlučivaće, da se Vlasi ne sete, treća strana, to jest neka vrsta globalnog žirija ili porote koja ima tapiju na procenu šta je laž a šta je istina, šta možemo da čitamo a šta bi bilo loše za našu sreću u otvorenom društvu zatvorenog tipa – i to je famozan IFCN, koji čine lokalne ispostave za procenu istine, odnosno laži.

Lokalne ispostave, pogađate, čeda su Soroševe brige za otvaranje društava i njihovo stavljanje pod kontrolu bezgranične istine kreirane u SCI – odnosno Svetskom centru za istinu. Istinomeri su tako nacionalne i lokalne podružnice za političku korektnost, ili da se preciznije izrazim, globalno ustanovljene policijske stanice duha.

Mediji, uključujući i društvene mreže, zaslužuju onoliko slobode koliko lokalne ispostave IFCN procene, što samo znači da je količina slobode direktno srazmerna količini pravilnog razmišljanja, a svaka priča o neslobodi, logično, može biti proglašena za lažljivu, i tako sankcionisana.

Pravilno razmišljanje, nadalje, moći će da se uči iz globalnih medija, pa onaj stari ruski vic u kome čovek promeni kanal, a na drugom TV kanalu mu policajac sa pendrekom strogo kaže “vrati se na prvi kanal”, postaje realnost umreženog, otvorenog, slobodnog sveta, u kome više čak ne postoji ni najmanji pokušaj da se prikrije da su Orvelova i Hakslijeva naučnofantastična literatura – danas ostvarena realnost.

Neka nas ne iznenadi nijedna istina i nijedna “markirana” laž koja stigne iz ovih centara, jer ko će, ako ne lokalne ispostave Svetskog centra za istinu, da nam kaže kako izgleda ovo u čemu živimo. A ovo u čemu živimo, sve više postaje svet u kome nema mesta za istine koje nemaju overu s najvišeg mesta.

Dodajmo tome i jednu činjenicu oko koje se malo ko uznemirio – da bi Svetski centar za istinu mogao nesmetano i plodonosno da radi, da bi mogao da nam servira istinu, istinu i samo istinu, Tako im Bog pomogao, Soroševe i Zakenbergove lokalne ispostave dobile su odrešene ruke da u ime sprečavanja nepravilnog razmišljanja špijuniraju sve što promiče društvenim mrežama.

I tako smo stigli do distopije – Carstvo laži i kontrole uma postaje jedini vlasnik istine, a svaki čovek potencijalni je remetilački faktor i moguća pretnja sreći u jedinoj istini Novog svetskog poretka. Propaganda više nije samo vaspostavljanje svojih istina, nego fizičko brisanje svega što se u taj ram otvorenog društva ne uklapa.

I ono jedino što nam je preostalo – jeste šapat.

A šapat, ponekad, zna da bude neuopredivo moćniji od svake urlajuće rike.

Srećna NOVA 2017.

(Večernje novosti)

Share this post: