Zabranjena zona: Misterija hrama egipatske boginje u Bugarskoj

Ilustracija

U Bugarskoj, prema granici sa Turskom, u vrletima planine Strandže, inače prepune misterija i neodgonetnutih tajni, nalazi se grobnica i hram posvećen staroegipatskoj boginji sa likom mačke – Bastet!

A sve je počelo, kako kažu bugarski mediji, još početkom 1981., kada je do ministarke Ljudmile Živkove, posle više pokušaja, najzad uspeo da stigne arheolog amater, inače poznati kradljivac arheološkog blaga, koji je nazvan „Mustafa”.

On je ministarki kulture doneo parče veoma stare, obrađene kože na kome se jedva nazirao crtež nekakve karte. Tvrdio je da je na njoj označeno mesto u planinama Strandže gde se nalazi grobnica i hram egipatske boginje Bastet sa glavom mačke!

Ljudmili se ova priča učinila apsurdnom. Gde je Strandža, a gde Egipat? Međutim, Mustafa se nije predavao. Više od jednog sata ju je, kažu, uveravao u ovo otkriće. Tvrdio je da se grobnica nalazi u blizini mesta Sedloto, između planina Veliko i Malo Gradište, gotovo na samoj granici sa Turskom!

Ljudmila Živkova je, kažu, za života bila poznata po interesovanju za sve što je tajanstveno, okultno. Posle neverice i sumnji, zainteresovala se za Mustafinu priču. Pošto je bila veoma bliska sa proročicom Vangom i često ju je konsultovala o raznim, pa čak i „državnim pitanjima”, Ljudmila je požurila kod nje i „pokazala” joj parče kože na kojoj je bila iscrtana karta. Od Vange, koja je bila slepa, čula je, otkrivaju bugarski mediji, neverovatnu i čudnu priču:

Vangina upozorenja

– Pre više od hiljadu godina u ova naša mesta doplovili su ljudi iz Egipta. Robovi, vojnici, vojne starešine. Doneli su sarkofag od crnog granita koji je sav bio prekriven pismima na nepoznatom, čudnom jeziku. Jedne noći, u potpunoj tmini i tišini sarkofag su spustili duboko u zemlju i zatrpali ga ogromnom količinom zemlje.

Svi koji su u ovome učestvovali bili su ubijeni, da bi tajna o mestu gde se nalazi sarkofag bila sačuvana do vremena kada će ljudima biti otkrivena… To hiljadugodišnje poslanje biće im neprocenjivo dragoceno. Najveća vrednost nije sarkofag, već šta je na njemu napisano: tamo je izložena istorija sveta – dve hiljade godina pre i dve hiljade posle nas. Budućnost.

Vanga je Ljudmili Živkov ispričala i da sahranjena boginja drži u rukama prekrštenim na telu žezlo od nezemaljske materije koja u kosmos emituje nevidljivi energetski zrak.

Pored boginje, rekla je Vanga, nalaze se predmeti neizmerne vrednosti: neverovatni proizvodi od zlata, dragog kamenja i – oružje!

Ali, pazite, upozorila je Vanga Živkovu, nikako ne smete da remetite njen mir. Svake godine, 5. maja, kada na Zemlju pada prvi zrak Sunca, a potom i prvi zrak Meseca, na mestu gde je sahranjena boginja, događaju se čudesa!

Vangine reči su, kažu, šokirale Ljudmilu, raspalile joj maštu i izazvale je da naredi hitna istraživanja. Zadatak je poverila jednom od svojih najodanijih saradnika Kristu Mutafčijevu, u to vreme već bivšem šefu odeljenja za kulturno nasleđe Ministarstva kulture. Odmah je oformljena petočlana ekipa koja je krenula na mesto otkrića: sam Mutafčijev, drugi član je bila Vangina rođaka Krasimira Stojanova, areheolog po obrazovanju, arheolog Ilija Prokopov, novinar Ceko Etropolski i šef ekipe Ivan Nikolov.

Sve pripreme ekspedicije sprovedene su u strogoj tajnosti, pogotovu što se radilo o pograničnom pojasu prema Turskoj koji je bio pod posebnim režimom, sa ograničenim pristupom.

Čudesa na steni

Krasimira Stojanova, rođaka vidovnjakinje Vange, nedavno je u knjizi o svojoj pokojnoj tetki, napisala o ovom događaju:
„Ekspedicija je stigla u Malo Trnovo 4. aprila i odmah otišla u planine. Uprkos pljusku, istraživači su uspeli da dođu do stene koja je bila označena na karti i raspalili vatru da bi se osušili. Kada je svanulo, ali se sunce još nije pomolilo, videli su na toj steni svim arheolozima poznate „solarne krugove”, grupisane u obliku izvrnutog trougla, gde je najmanji krug bio na dnu.

Kada se pojavio prvi sunčev zrak, on je počeo da se kreće od vrha prema dole niz stenu, ali i istovremeno sleva nadesno, osvetljavajući solarne krugove i „opisujući” svetlosni trougao. Sve to je trajalo oko 20 minuta, a potom je cela stena bila obasjana svetlošću Sunca.

Ceo potonji dan, piše Stojanova, članovi ekspedicije su uzbuđeno raspravljali o svemu što su videli, trudeći se da objasne da li su pojave bile slučajne, iščekujući noć, i da li će im svetlost meseca doneti neko novo iznenađenje? Pao je mrak. I čim je počelo da se smrkava, opet je počeo pljusak! Potpuno mokri, istraživači su došli do stene.

Nebo se iznenada razvedrilo, pojavile su se i zvezde. Oko 9 uveče, odjednom je na stenu pao mesečev zrak. Isti onakav kao i prošlog jutra sunčev, i isto kao i on, počeo je da „krstari” odozgo nadole i sleva nadesno, „obišao” sve na steni označene krugove i – nestao.

Tek tada su počela čudesa…

Stena, ispred koje su stajali članovi ekspedicije, odjednom se osvetlila iznutra. Slično ekranu crno-belog televizora na kome su se odjednom pojavili obrisi dve figure: jedno je bila starija muška osoba, obučena u odeždu koja je sezala do zemlje, i koja je u desnoj ruci držala nekakav okrugao predmet.

Iza nje je bila druga figura mladog muškarca, koja je sedela na nekakvom tronu i ličila na nama poznate predstave egipatskih faraona. Sve to je trajalo gotovo 20 minuta, a onda su prikaze nestale, sva svetlost se ugasila i zavladala je potpuna tmina!

Uprkos Vanginim upozorenjima, grupa je ipak odlučila da počne iskopavanja u podnožju tajanstvene stene. Otkrili su podzemni tunel na čijim zidovima su pronašli natpise na čudnovatom pismu, kao i dva velika komada crnog granita kakvog nema ni u Bugarskoj, niti na celom Balkanskom poluostrvu. Jedan je bio manje-više pljosnat, sa uklesanim profilom muškarca, a drugi je bio gotovo idealno okrugao. Više podataka o njihovim otkrićima nije poznato.”

Ostalo je zabeleženo da su prilikom iskopavanja pronađeni delovi crnog granita koji su odmah otpremljeni u tadašnju Nemačku Demokratsku Republiku radi ispitivanja. Ubrzo im se gubi svaki trag i do danas nije poznata njihova sudbina.

Na mestu prvobitnih istraživanja ekspedicija je te 1981. izazvala nekoliko eksplozija ne bi li ušla u podzemlje. Danas je prolaz ispod stene gde su istraživači videli čudne hijeroglifske zapise i „figure”, zatrpan. Čuvanju tajne pogoduje i činjenica da se mesto nalazi u pograničnoj oblasti koja je posebno čuvana.

Dolazak je i danas moguć isključivo sa specijalnom dozvolom!

Zatvor istraživačima

Jula te 1981. godine iznenada u 40. godini umire Ljudmila Živkova, pokrovitelj i organizator istraživanja. Uzrok njene smrti ni do danas nije poznat, a u zvaničnu verziju – najteža bolest – niko u Bugarskoj ne veruje. Odmah potom iz Sofije stiže naređenje da se istraživanja hitno prekinu.

Mnogi u tadašnjem rukovodstvu Bugarske, u kojoj kreću „demokratske promene”, smatrali su da kćerka generalnog sekretara KP Bugarske „traći narodne pare”, posebno tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dimitr Stojanov. Upravo zahvaljući njemu, u Sofiji je u martu 1982. počeo zatvoren za javnost sudski proces na kome se sudilo „istomišljenicima Ljudmile Živkove”.

Neverovatno, ali ključni dokazi protiv nje i optuženih su se odnosili na „besmisleno istraživanje takozvane grobnice egipatske boginje”!

Presude su bile drakonske: Kristo Mutafčijev osuđen je na 20 godina robije zbog „zloupotrebe arheoloških istraživanja”. I sudbina svih ostalih članova istraživačkog tima je bila manje-više tragična, a „Mustafu”, koji je i doneo kartu Ljudmili Živkov i kome nije nikada suđeno, bugarske tajne službe su uhapsile dok je ona još bila živa, držale ga u zatvoru, ispitivale, tukle, posle čega je on ubrzo i preminuo.

U mestu Malo Trnovo, nedaleko od ovog nalaza, i dalje ima mnogo onih koji veruju da je u dolini između dve planine pronađeno i još postoji nešto izuzetno. Pa čak i grobnice vanzemaljaca ili tajne prostorije gde su pohranjena drevna znanja i artefakti. U mestu kruži i priča da su mnogi meštani, koji su tajno pokušavali da nastave istraživanja, svojim očima videli holografske ljudske figure na stenama, isto kao i prvi istraživači, i to samo u jednom, jedinom određenom danu u godini, 5. maja!

Najprivrženiji zagovornik mistične teorije o egipatskoj boginji ostao je član prve ekspedicije Kristo Mutafčijev. On je od 20 godina zatvora na koliko su ga osudile vlasti 1982. izdržao osam. Posle „demokratskih promena” u Bugarskoj pušten je iz zatvora, ali je ubrzo umro od raka. Ipak, uspeo je da napiše knjigu „Homo sapiens za homo sapiensa” u kojoj tvrdi da je njegova ekspedicija kod mesta Sedloto, u stvari, pronašla tragove vanzemaljske civilizacije

Grobnica vanzemaljaca

On je u knjizi svoju priču proširio i obogatio novim detaljima. Mutafčijev tvrdi da su došljaci, čiji se ostaci nalaze u takozvanoj grobnici, na Zemlju doleteli iz sazvežđa Cefeja (koje je dobilo ime po mitskom caru Etiopije), a njihov vođa je bila Bastet, kasnije proglašena egipatskom boginjom.

Njihovo prvo, zemaljsko boravište bilo je u Egiptu gde su stvorili nama poznatu civilizaciju i prvu dinastiju faraona.

Posle smrti, Bastet, po sopstvenoj želji, bila je sahranjena na bugarskoj planini Strandža. Iz Egipta do mesta sahrane Bastet su dovezli brodom preko Sredozemnog mora, a njeno telo su pratile stotine vojnih zapovednika, vojnika i robova. Većina robova je ubijena posle izgradnje hrama-grobnice da bi tajna o mestu sahranjivanja bila sačuvana, a preživeli su asimilovali postojeće stanovništvo iz čega je proizašao narod Tračana. Tračani su tokom vekova nestali, jer su ih asimilovali kasnije pridošli Rimljani, Sloveni i Tatari.

Ima mnogo skeptika koji ne veruju ni u jednu reč Mutafčijeva. Jedna od njih, direktorka lokalnog istorijskog muzeja u Malom Trnovu Marija Mihaleva kaže da su sve te priče o egipatskoj boginji čista izmišljotina. Ali zato ističe da je u blizini mistične stene pronađen drevni rudnik Tračana sa dve horizontalne galerije, unikatna tračka grobnica sa kupolom, njihovo drevno svetilište sa kamenim žrtvenikom, ali i nekropola i tvrđava iz doba vladavine ovim krajevima Rimljana, koji su pokorili Tračane.

U Bugarskoj ovo mesto ne postoji u turističkim ponudama. Uprkos tome, zanimanje za mističnu grobnicu egipatske boginje svakim danom je sve veće i u ovaj zabiti deo Bugarske dolazi sve više znatiželjnika koji žele samo jedno: da dodirnu drevnu, tajanstvenu stenu…

Boginja Bastet

Bast, Bastet, Baset, Ubasti ili Pasht je staroegipatska boginja-mačka. Solarno božanstvo i boginja rata. Najviše je poštovana za vreme 2. egipatske dinastije. U početku je smatrana zaštitnicom Donjeg Egipta i prikazivana kao lavica. Smatrana je čuvarem faraona i najvišeg muškog božanstva Ra. Smatrana je boginjom radosti, igre, pesme, muzike, plodnosti – svega što oličava radost života. Sedište kulta je bilo u mestu Per Bast.

Tokom Srednjeg Carstva počinju da je prikazuju sa likom mačke, a tokom Novog Carstva kao ženu sa glavom mačke koja nosi svojevrsnu korpu.

Mačke su u Starom Egiptu bile izuzetno poštovane životinje. Često su ih ukrašavali nakitom, jele su zajedno sa vlasnicima, ponekad čak i iz istog tanjira. Mačke su često posle smrti mumificirane, a u hramu Bast u Per Bastu u Egiptu otkriveno je više od 300 hiljada mumificiranih mačaka.

Bastet je smatrana kćerkom boga sunca Amon Ra. Vremenom je postala i boginja parfema i proglašena zaštitnicom mirisa. Kada je Anubis proglašen za boga balsamovanja, Bastet je odmah „proizvedena” u njegovu ženu.

Tračani

Tračani su narod indoevropskog porekla koji je činilo oko 100 plemena koja su oko 2000. godine pre naše ere naselila istočne, srednje i južne delove Balkanskog poluostrva, kao i delove istočne Evrope i Anadolije. Središte im je bilo na teritoriji današnje Bugarske.

Najpoznatija tračka plemena su Odrizi, Tribali, Dačani, Mezi, Besi, Geti i Sardi.

Odrizi su otprilike u 5. veku p.n.e. osnovali prvu tračku državu na teritoriji koja je nazvana Trakija (Bugarska i delovi Grčke), a Dačani na razmeđi stare i nove ere moćnu robovlasničku državu na tlu današnje Rumunije.

Pod rimsku vlast potpali su – Mezi 46. godine n.e, a Dačani na početku 2. veka n.e.

(Treće oko)

Share this post: