MISTERIOZNA SMRT BRITANSKOG SPECIJALNOG AGENTA

Inspektori Skotland Jarda su njegovo beživotno golo telo pronašli u velikoj crvenoj torbi u kupatilu. Sama torba je bila potpuno zatvorena i zaključana, a ključić je bio – ispod nje.

Uticajni New York Times objavio je tekst pod naslovom „Policija tvrdi da je špijun pronađen u putnoj torbi umro slučajno“.

Dan ranije su britanski mediji da je Skotland Jard završio tri godine dugu istragu o okolnostima smrti saradnika britanske elektronske špijunaže GCHQ Gareta Vilijamsa. I da je došao do zaključka da je njegova „rezultat tragičnog incidenta“.

Vilijams, koji je po obrazovanju bio matematičar,  u GCHQ je radio kao specijalista za „razbijanje“ šifrovanih kodova, a nađen je mrtav 23. avgusta 2010. godine.

Radno mesto mu je bilo u centru GCHQ u Čeltenhemu, a u trenutku smrti je bio na stažiranju i MI6. Zato je bio iznajmio stan u Londonu – u blizini sedišta MI6.

Odmah posle Vilijamsove smrti, londonski Gardijan je objavio da je on taj stan iznajmio preko agencije New Rodina, registrovane na Devičanskim ostrvima. Istovremeno je logično pretpostavio: da je stan bio u svojini „ruskog kapitala“.

Nedugo do smrti, Vilijams je putovao u SAD na jednu konferenciju, spojivši to sa kraćim odmorom. Na posao je trebalo da se vrati 16. avgusta, a njegove kolege su se zabrinule kad se nije pojavio ni 23. avgusta.

Obivši bravu na vratima njegovog stana, saradnici Skotland Jarda su njegovo beživotno golo telo pronašli u velikoj crvenoj torbi u kupatilu. Sama torba je bila potpuno zatvorena i zaključana, a ključić je bio – ispod nje.

Telo u torbi bilo je bez ikakvih tragova nasilja i u položaju bebe u majčinoj utrobi. A lice pokojnika „mirno i kao zadovoljno“.

Nije bilo takođe nikakvih znakova da je Vilijams pokušavao da se izvuče iz torbe.

Istraga je prvo krenula od pretpostavke da je Vilijamsa neko udavio ili otrovao i potom „upakovao“ u crvenu torbu koju je ostavio u njegovom kupatilu. A sada je Skotland Jardov detektiv Martin Hevit objavio gotovo nevereovatno: da je agent GCHQ u trenucima smrti bio sam u stanu, ali da obducenti nisu bili u stanju da utvrde od čega je umro jer je telo, pre nego što je bilo otkriveno, u crvenoj torbi „proležalo“ punih deset dana.

Istraga je navodno utvrdila i da na zatvaraču crvene torbe i u kupatilu – posebno na ivicama kade – nema ničijih (ni Vilijamsovih, dakle) otisaka prstiju.

Potom je u Vilijamsovom stanu ipak pronađeno više od deset „tragova nečije DNK“. To je izgledalo kao trag, ali se ispostavilo da pripadaju Vilijamsovim rođacima i poznanicima i samim inspektorima Skotland Jarda. U kupatilu, međutim, ni tada nije ništa nađeno.

Čak ni dokazi da je neko i u stanu i u kupatilu namerno i sistematično uklonio sve tragove.

Istraga je saslušala i 27 Vilijamsovih kolega iz MI6 i GCHQ, ali nije došla ni do čega za šta bi se mogla „uhvatiti“.

Kasnije se razotkrilo da je Vilijams posećivao mazohističke internet-sajtove i šou-programe za transvestite, a da je u stanu držao kolekciju nenošene ženske odeće vredne 15 hiljada funti.

Islednici, uprkos tome, nisu uspeli da na nesumnjiv način utvrde da je Vilijams bio homoseksualac.

Došli su do Vilijamsovih „poslednjih fotografija“ koje su napravile kamere video-nadzora u lonsonskom metrou koje su pokazale da ga niko nije pratio. A on sam je na njima izgledao spokojnim.

Skotland Jardov komesar Hjuit objavio je da je – posle svega – preostala samo jedna verzija Vilijamsove smrti: da je on go ušao u svoje kupatilo, uvukao se u veliku crvenu torbu i zatvorio je iznutra, a da je umro – zato što više nije mogao da se iz nje izvuče, pa se najverovatnije ugušio zato što je ubrzo u torbi ostao bez kiseonika.

Po ovoj verziji, Vilijams se otrovao ugljendioksidom. Ali, Hjuitova verzija ima jedno slabo mesto: tokom istrage su islednici 400 puta bezuspešno pokušali da se „smeste“ u crvenu torbu i da je potom zaključaju iznutra.

To je navodno po završetku istrage uspeo jedan narednik britanske armije, čime je potvrdio da je hipotetički moguće ono što je istraga pripisala Vilijamsu.

Možda čudna smrt agenta Vilijamsa ne bi zasluživala ovoliku pažnju da 23. marta 2013. u Velikoj Britaniji – opet u kupatilu – nije nađen mrtav svetski poznati ruski oligarh Boris Berezovski. U potpuno zatvorenom prostoru svog stana i kupatila, bez tragova koji bi upućivali na „tuđu ruku“ i ubistvo.

Zato su neki u svetu već počeli da govore o „fenomenu tipično engleskog samoubistva“.

 (Fakti)

Share this post: