MISTERIOZNO GROBLJE ZBUNILO NAUČNIKE

hram-angkor-kambodza

Više od stotinu „posuda za sahranjivanje“ i desetine kovčega smeštenih na grebenu u dalekoj džungli Kambodže vekovima su čuvale kosti i tajne misterioznog naroda koji je živeo u senci kraljevstva Angkor.

Zašto su kosti smeštene u posude na litici visokoj 100 metara u planinama Kardamom i čiji su to zapravo ostaci, pitanja su koja su dugo mučila eksperte.

Arheološkinja Nensi Bivan, specijalizovana za utvrđivanje starosti ugljenikom, već sedam godina traži odgovore na ova pitanja, mukotrpno spajajući tragove koji je misteriozni narod ostavio na 10 nalazišta rasutih po jugozapadnoj Kambodži.

Testovi pokazuju da su neki fragmenti stari i šest vekova, tvrdi Bivan. „Ko je ove kosti stavio u posude? Ovo je praksa koja nigde drugde u Kambodži nije zabeležena“.

Deset posuda iz perioda 15. do 17. veka i 12 kovčega od kojih je najstariji iz 14. veka, pronađeni su na nalazištu Pnom Pel.

Neki veruju da potiču iz kraljevstva Sijam (današnji Tajland). Drugi, a njih je mnogo manje, smatraju da potiču iz moćnog kraljevstva Angkor koje je vladalo šest vekova i koje je dalje na severu izgradilo čuveni kompleks hramova Angkor Vat.

Stručnjaci su međutim zbunjeni zašto su kosti sačuvane u budističkoj zemlji gde je kremacija bila i ostala glavno versko obeležje.

Tep Sola, stručnjak za kambodžansku keramiku, kaže da su posude „najvišeg kvaliteta“ i da njihov broj pokazuje „da je reč o svetom i praktikovanom ritualu“.

Ako su seljani koji žive u blizini litice i svesni postojanja posuda, o tome ništa ne govore, ostavivši tako strance da ih do mile volje proučavaju. A sva proučavanja sprovodi tim Bivanove.

Jedna od stvari koja ih zbunjuje su kovčezi poređani po litici koji su toliko mali da u njih ne može da stane dečje telo ali u kojima su pronađene kosti muškaraca i žena.

„Ovi kovčezi su jedinstveni. Ne postoji sličan primer u istoriji Kambodže“, rekla je Bivan.

Jedna od njenih teorija je da su kosti pripadale kmerskim plemenima koja su živela duboko u planinama, daleko od uticaja Angkora koje se protezalo preko cele Jugoistočne Azije od 9. do 15. veka ali koje, možda, nije došlo do ovog kutka Kambodže.

„Oni nemaju nikakve veze sa stanovnicima kraljevstva Angkor ali su živeli u njihovoj senci. Ko zna, možda su to bili robovi koji su pobegli iz Angkora“, rekla je ona.

Potraga za odgovorima napredovala je od 2005. kada su ribari u blizini provincije Koh Kong pronašli iste sijamske posude u svojim mrežama što je dovelo do otkrića olupine iz 15. veka u kojoj se nalazila slonovača, kineski porcelan i sijamske i posude iz Angkora.

Otkriće je pružilo prve naučne dokaze kako su sijamske posude stigle do Kardamoma. Bivan veruje da je brod dolazio iz sijamskog carstva kako bi posude zamenio za slonovaču i dragoceno drvo.

I pored važnosti otkrića, konzervacija je i dalje problem, piše AFP.

U Koh Kongu, stotine predmeta spasenih iz olupine stoji u ostavi Provincijskog suda od 2007. i pored toga što je Kambodža jedna od nekoliko azijskih zemalja koje su potpisale UN Konvenciju o očuvanju podvodnog kulturnog nasleđa.

Otkriće je međutim podstaklo lokalne vlasti da razmotre otvaranje muzeja za predmete koji bi sačuvali dugo zapostavljani deo nasleđa zemlje.

Zvaničnici se nadaju da bi muzej privukao turiste i pomogao u zaštiti regiona.

Tokom prošle godine, provinciju je posetilo 100.000 lokalnih i stranih turista privučenih lepotama planina Kardamom gde se nalaze zadivljujući vodopadi i jedna od najživljih šuma u regionu.

I pored prirodnih lepota, neke vrste iz regiona Kardamon nestaju zbog krivolova i ilegalne seče šuma.

Već dve godine Unesko radi na tome da planinski venac dobije titulu „rezervata biosfere“. Olupina, posude i kovčezi samo bi dali kulturnu dimenziju koja bi mogla da pomogne u ostvarivanju ovog cilja.

„Ne raditi ništa bio bi zločin“, rekla je direktorka Uneska u Kambodži En Lemestr.

Vremena je, pak, sve manje jer mnogi industrijski projekti prolaze kroz srce prašume i štete ekosistemu već narušenom krivolovom i krađom šuma.

(B92)

Share this post: