NA POMOLU JE USTANAK MAŠINA, APOKALIPSA NIJE DALEKO

Na pomolu je ustanak mašina, i čovečanstvo bi trebalo da razmisli kako se suprostaviti naoružanim od glave do pete robotima-ubicama. Apokalipsa i nije tako daleko.

Danas imaju široku primenu autonomni borbeni roboti, bespilotne letelice i automatizovani sistemi vođenja borbenih akcija. Većina mašina koje su na raspolaganju ljudima ima funkciju „autopilot“ – samostalnog upravljanja.

Ovu funkciju trenutno nemaju borbeni roboti. Noel Šarki, profesor robotike i veštačke inteligencije Šefildskog univerziteta (Britanija) objašnjava:

Evo primera intelekta robota-ubice: doći do koordinate H i Y, identifikovati cilj na osnovu zračenja toplote, eliminisati cilj. Ali to je mišljenje „glupog“ robota. Izaziva jezu saznanje da on ne može definisati ko emituje to zračenje. To može biti vojnik, gerilac ili civilno lice.

Vojska i naučnici nastavljaju sa povećanjem preciznosti borbenih automatizovanih sistema. Prema njihovom mišljenju, roboti-ubice će pomoći da se smanji broj vojnika u borbenoj akciji, samim tim će se smanjiti broj poginulih.

Naučnici su razradili bespilotnu letelicu Falcon HTV-2, koja je u fazi testiranja. To je letelica sa potpuno samostalnim upravljanjem, sa brzinom do 20000 km na čas. Čovek ne može iz letelice pilotirati na takvim brzinama,- organizam ima ograničene mogućnosti.

Osim toga i sa daljinskim upravljanjem, kada se radi o takvim brzinama teško je postići koncentraciju, proceniti situaciju, odreagovati na komandu.

Ministarstvo odbrane SAD, obelodanilo je izveštaj o automatizovanim sistemima vođenja borbenih akcija, – radi se o karakteristikama autonomnog i poluautonomnog naoružanja. Na kraju izveštaja nabrojani su nedostaci i slabe tačke ovih sistema.

Lista je bila poduža, i sadžala je takve bitne aspekte, kao mogućnost hakerskog prodora u programski sistem, ometanje radiosignala, radarske klopke, spufing ili preuzimanje šifrovanih signala radi „provaljivanja“ sistema.

Tehnologije koje danas postoje, to je korak prema stvaranju i primeni automatizovanih mašina-ubica, koje su van ljudske kontrole. Danas su algoritmi u programima toliko komplikovani, da sistem nekad daje greške, koje čovek ne može da ispravi.

Jedni sistemi nalaze se u vezi sa drugim sistemima i mi nismo u stanju da kontrolišemo tu vezu. Takođe mi ne kontrolišemo reakciju udaljenog sistema na dobijeni signal od sistema, koji je dao grešku.

Ove opaske iznosi Mark Avrum Gubrud, doktor fizike i matematike sa Prinstonskog univerziteta.

Uz sve opasnosti korišćenja autonomnih borbenih robota, odluka o njihovom korišćenju i dalje je u rukama vojnih kompanija za proizvodnju naoružanja. Međunarodna organizacija pravobranioca Human Rights Watch zajedno sa stručnjacima pravne škole Harvardskog univerziteta, objavila je referat „Gubitak ljudskosti: predmet protiv robota-ubica“.

U njemu se govori o potrebi odricanja od korišćenja, proizvodnje i razrade potpuno autonomnih „robota-ubica“. Takođe je potrebno da se razrade međunarodne pravne norme, koje regulišu obrt borbenih mašina u svetu, da bi se sprečila njihova nekontrolisana proizvodnja.

Vodeći stručnjak po vojnim pitanjina Human Rights Watch Boni Dočerti kaže sledeće:

Ne verujem da će roboti, kolikogod bio razvijen njihov kompjuterski razum, poštovati međunarodne standarde zaštite civilnog stanovništva tokom vojnih operacija. Njih neće ništa kočiti, nikakva milost prema civilima, jer oni apsolutno ništa ne osećaju.

Osim toga, teško je kontrolisati dejstvo robota-ubica. Njihovo dejstvo, koje je van kontrole, može minirati princip politike uzdržavanja na način zastrašivanja.

Sada postoje stručnjaci visokog nivoa i napredne tehnologije. Ali većina naučnika i istraživača poziva autore razrada da ne opremaju robote oružjem, nego da ih prave korisnim za mirnodopske svrhe. Svoja ubeđenja iznosi Gubrud.

Neka roboti pomažu čoveku da izađe na kraj sa teškim ali rutinskim zadacima. A ljudi treba da rade sa ljudima. Korišćenje robota umesto ljudi ,u tim oblastima, gde se život čoveka izlaže opasnosti, nije opravdano. Život čoveka je suviše vredan i mi moramo da se brinemo o našem i životima drugih ljudi.

Stručnjaci smatraju da roboti treba da se koriste u mirnodopskim oblastima, u poljopriovrednoj proizvodnji ili medicini.

Mi, kao homo sapiens, moramo zabraniti korišćenje neukrotivih mašina-ubica, a da usmeravamo robote u miroljubivu delatnost, da pomažu a ne da ubijaju ljude. Jer i u oružanom sukobu nastaje momenat, kada upravo razuman ljudski faktor igra odlučujuću ulogu.

A roboti mogu jedino da slepo slede unapred zadatom načinu ponašanja, u svakom slučaju tako je na današnji dan.

 

Glas Rusije

Share this post: