„NACIJA ISLAMA“ NA TLU AMERIKE I SOCIJALNI TORNADO

nacija islama

Sloboda se nikada ne poklanja. Za nju se bori.

Asa Filip Randolf (1889 – 1979)

Vođa Afroameričkog pokreta za ljudska prava

Samo još malo, pa će Amerika da proslavi jubilej – 400 godina od onog dana, kada je 1619.godine na tle Severne Amerike stupio prvi, zakovan u okove, crnac, patrijarh današnjih afroamerikanaca.

Teško da će ovaj datum biti proslavljen uz topovske salve i konfete, vojnu paradu ispred Kapitola i svečanim prijemom u Beloj kući. U novinama koje se bore za napredovanje «američke demokratije» izvan kordona će se, verovatno, pojaviti članci o tome kako su dobri belci ratovali  protiv loših belaca kako bi oslobodili porobljene crnce. Pripovedaće i do kojih su se visina u najdemokratskijoj zemlji na svetu podigli tamnokoži sportisti, filmske zvezde, političari, vojnici, pa čak i biznismeni. I tu nikako nećeš imati šta da kažeš. Crnci u SAD svakako žive bolje nego njihovi saplemenici u Kongu ili Čadu.

A teško da će se pri tom iko setiti da za deo afroamerikanaca 2019.godina predstavlja i zaveštani «odozgo» početak njihovog «stvarnog oslobođenja», koje treba da se završi formiranjem države crnokožih građana, čija će religija biti islam, i koja će se nalaziti na teritoriji Severne Amerike.

Te stotine hiljada, a možda i milioni građana SAD, su poverovali da, ako je već Gospod bog dozvolio da se njihovi preci prevezu iz Afrike u Ameriku u potpalublju brodova belih trgovaca robljem onda je to, znači, bila Njegova volja, i sve to krije božju promisao. Objašnjenje za to oni nalaze u Bibliji, pretpostavljajući da se reči Jahvea, izgovorene Avraamu,  odnose upravo na njih: «…znaj da će tvoji potomci biti došljaci u zemlji koja nije tvoja, i da će ih porobiti, i da će ih ugnjetavati  četiri stotine godina, ali ću Ja napraviti sud tom narodu kod koga će oni biti robovi». (1) I tako se vreme pravednog suda, misle potomci crnih robova, približava.

U Sjedinjenim Državama postoji masa društvenih udruženja, čiji je cilj da zaštite prava i interese   rasnih, etničkih i religijskih zajednica.  Ali među njima nema baš mnogo masovnih  organizacija čiji članovi smatraju da formiranje sopstvene države na teritoriji SAD predstavlja jedini način da se postigne pravda u odnosima belih i «obojenih» Amerikanaca. Među njima je i «Nacija islama».

Organizacija  sa tim nazivom, formirana 1930.godine, odmah je postala objekt pažnje američkih tajnih službi i blaćenja preko štampe koju kontroliše jevrejski kapital. Obzirom da lideri «Nacije islama» koriste pseudonime, FBI nije uspela da pouzdano odredi poreklo osnivača te organizacije, koji je poznat pod imenom Voles Fard Muhamad i koji je, kako veruju njegovi sledbenici,bio «mahdi», odnosno muslimanski mesija.

U.F.Muhamad, koji je bez traga nestao 1934.godine  (pretpostavlja se da su ga ubili  beli rasisti) i Elajdža Muhamad, koji ga je zamenio, razradili su na prvi pogled neobičnu doktrinu u čijoj su osnovi   osnovni principi tradicionalnog islama, gusto pomešani sa teozofijom i budizmom. Glavni princip te doktrine  je postulat o veštačkom «izvođenju» od strane nekog preistorijskog naučnika Jakuba svih  tada postojećih  rasa od njihovih crnih i «braon» afro-azijskih predaka.

Pri tom je belu rasu i njen nuz-proizvod, Jevreje, Jakub  lično stvorio kao «đavolsku rasu» specijalno zbog privremenog maltretiranja  tamnokožih, do koga je došlo radi njihovog kaljenja u teškim uslovima života. Afromerikanci sa svoje strane predstavljaju jedinstvenu naciju, narod  koji je Alah «odabrao» kako bi u budućnosti on oslobodio  sve «obojene» od dominacije belaca, i oni će vladati svetom kao najviša rasa zbog svog starijeg porekla  i  činjenice da je «odabran».

Propovednici «Nacije islama» uče da se njihovi sledbenici za sada ničim principijelno ne razlikuju od drugih rasa i naroda. Oni samo idu putem koji ih vodi oslobođenju  i pretvaranju u najvišu rasu, pod uslovom da prate  savete svojih učitelja. Radi bržeg kretanja oni treba da se izdvoje od drugih Amerikanaca, sve dok se na teritoriji Severne Amerike ne stvori autonomija ili čak posebna država crnaca. Vođe organizacije podvlače, da  «Nacija islama» nema nameru da to učini silom.

Po njihovom mišljenju, ukoliko «belci» ne mogu za «crnce» da obezbede podjednake mogućnosti, oni su jednostavno obavezni iz «moralnih razloga» da «crncima» omoguće da se izdvoje i da svoj život grade samostalno, između ostalog – razvijajući svoju ekonomiju, posebno od SAD (2).

Kako uči «Nacija islama»   –  u budućnosti,  posle  konstituisanja svoje vlasti nad svetom, tamnokoži  će svojim primerom, a ne silom oružja, vlašću novca i lažljivom propagandom, kako to – kao – rade američki belci i posebno jevreji,  za sobom  povući druge narode .

 

Tako se u učenju te organizacije objedinilo odmah nekoliko ideologija. U SAD ih karakterišu kao  «Crni rasizam», «Crna nadmoć» (Black Supremacy), «Crni separatizam» ili  islamski radikalizam, mada su sledbenici tradicionalnog islama dugo, sve do 2000.godine, odbijali da članove «Nacije islama» priznaju za svoju «braću po veri».

Najpoznatiji Amerikanac koji je prihvatio ideje «Nacije islama» je bio poznati bokser Kasijus Klej, koji je, pošto je 1964.godine postao svetski šampion , izjavio da se pridružuje toj organizaciji i od njenog lidera je dobio novo ime – Muhamed Ali. Njegov primer je nadahnuo mnoge crnokože sugrađane. Pravi broj članova «Nacije islama» je tajan.

Najuži krug  se obično procenjuje na 50 – 60 hiljada aktivista. Međutim, kada su 1995.godine objavljeni dokumenti FBI u kojima se govorilo o pokušajima američkih vlasti da organizaciju razjedine tako što će preko jevrejske štampe da šire kompromitujuće podatke o njenim vođama, a zatim još i neuspeli pokušaj da bude ubijen jedan od glavnih propovednika (pri čemu FBI nije našla da učini ništa pametnije od toga, da za vrbovanje ubice unajmi agenta-jevreja), «Nacija islama»  je zajedno sa drugim crnačkim i islamskim organizacijama za zaštitu prava uspela da u Vašingtonu organizuje takozvani «Marš miliona muškaraca» (Million Man March).  Pri čemu – «milion»  ne zbog naziva, već prema stvarnom broju učesnika, i – stvarno – samo muškaraca (!).

 

Od tada je FBI uneo «Naciju islama» u spisak posebno opasnih grupa, mada, za razliku od radikalnih islamističkih organizacija, njeni lideri nikada nisu pozivali na svrgavanje američke vlade, na teror i čak jednostavno – ni na nasilne ulične akcije. Šta više, učenje «Nacije islama» brani članovima organizacije da se hvataju oružja i poziva da se deluje samo rečju i ličnim primerom. I, kako se ispostavilo, to plaši američki establišment ništa manje nego što to čine  terorističke  akcije.

Uz pomoć pravnih zaštitnika – stručnjaka za kompjuterske tehnologije iz Fonda elektronskog fronta (Electronic Front Foundation) i Američkog saveza za zaštitu građanskih sloboda  lideri «Nacije islama»  su dobili potvrdu činjenice da ih američke tajne službe prate, da pokušavaju da razbiju organizaciju  i da pokušavaju da pojedine članove  ubede da nabave vatreno oružje. Ovo poslednje bi omogućilo Departmanu za unutrašnju bezbednost SAD  (United States Department of Homeland Security) da objavi da «Nacija islama» predstavlja terorističku grupu i da je podvede pod članove Patriotskog akta. I sve to bez obzira što je rukovodstvo organizacije javno osudilo napad terorista na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i pozvalo islamiste da odbiju korišćenje terora kao metoda borbe. (3)

Istina, određeni razlozi za nemir kod FBI  i CIA su mogli da se pojave zato što je sadašnji rukovodilac «Nacije islama», Luis Farahan održavao veze sa liderima mnogih zemalja Severne Afrike i Bliskog Istoka, dobijajući višemilionsku finansijsku pomoć iz Libije, Sudana, Iraka i Irana. Međutim, bez obzira na sav trud, američke tajne službe nisu uspele da pronađu bilo kakve dokaze da je taj novac korišćen za nabavku oružja ili pripremu terorističkih akata. Religiozna zabrana koja važi za članove organizacije u vezi sa uzimanjem oružja je zaista vrlo stroga. 

Prirodno, pojavilo se i pitanje zakonitosti korišćenja Patriotskog akta  od strane  američkih tajnih službi  radi  praćenja organizacije koja nije čak ni po definiciji teroristička. Proizilazi da se američka vlada suprotstavlja «Naciji islama» samo zato što njeni članovi ispovedaju islam i što se otvoreno izjašnjavaju da nisu zadovoljni vlašću, u tome polazeći od svojih predstava o socijalnoj pravdi. Konkretno, propovednici «Nacije islama» tvrde da 10% najbogatijih stanovnika Zemlje eksploatiše 85% čovečanstva, ali da se samo 5% ljudi svih rasa i nacija, uključujući i «Naciju islama»,  bori sa tom nepravdom.   

Tako da, ukoliko vlada SAD smatra  njihove propovedi  za opasne, to znači da se ne radi toliko o borbi između «crnaca» i «belaca», koliko o borbi između «bogatih» i «siromašnih», i o suprotstavljanju institucija sile SAD slobodi reči, kojom se ta zemlja toliko hvali dok po inostranstvu protura  «vrednosti američke demokratije».

Pa šta je to toliko uznemirilo američku elitu ako je na tu naivnu i ništa drugo,  do – samo – organizaciju, obrušila svu silu američkih tajnih službi i masovnu propagandu raznih «antiterorističkih»  propagandnih projekata kao što je, na primer  sajt «Radikalni islam» (4), koji su se pojavili kao pečurke posle kiše. Naravno – nisu teorije o starim civilizacijama i poreklu belaca i crnaca. Nije čak ni separatizam koji «Nacija islama» propoveda, utičući na «savest» američkih jevreja i došljaka iz Evrope.

Najverovatnije je da je američki establišment u propovedima «Nacije islama» video ono, na šta je još 2010. i 2011. upozoravao Zbignjev Bžežinski, govoreći pred članovima Saveta za spoljnu politiku u Kanadi (5), a zatim i na Jaroslavskom forumu u Rusiji (6) – socijalna bura koja se nadvila nad SAD i koja preti da se pretvori u socijalni tornado koji će da zbriše sve pred sobom.

Prema podacima ekonomiste Džulijane Malvjo najviše 1,5% afroamerikanaca ima godišnji prihod od preko 200 hiljada dolara, dok u drugim rasnim grupama taj procenat je između 8 i 10. (7) Bez obzira na sve pokušaje administracije Baraka Obame, njegova politika da se u SAD smanji provalija između bogatih i siromašnih i pogotovo razlika u prihodima između belaca i «obojenih» Amerikanaca, nije do sada dala neke bitne rezultate. Šta više, prema podacima Departmana za statistiku SAD, za dve godine (2010 – 2011)  broj belaca koji žive ispod nivoa siromaštva se smanjio za 0,2%, dok se broj afromerikanaca  u tom položaju povećao, kao namerno, za tih istih 0,2%. (8)

Pri tom crnci predstavljaju većinu stanovništva u velikim gradovima kakvi su Baltimor (65%), Birmingem (74%), Memfis (64%) i Nju-Orlean (61%). U Detroitu ih je najviše (84,3%), a taj grad predstavlja jedan od najdepresivnijih gradova Amerike. (9) Nije teško zamisliti kako bi izgledalo ukoliko bi tamo došlo do socijalne eksplozije. Dovoljno je da se setimo masovnih pljački i ubistava vlasnika radnji za vreme poplave u San-Francisku 2010.godine.  

Vlasti i belo stanovništvo SAD se još više plaše tendencije dalje kriminalizacije afroameričke zajednice i masovnog prelaska u islam crnaca po američkim zatvorima.  Prema podacima koji su dati Komitetu za unutrašnju bezbednost za vreme zasedanja u Palati opština 2011.godine, Sjedinjene Države imaju najveći broj zatvorenika u svetu – preko 2 miliona, i po tom pokazatelju one su nadmašile sve zemlje sveta – 701 čovek na svakih 100 hiljada stanovnika. (10)

Od ukupnog broja muslimana, u američkim zatvorima je 80%  prihvatilo islam u vreme zatvoreništva. Svake godine broj onih koji prelaze u islam raste prosečno za 35 hiljada ljudi. Prema podacima izveštaja senatskog Komiteta za spoljnu politiku za 2010.godinu, otprilike 40 ljudi koji su prešli u islam u zatvoru pre toga su prošli obuku u islamističkim logorima u Jemenu.

 

U mestima gde se izdržava kazna u SAD stvorene su stabilne islamske kriminalne grupe, kao što je «Arapska asambleja pravog islama» (Jam’iyyat Ul-Islarn Is-Saheeh), «Porodica Crnih Gorila» (Black Guerilla Family), «Krvavi» (Bloods, alijansa afroameričkih uličnih grupa predgrađa Los-Anđelesa), i t.d. Pošto njihovi novi članovi budu oslobođeni iz zatvora, grupe nastavljaju da šalju i kontrolišu njihov  život, zadržavajući ih kao članove oružanih bandi i planirajući zločine, pri čemu deo dobiti od kriminala  ide za finansiranje islamističkih organizacija.

Zato nije čudno, što namera Baraka Obame da Amerikancima ograniči pravo posedovanja ratnim vrstama vatrenog oružja ima suprotan efekt. Stanovništvo (a pre svih beli Amerikanci, bogatiji od većine) počeli su da  kupuju oružje  i potrebne prinadležnosti, pustošeći prodavnice oružja tempom koji dotle nije bio nikada viđen.

Bela Amerika oseća da joj se približava građanski rat. I čak ne zato što se približava «crni jubilej». Amerikanci sve više počinju da shvataju da ih neće spasiti «legioni na granicama imperije» koji naturaju «demokratiju» u drugima zemljama sveta. Administracija SAD treba, najzad, da prekine trošenje para na ratne i političke avanture u inostranstvu. Ona bi morala, dok ne postane kasno, da se pozabavi rešavanjem jakih socijalnih problema u svojoj zemlji, kako to savetuje Zbignjev Bžežinski. Jer inače može i da zakasni… 

(1) Knjiga Postanja, 15 : 13-14

(2) http://www.finalcall.com/artman/publish/National_News_2/article_9640.shtml

(3) finalcall.com, http://www.finalcall.com/artman/publish/Perspectives_1/article_9642.shtml

(4) http://www.radicalislam.org/blog/nation-islam/nation-islam-reaching-out-dangerous-tenacles

(5) http://www.youtube.com/watch?v=hrerI69tCBw

(6) http://csis.org/publication/our-common-geopolitical-challenge

(7) http://www.finalcall.com/artman/publish/National_News_2/article_9640.shtml

(8) www.census.gov/apsd/techdoc/cps/cpsmar12.pdf)

(9) http://www.infoplease.com/spot/bhmcensus1.html

(10) http://www.hsdl.org/?view&did=9102

(11) api.ning.com

 

Aleksandar Levčenko

Fondsk

Share this post: