NEMCI UPOZORAVAJU: „Na Balkanu uskoro kreće borba!“

Turska i Rusija brzo razvijaju svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi, dok austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc poziva EU da dovede Balkan u svoju orbitu, piše ugledni nemački biznis magazin „Handelsblat“.

Sledeća evropska kriza, kao i mnoge ranije, mogla bi početi na Balkanu. EU i NATO pokušavaju da približe zemlje poput Srbije i Crne Gore u svoju orbitu, ali se suočavaju sa konkurencijom za uticaj Sjedinjenih Država, Rusije, Turske, pa čak i Saudijske Arabije, piše u svojoj analizi dopisnik „Handelsblata“ Andre Balin.

Govoreći za „Handelsblat“, austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc upozorio je na rastući uticaj Turske i Saudijske Arabije.

– U Sarajevu i Prištini, na primer, žene su plaćene kako bi javno nosile burke – tvrdi on, dodajući da „Ne možemo da gledamo i ne radimo ništa“.

Kurc je zatražio ubrzanje integracije regiona u EU, kako bi se Turska i Rusija zadržale van regiona. On je rekao da druga važna pitanja, poput Bregzita ili migracija, ne bi trebalo da odvraćaju EU od Zapadnog Balkana. Tenzije su i dalje bile visoke unutar i između država u regionu.

– Moramo nastaviti da igramo aktivnu ulogu u ovom ključnom regionu, pružajući kredibilnu perspektivu EU – rekao je.

Od 2014. godine Nemačka je preuzela vodeću ulogu u promovisanju odnosa EU u balkanskim državama, podstičući reforme i saradnju u onom što je poznato kao „Berlinski proces“.

Međutim, postignut je mali konkretan napredak koji je vodio nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel ovog leta da pozove Program „Berlin Proces plus“, sa specifičnim ciljevima u pomoći i integraciji.

U prošlosti, Balkan je često bio polje u kojem su nadmoćne sile odmeravale uticaj. Vekovima su se Habzburzi suočavali sa Osmanlijama, a zatim je to radio Zapad sa Sovjetskim Savezom. Danas, Turska i Rusija su glavni rivali EU za uticaj.

Za Tursku, Balkan predstavlja emocionalnu i racionalnu privlačnost. Vekovni turski vladari ostavili su muslimanske manjine i kulturno i arhitektonsko nasleđe. Mnogi istorijski spomenici sada obnavljaju agencije turske vlade.

Ali Turska takođe vodi težak ekonomski program. Poslednjih meseci su se videle značajne turske rudarske investicije na Kosovu i saradnja aviokompanije sa Albanijom, kao i novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Bosnom, potpisan u maju. U javnim saopštenjima na Balkanu, Turska je naglasila svoju ulogu stabilizirajućeg faktora u regionu. Takođe, EU posmatra svoj stav.

Rusija je još jedan igrač u teškoj kategoriji na balkanskoj sceni. Moskva ima naročito bliske odnose sa svojim tradicionalnim saveznikom Srbijom, i to ne samo zahvaljujući zajedničkoj slovenskoj kulturi i pravoslavnoj religiji. Ankete pokazuju da je većina Srba proruski nastrojena i da se ne osećaju dobro prema NATO-u, koji su 1999. godine teško bombardovali zemlju.

Tokom nedavne posete, zamenika premijera Rusije Dmitrija Rogozina insistirao je da „Srbija nikada neće postati članica EU.“

Rusija se takođe optužuje za intrigantnu ulogu u drugim balkanskim državama. Najpre za navodnu prorusku državnu zaveru u vreme crnogorskih izbora za šta će se ove godine suditi – što Rusija odbacuje kao „apsurd“.

Susedna Makedonija želi da ubrza pristupanje NATO-u, s obzirom na, ono što je je ministarka odbrane Radmila Šekerinska nazvala „ruskim pokušajima da steknu uticaj u našoj politici i sigurnosti“. Moskva je odbacila ove optužbe kao rusofobiju.

Moguće napetosti koje proizilaze iz turske i ruske politike na Balkanu mogu se videti u Bugarskoj.

Ovde Ankara podržava novu stranku „Dosta“, koja predstavlja tursku etničku manjinu u zemlji, s obzirom na to da se postojeća stranka smatra previše blizu Rusiji. Lider „Dosta“, Lutfi Mestan, redovno se sastajao sa vodećim članovima turske vladajuće partije AKP, kao i s samim turskim predsednikom Erdoganom.

Kao da to nije dovoljno, Kina takođe vidi ulogu za sebe u regionu, prvenstveno kroz svoj ogromni infrastrukturni projekat „Put svile“, koji ima za cilj poboljšanje komunikacije preko evroazijske kopnene mase.

Prema planu, Peking planira uložiti oko 10 milijardi evra, odnosno oko 11,8 milijardi dolara, u 16 ​​zemalja jugoistočne i istočne Evrope.

(Blic)

Share this post: