NIJE U PITANJU PROFIT VEĆ POTPUNA KONTROLA

kontrola-nadzor-nadgledanje

Sad se nameće pitanje kako jedan tako krajnje neljudski koncept vlada svetom? Kada posmatramo korporaciju, ona deluje na onaj sličan način, kao što ljudskim umom diriguje jedan mali kompleks u mozgu, koji zovemo ER kompleks – hijerarhija, teritorijalnost, strah za preživljavanjem.

“Dečki, odj**ite u skokovima”  poslednje je literarno delo Krešimira Mišaka, poznatog hrvatskog novinara i voditelja emisije “Na rubu znanosti”, muzičara i pisca naučne fantastike.

Odnedavno je u prodaji nastavak knjige “Sve piše u novinama – a ponešto i ne”  i predstavlja nastavak šetnje kroz vesti koje su ispred naših očiju, a opet skrivene programiranjem i zavođenjem uma i pažnje, i same učestvuju u gradnji orvelovske totalitarističke države.

O toj i drugim povezanim temama Mišak govori u intervjuu za “Nezavisne”  i otkriva na koji način funkcioniše današnje društvo.

 

– Danas su česte tzv. teorije zavere sa glavnim pitanjem ko zapravo vlada svetom. Postoji li uopšte neki pouzdan odgovor?

– Vrh piramide je umotan u maglu. Kao Olimp, znaš ono – bogovi su gore u oblacima. Ali, kako po mom mišljenju sada funkcionišu te stvari. Jedan čovek je 1971. godine napisao pionirsku knjigu koju je nazvao “None Dare Call It Conspiracy” – tj. “Nemojte to ni slučajno nazvati zaverom”. Ono što je spomenuo u knjizi je da će se često događati da će se na određeni deo sistema prebacivati sva krivica. Pa tako danas ljudi misle da finansijski sektor stoji iza događaja, drugi misle da je to grupa Bilderberg, treći misle da su “naftaši” i slično. Međutim, istina je ta da mreža funkcioniše na nekoliko nivoa. Imamo, recimo, jedan nivo društava koja nisu tajna – UN, MMF, Svetska banka, ona imaju svoju agendu koju sprovode i to se sve jasno vidi. Onda imamo društva za koja znamo da postoje, imaju svoje veb stranice i slično. Iznad njih su grupe za koje znaš da postoje, ali ne možeš doći da čuješ šta to oni pričaju na svojim sastancima, a to su Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, i tako dalje. A iznad njih postoje društva koja nemaju ni stranice, ni javne sastanke, kao što su Fabijansko društvo ili Okrugli sto. Tu se mogu primetiti neki ljudi koji drže veliku koncentraciju moći, i čije porodice već dugo vremena kontrolišu te stvari. Međutim, usudio bih se reći da su to samo operativci. Šta i ko je na vrhu, ne bih kazao da je moguće reći. Mislim da bi trebalo izaći izvan okvira konsenzualne stvarnosti kako bismo razgovarali na tu temu.

– Ali, najvećem broju ljudi je samo spominjanje ovakvih stvari šokantno i neprihvatljivo…

– Naravno da su te stvari šokantne i skoro neprihvatljive nekome ko ima isto ono uslovljeno znanje koje smo svi mi pokupili u školi. Kad bismo sada novim očima pogledali te udžbenike, videli bismo koliko toga je polurečeno, nedorečeno i krivo rečeno. Zbog toga mislim da su ovi ljudi koje sam pominjao – mreža, operativni skup, ali ima tu i puno drugih. Tako da pričamo o mreži organizacija koje pletu mrežu i svaka je zadužena za nešto drugo. Rimski klub je bio zadužen da izmisli globalno zagrevanje, proglasi čoveka za neprijatelja samog sebe, time što udiše SO2; Trilateralna komisija povezuje Ameriku, Japan i Evropu…

– Vaša poslednja knjiga “Dečki, odj**ite u skokovima”, kao i jedna od prethodnih, govori da mediji govore o tome, ali da stvari treba čitati između redova?

– Nedavno sam čekajući prijatelja listao svoju knjigu “Sve piše u novinama – a ponešto i ne”, jer često zaboraviš šta si zapisao, i vidim stari tekst koji govori o sastanku Bilderberg grupe, gde su se dogovarali šta će se dogoditi sa Grčkom i Španijom. Ti danas otvoriš novine i shvatiš da se to događa. Ako se može reći da se neka teorija mora dokazati svojim predviđanjima, a iz te perspektive se teorija zavere, po meni, dokazala, ti postaješ prorok. Pomoću jednostavnih trikova ti ih počneš prepoznavati.

– Čemu onda vode ta dešavanja na globalnom planu?

– Globalni cilj je stvoriti jednu državu. Da bi se to napravilo, već se dosta dugo radi na tome. Prvo su se uredila plemena u regije, regije u države i sada države u nadnacionalne strukture. Danas imamo nekoliko tih struktura, koje su obuhvatile gotovo sve, a to su Panafrička unija, Azijsko-pacifička unija, NAFTA, Evropska unija, a i ruski predsednik Vladimir Putin je obznanio da će napraviti svoju EEU. Tu nije kraj priče, to je samo jedan korak. Sve te države će se sve vreme “njihati” same, napred-nazad, da bi se stvorila jedna država sa jednom valutom. Zašto je to ljudima inače tako teško prihvatiti? Tu dolazi jedna zanimljiva stvar na logičkoj razini, koja možda objašnjava jednu od onih fantastičnih teza. Naime, svim ljudima koje poznajemo je u jednom trenutku dosta novca. Na primer, hoćeš kuću, auto, vikendicu na moru, ma hoćeš 200 miliona dolara. U redu. U jednom momentu ti bude dosta. Ovde se zapravo radi o jednoj stvari koje nikada nije dosta i postavlja se pitanje zašto.

– O kojoj stvari onda govorimo, ako nije u pitanju profit?

– Ljudi često zbivanja svode na profit. Profit je davno zarađen. Ovde se radi o stvaranju potpune kontrole. Ko bi to od nas uopšte hteo? Ljudi uopšte ne žive tako da imaju potpunu kontrolu nad događajima. Baš zato jer nemaš potpunu kontrolu nove stvari ti i dolaze u život. Stvari se menjaju baš zato, jer ti ne znaš što će se događati. I, uopšteno, ljudi i ne teže tome, već teže da žive u nekom skladu, po mogućnosti malo raditi, zezati se, studirati, tu su porodica i prijatelji – to je to. To je ono što ispunjava čovekov život, dok korporatizam podučava nešto drugo. I sad se nameće pitanje kako jedan tako krajnje neljudski koncept vlada svetom? Kada posmatramo korporaciju, ona deluje na onaj sličan način, kao što ljudskim umom diriguje jedan mali kompleks u mozgu, koji zovemo ER kompleks – hijerarhija, teritorijalnost, strah za preživljavanjem, “udari i beži”. Kao kad se voziš autom, neko ti uđe u prostor, pa ti vičeš na njega. U suštini, tako čovek ne razmišlja. Da upališ neokorteks, rekao bi: “Možda mu se žuri, vidimo se na sledećem semaforu.” Kada pogledamo korporacije i kako je danas sve struktuirano, videćemo strogu hijerarhiju, ritualnost, konstantnu težnju prema kontroli, izazivanja straha za preživljavanjem i slično.

– Čini se da je prilično komplikovano to razumeti ako se problemu ne pristupa iz više uglova?

– To možemo gledati na više nivou, npr. ko je na vrhu piramide. Ili kao koncept u kojem postoji tehnosfera, koja pokušava dominirati biosferom i pretvoriti je u samu sebe, što možemo videti kroz ulogu računara u našem svetu. Pa, GMO koji pokušava izjednačiti sve oblike biljaka, kroz silnu količinu propratne tehnologizacije, kojom se ljudski um pokušava napraviti mašinom. Ljudskom rodu se pokušava nametnuti mentalitet roja. To ničemu nije svojstveno. Najbolji proponent takvih priča u novije vreme je Dejvid Ajk, čija predavanja traju devet sati. Zašto? Zato jer se žuri, toliko ima tih tema. Nekome ko prvi put čuje ovakve teme neće mu biti jasne veze između stvari. Ti ipak treba da potrošiš više od dvadesetak minuta da objasniš u kakvoj su vezi tehnokratija, pametne mreže, globalno zagrevanje i elektronska valuta. A one su u tesnoj vezi i imaju zajednički cilj, koji je potpuno logičan, naravno, kad ga rastočiš na elemente, postaje jasan.

– Dejvid Ajk je često gostovao u emisiji “Na rubu znanosti”, da li Vam je on jedan od omiljenih gostiju i autora?

– On je gostovao kod mene više puta, jer su ga neki momci pozivali da drži predavanja u Zagrebu, pa sam ja koristio priliku. Taj spektar njegovih tema su pokrivali mnogi, a ja kući imam popriličan broj knjiga koje se bave time. Nisu sve knjige o teorijama zavere, neke se tiču područja kao što je GMO ili knjiga o tajnoj istoriji Evropske unije. Mnogi od ljudi koji su pisali ovakve knjige dali su značajne informacije, koje Ajk nije mogao obraditi u svojoj knjizi, jer se svako područje mora izučavati samo za sebe. Ali ono što je on uradio, po mom mišljenju, dalo je najsuvisliji prikaz i poveznicu svega toga skupa. On je objedinio sve te stvari i našao logičnu vezu među njima, za koju sam se oduvek pitao da li postoji. Radio sam emisije o misterijima, i uvek sam se pitao odakle toliko misterija na svetu. I onda sam shvatio da su to kao prozori u neku drugu stvarnost, ali nisam imao dovoljno mašte da to sklopim u jednu priču. Drugim rečima, kada dođeš do neke crte, koliko ti tvoja percepcija stvarnosti dopušta, ti ćeš na njoj ostati i najverovatnije samim time ćeš i dalje osnaživati taj sistem. Meni je Ajk od svih autora apsolutno najbolji. Odjednom ti se promeni gledanje na stvari. Imaš neku informaciju, pogledaš novinski članak i u njemu vidiš nešto što nisi vidio pre. Odjednom progledaš kroz te sve igre; oni sve pišu u novinama, samo smo mi programirani da to vidimo drugačije.

Savo Drakulić

(Nezavisne novine)

Share this post: