NIKOLA TESLA JE UBIJEN A HITLER NIJE IZVRŠIO SAMOUBISTVO

Nikola-Tesla-2

Gospodin Vojislav Milošević, direktor Centra za antiterorizam i svetski mir, u autorskom tekstu za „SVEDOK“ i za online „Veterans Today“ otkriva, dosad, strogo čuvanu tajnu o ubistvu Nikole Tesle, ali i o mračnim igrama Amerike i šurovanja sa najvećim Hitlerovim zločincima.

Vest o ubistvu Nikole Tesle do mene je stigla kad sam poslušao youtube prezentaciju u kojoj Eric Berman priča Gregu Syzmanskiju kako je otkrio da je njegova bivša devojka bila kćer bivšeg nacističkog komandanta Otta Skorzenyja, te da je tako, sasvim slučajno, imao priliku da se sretne s ostarelim Skorzenyjem koji je godinama živeo u SAD-u, radeći kao stolar s novim identitetom koji mu je omogućila CIA nakon II svetskog rata.

Berman (koji ponekad koristi pseudonim Eric Orion) je dobio puno priznanje Skorzenyja, koji se približavao kraju svog života, i koji mu je dao punu kutiju za cipele sa stotinama fotografija koje podupiru njegove tvrdnje.

Među brojnim važnim otkrićima, Berman je čuo od Skorzenyja da je on lično ugušio Nikolu Teslu 6. januara 1943., i da mu je tada, u ubistvu asistirao njegov nacistički kolega Reinhard Gehlen.

Tesla je tada imao 86 godina.

Prema izjavama Skorzenyja, on i Gehlen su uspeli namamiti Teslu dan pre ubistva da im otkrije detalje svojih najvažnijih otkrića. Nakon što su ga ubili, ispraznili su celi sadržaj Teslinog sefa, i sve što su odatle ukrali predali su Hitleru.

(Primedba autora: SAD je ponovno došla u posed ovih dokumenata kroz operaciju Paperclip ili operacija spajalica, na kraju II svetskog rata.)

Otto Skorzeny je bio Hitlerov ubica i telohranitelj, jedan je od mnogih nacista koji su se infiltrirali u SAD nakon II svetskog rata kroz operaciju Paperclip, a na isti je način u Ameriku stigao i Reinhard Gehlen, koji je kreirao CIA-u i BND (Tajnu službu Zapadne Nemačke.).

Iako se u javnosti mislilo da je Skorzeny umro 1975. u Španiji, on se u javnosti ponovno pojavio 1999.

Otto Skorzeny je objasnio kako je (uprkos knjigama iz istorije i informacijama koje je servirala CIA) pomogao Hitleru da pobegne u Austriju u avionom kojim je upravljala žena pilot Hanna Reitsch.

„Hitler nije umro izvršivši samoubistvo,“ rekao je Skorzeny.

„Ubijen je njegov dvojnik, tako što su ga upucali između očiju, i zubarski karton dokazuje kako to nije Hitler. Amerikanci su tu informaciju držali u tajnosti jer su bili zabrinuti da bi istina mogla razgneviti Ruse.“

Skorzeny i Hitler

Uprkos prepirkama o Teslinom poreklu, Nikola Tesla je srpske nacionalnosti, rođen u Smiljanu u Lici, 10.jula.1856., u regiji Austrougarske (Vojne Krajine – Austrougarske, koja je 1881. pridružena Banovini Hrvatskoj kao Ličko-Krbavska županija.), u kojoj je tada živeo, većinom, srpski živalj, a koja se danas nalazi u modernoj Hrvatskoj.

Tesla je bio sin pravoslavnog sveštenika koji je došao do mesta nadbiskupa. Tako je Nikola Tesla imao mogućnost da čita o mnogim temama zahvaljujući očevoj ličnoj biblioteci. Kao dečak, pratio je svog oca na putu u Rim, gde je imao prilike da čita i mnoge, manje poznate radove i knjige koje su se nalazile u Vatikanskoj naučnoj biblioteci.

Nakon što je završio studije inženjerstva i fizike na Politehničkoj školi u Gracu, Tesla je nastavio svoje školovanje na Univerzitetu u Pragu. Od početka je pokazao neverovatnu sposobnost u rešavanju mehaničkih i naučnih problema, naročito u delu elektriciteta i aplikacija proizvodnje električne energije.

Nakon što je radio u podružnici Edisonove Telefonske kompanije u Budimpešti, Parizu i drugim gradovima Evrope, Nikola Tesla je krenuo u Ameriku da bi se sreo s čovekom koji mu je osigurao prvi posao, to jest s Thomasom Edisonom.

Tesli je bilo teško da radi za Edisona (jer se Edison nije pridržavao finansijske pogodbe), ali je uskoro Nikola uspeo da pronađe finansijere za svoje projekte, istraživanja i nova otkrića.

Finansijeri, kao što je John Pierpont (J.P.) Morgan, George Westinhouse i Jacob Astor su bili među ljudima koji su videli potencijal u Teslinom pionirskom istraživanju, ali i osetili da bi mogli debelo da unovče njegova tehnološka otkrića na polju elektriciteta, bežične komunikacije i fizike.

Jedini zvanični dokument o Teslinom dolasku u SAD je onaj iz luke New York, datuma 7. aprila 1882. u kojem piše da je 25-godišnji Tesla stigao u istoimenu luku brodom SS Nordland, te da je iz Evrope krenuo iz luke Antwerpen. On je na ovo putovanje krenuo nakon što je predavao u Parizu.

Tesla je u New York stigao kao „radnik“, iako bi ova klasifikacija teško mogla odgovarati čoveku koji je postao najpoznatiji izumitelj u ljudskoj istoriji, s preko 700 patenata koji su njegovo životno delo.

Njegova tehnološka otkrića su zasigurno skrenula pažnju osoba gladnih moći i dominacije nad svetom. U velikom delu su Tesline inovacije i karijera bili isključeni iz istorijskih knjiga, jer su njegovi patenti ukradeni i posle toga korišteni kao oružje.

Nama nikada nije dozvoljeno da saznamo o supresiji Teslinih naprednih naučnih otkrića, niti nam je dozvoljeno da saznamo koje su osobe profitirale iz krađe njegovih radova – tačnije da otkrijemo ko su ljudi koji su orkestrirali takvim zlim planom. Iako je mnogo toga pisano o Teslinim uspesima i padovima, malo ko je detaljno opisivao šta se događalo iza scene finansijskih aktivnosti koje su dovele do nacističke zavere kako bi došli do Tesline tehnologije i ko je i zašto plaćao razvoj takvih tehnologija.

Mnogi od Teslinih patenata su došli u ruke nacista između dva svetska rata. Na kraju je Tesla morao sudskim parnicama da se bori za svoje lične patente. Iako je Nikola Tesla uspeo da dobije većinu tih parnica za pravo patentiranja, njegovi su izumi i tehnologije bili konstantno kradeni i prodavani nacističkoj Nemačkoj i drugim stranim vladama, tako da on nikada nije mogao da ostvariti finansijski uspeh koji mu je, s pravom, pripadao.

Skorzeny

Kroz celu karijeru Tesli su drugi upropašćavali i rad i imovinu, i to je uglavnom prolazilo neopaženo. U vreme smrti (prema rečima njegovog ubice Skorezenyja) na dan 6. januara 1943. Tesla je u biti umro u potpunoj bedi, to jest bez prebijene pare.

Na pravoslavno Badnje veče, Teslu su pronašli mrtvog na krevetu, obučenog u svečano odelo, prekrštenih ruku na grudima.

Govorili su kako je ovaj čovek velikog uma verovatno predosetio smrt zbog toga je obukao svečano crno odelo, pre nego što je izdahnuo. To je, naravno, neverovatna laž i svojevrsna „nemoguća misija“, čak i za tako veliki um kao što je bio Teslin.

Ovo je samo još jedan dokaz da je ubijen, i da su ga njegove ubice obukli u svečano crno odelo, ostavljajući ga na krevetu pošto su ga umorili!

Uspeh Nikole Tesle u otkrićima novih tehnologija nije prošao nezapaženo od mnogih velikih industrijskih kapitalista i različitih vlada sveta.

U stvari, mnogi njegovi izumi su dalje razvijani kroz tajne vladine programe koji su nastali nakon izuma naizmenične struje, elektromagnetske energije, električnih motora, generatora, zavojnica, radio-transmisije, tehnologije za čuvanje električne energije i tehnologije bežične komunikacije. Pošto je Tesla često bio duboko fokusiran na svoja istraživanja u zabačenim laboratorijima, nadgledanje Teslinih pravnih poslova je bilo u rukama najbližeg saradnika, Georgea H. Scheriffa.

Scheriff je često savetovao Teslu o nerešenim patentima, ugovorima, parnicama, poslovnim predlozima, javnim prikazivanjima i finansijskim poslovima. Kao što to obično biva sa svakim pouzdanim saradnikom, Scheriff je često stajao uz Teslu u njegovim usponima i padovima i finansijskim noćnim morama, ponekad je čak i tražio dodatno kreditiranje za hotel Waldorf-Astoriu u kojem je Tesla često boravio, ili mu je osiguravao direktan dotok novca za istraživanja koja je Tesla trebalo po ugovoru da obavi.

Pri kraju svoje karijere, Tesla je izbačen iz Waldorfa zbog neplaćenog računa koji je iznosio, za ono vrijeme, velikih, 2000 dolara.

Dok je Tesla radio na tajnom projektu vlade SAD-a u Colorado Springsu, Scheriff je komunicirao s Teslom o njegovom poslovnom i novčanom stanju. Tesla je tada govorio o boljoj budućnosti i skorom finansijskom uspehu i kako ga je Scheriff stalno upozoravao o nedostatku novaca. Tesla je počeo sa konstrukcijom tornja za bežični prijenos energije „Wardenclyffe,“ u Shoreham, Long Islandu, s novcem koji je investirao J.P. Morgan.

J.P. Morgan

Kada je Morgan otkrio da će toranj besplatno prenositi električnu energiju i radio-talase, on je otkazao projekt i naredio rastavljanje tornja i prodavanje svih njegovih delova u staro gvožđe.

Jer, Morgan nikako nije hteo da Amerikanci dobivaju besplatnu električnu energiju, radio i televiziju.

Tesla je bio skrhan, kada je čuo vest, ali nastavio je na radu novih izuma. Unutar dokumentacije Rockefeller Connection Recordsa stoji da je Battery Place broj 17, to jest zgrada Whitehall bila vlasništvo Franka Rockefellera koji je sa svojom braćom Williamom i Johnom D-jem posedovao mnoge kompanije s uredima koji se tamo nalaze.

U istoj zgradi nalazila se uprava International Longshoremen’s Association (ILA), a bavila se različitim poslovima, od nafte, rudarstva i posedovanja drugih hemijskih kompanija. Takođe su posedovali kompaniju Union Sulphur, koju je vodio nemački hemičar Herman Frasch koji je patentirao metode ekstrahiranja sumpora i petroleja.

Frasch je takođe radio za John D. Rockefellera u Standard Oilu, koja je razvijala slične metode ekstrakcije. Frank Rockefeller je takođe bio investitor Buckeye Steel Castinga iz Columbusa u Ohiou. Buckeye je proizvodio automatske spojnice i šasije za vagone voza koje su imali Harrimans, Rockefellersi i J.P Morgan i na kraju Samuel Prescott Bush koji je od generalnog menadžera postao predsednik kompanije nakon što je vlasnicima ostvario ogromnu dobit.

Samuel P. Bush je u saradnji s Rockefellerima došao do pozicije direktora Odbora Ratne industrije s kojom je uspio kreirati ugovor s Remington Arms za vreme rata, sve to zahvaljujući Percy Rockefelleru. „Veran“ suradnik Nikole Tesle, kojeg je nekada oslovljavao s „knjigovođa“ ili „tajnik“ George Scheriff radio je za Union Sulphur.

U normalnim situacijama ovo ne bi stvaralo nikakvo zvono za uzbunu, no ako se uzmu u obzir sve ekonomske neprilike u kojima se Tesla stalno nalazio, onda je to potpuno drugačije. Scheriff je imao svako pravo da svojoj porodici osigura normalan život. To je bio „američki način života.“ No ako pažljivo pogledamo Union Sulphur Co. onda ćemo otkriti kako je neko tu bio varan i prevaren…

A to je bio Tesla!

Scheriff je bio sama srž ove prevare?!

Ko je bio George Scheriff?

Ili još bolje – ko je bio George H. Scheriff – Stariji?

Ne postoje legalni zapisi i dokumenti o Georgeu H. Scheriffu, niti da je on rođen ili da je on živeo u SAD-u krajem XIX veka do 1925., pa ipak taj George Scheriff je bio asistent/knjigovođa Nikole Tesle.

(Recimo, da je Scheriff rođen u Nemačkoj, bi li to na svu ovu misteriju bacilo malo više svetla? Verovatno bi, da postoje takvi dokumenti, no poznato je da su takvi ljudi koju su radili za nacističku stranku uglavnom imali sve dosijee i podatke o svom poreklu uništene i izbrisane – no nakon što dalje ispitamo ovu nepoznanicu i nakon što dalje pročitate ovaj tekst, otkrićete da i te kako ima veze s porodicom Bush.)

Ukratko, Otto Skorezny je tvrdio kako je pravi identitet Georgea H. W Busha, u stvari George H. Scheriff Mlađi, te da je on sin ilegalnog imigranta iz Nemačke, Teslinog knjigovođe/asistenta Georgea H. Sheriffa Starijeg! Ovo vredi više od hiljadu reči: No to nije jedina bomba koju je Otto Skorzeny izbacio iz sebe tog dana 1999.

Skorzeny je iza sebe ostavio punu kutiju cipela s fotografijama koje su pokrivale više od 60 godina njegove istorije, među njima su bile lične fotografije Skorzenyja, on ih je sve opisao Bermanu do detalja.

Celi niz fotografija pokazuje mladog i nadmenog Skorzenyja u punoj ratnoj uniformi nacističkog SS-a, snimljen je i do svoga firera Adolfa Hitlera. U toj kutiji su i fotografije Reinharda Ghelena (SS ubice i špijuna), doktora Josepha Mengelea (Anđela smrti), Martina Bormmanna (Hitlerovog pomagača i SS ubice).

Eric „Orion“ Berman je u intervjuu koji je dao uživo za Republic Broadcasting Network 17. januara 2006. detaljno objasnio sledeće:

„Skorzeny je umro 31.decembra 1999. Njegovo telo je kremirano, imam kopiju njegove smrtovnice, i video sam njegov pepeo. Posle rata, on je pomogao Georgeu Bushu da utemelji CIA-u kroz operacije Paperclip i ODESSA.“

Berman je napomenuo kako je Skorzeny oslobođen od optužbi na suđenju nacistima u Nirnbergu i da je on u CIA-u uspeo ubaciti preko 50 hiljada nacističkih ratnih zločinaca, te da u SAD nisu samo dovodili raketne naučnike posle II svetskog rata.

Berman je Skorzenyja opisao kao vrlo fokusiranog i lucidnog starca od 90 godina, i da je u tim godinama još uvek bio jako mobilan. Tvrdi da je mogao bez problema da šeta uokolo i da je imao impresivnu pojavu i najveće ruke koje je ikada video u životu. Bio je visok 193 centimetra.

Kada su Bermana zapitali kako je moguće da mu je Skorzeny poverio takve informacije, on je odgovorio sledeće:

„Bio sam s jednom od njegovih kćeri. Kao prvo, moram reći da je on jasno znao da sam ja Jevrejin. Ja sam iskren momak, i on je smatrao kako ću ja zaista pokušati uraditi nešto po njegovom pitanju i kako ću ga izvesti pred pravdu, kako ću napraviti nešto po pitanju nacističkog ratnog kriminalca. Njegov cilj je bio. On je mislio da su ga zeznuli Bushovi, to jest George Bush za velike sume novca tokom svih ovih godina. Ovo je bio njegov pokušaj da se konačno s njima obračuna.“

Skorzeny i Bush

U Tesla Tech Inc. Magazinu broj četiri, od 03.08.2006. izašao je biografski tekst o Nikoli Tesli, pod nazivom: „Extraordinary Technology,“ (Neverovatna tehnologija), u njemu je Dustin Wallace pisao o Teslinom detinjstvu, o nekim njegovim izumima i njegovim poslednjim danima.

Wallace na stranici 21-22 piše sledeće:

„Članovi kraljevske porodice predratne Jugoslavije su se susreli s Teslom u jesen 1942. No, ipak s Teslom se srela i sekretar Charlotte Muzar, ona je nakon susreta s Teslom izjavila kako joj se čini da neće preživeti narednu noć.

Jedan drugi Teslin prijatelj Kenneth Swezey je posetio Teslu u isto vreme i, „primetio“ kako se Tesla hrani samo s malo „Nabisco“ keksa i toplog mleka.

Bilo je sasvim očigledno da se Tesla približava kraju života. Do kraja decembra 1942. Tesla je započeo niz susreta s agentima vlade SAD-a kako bi s njima podelio neka od svojih najdelikatnijih otkrića. Ti su ljudi uzeli mnoge od njegovih dokumenata kako bi ih snimili na mikrofilmove.

Tekst nastavlja dalje ovim podacima:

„Nakon Tesline smrti, Ured SAD-a za Vlasništvo Stranaca ili „United States Office of Alien Property“ je pod instrukcijama FBI-ja konfiskovao sva Teslina dokumenta i njegove lične stvari. Ovo je bio veoma interesantan manevar ako se uzme u obzir da je Tesla bio američki državljanin.“

Značaj ovog naoko benignog opisa Teslinih poslednjih dana i intervencija koje su usledile posle njegove smrti nas dovode u direktnu vezu s navodima Otta Skorzenyja. Kako je sam Skorzeny detaljno objasnio Bremanu njegove veze s H. W. Bushom (Georgeom H. Scheriffom Mlađim) u organizovanju CIA-e tako što su apsorbovali nacističke SS agente, on je sam priznao:

„Da je zajedno s Reinhardom Ghelenom ubio Nikolu Teslu 06. januara 1943. tako što su ga zadavili/ugušili.“

Reinhard Ghelen

Pre samog ubistva Skorzeny i Gehlen su „naširoko i detaljno pričali s Teslom o njegovim najnaprednijim tehnologijama i nakon ubistva su ukrali nacrte Teslinih najboljih i najtajnijih izuma.“

S pravom se pitamo da li su to „vladini agenti“ o kojima je pisao Dustin Wallace?

Vreme poslednjeg poseta Georgea Scheriffa Nikoli Tesli je takođe posebno sumnjivo.

Skorzeny nije stao samo na ovim otkrićima koja su mu „olakšavala dušu.“ On je opisao veze s Frankom Edwardom P—, iz južne Floride (Breman tvrdi da izostavljanjem celog prezimena štiti Skorzenyjevu kćer), te veze s Reinhardom Ghelenoim, to jest Hankom Janowiczem iz Waynea, N. J. i doktora Josepha Mengelea, to jest Stevena Rabela.

Berman je na to rekao sledeće:

„Gehlen je FBI upozorio o Skorzenyju koji je otkrio svoj pravi identitet i lokaciju, nakon toga se Gehelen (Janowicz) sakrio.

Mengele (Rabel) je uz pomoć serije hormonskih injekcija koje usporavaju starenje, crne perike i „kanibalizma“ održao svoj mladenački izgled.“

Nakon što je istražio i potvrdio neke od Skorzenyjevih navoda, Berman je kontaktirao Ministarstvo pravosuđa SAD-a kako bi ih obavestio da se određeni nacistički špijuni kriju unutar određenih frakcija tajnih agencija SAD-a, naročito unutar CIA-e.

„Moje misli su bile, da trebam ove tražene naciste, ratne kriminalce, ubice iz holokausta i teroriste da dovedem pred lice pravde.

Želeo sam kontaktirati vladu SAD-a i reći im:

„Hej ljudi oni su još živi.“

Želeo sam pravdu. To je bila moja jedina namera. Prvo sam pokušavao kontaktirati Elija Rosenbauma koji je šef odseka odeljenja za specijalne istrage Ministarstva Pravosuđa. No na kraju su oni mislili kako je reč o prevari i rekli su mi kako grešim, i da je CIA otkrila kako su svi oni mrtvi. To je sve što su mi rekli, i naravno, da ja nisam u pravu.“

Svojevremeno je Idaho Observer 2007. godine, do detalja objašnjavao koliko se smrt Nikole Tesle i njegova najvažnija otkrića još uvijek dobro kriju od javnosti, zajedno s političkim igrama u vrhu SAD-a i svetske piramide vlasti. Sasvim nam je jasno koliko ovi tekstovi mogu da liče na „teorije zavere“ i koliko mogu stvoriti kontroverzi. No, previše nas detalja iz Teslinog života i dela, a i njegova smrt u krajnjem siromaštvu, teraju na pomisao da istina možda uopšte nije daleko od napisa u ovim tekstovima.

 

Svedok