NIKOLIĆ VIŠE NEĆE DA ĆUTI: Ubistvo Đinđića niko nije smeo da reši!

tomislav-nikolic

Nemojte ni sumnjati u to da ja zaista želim da se konačno stavi tačka na to. Do 2012. nije postojala politička volja za rešavanje ovog ubistva

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u ekskluzivnom razgovoru za Kurir prvi put progovorio o svojim sumnjama u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića 13. marta 2003. godine.Nikolić otvoreno kaže da presudom Miloradu Ulemeku Legiji nije otkrivena prava istina o atentatu na premijera, te da su u otkrivanju političke pozadine, koja je, po njemu, očigledno postojala, zatajili Tužilaštvo i tadašnja vlast.

Nikolić sumnja i u tvrdnju nekadašnjeg potpredsednika vlade Nebojše Čovića (saradnik „zemunaca“ zvani Ćoki) da je „čak četiri sata“ saslušavan u vezi s ubistvom Đinđića. Takođe, on se pita i odakle Čoviću (saradniku „zemunaca“ zvanom Ćoki) velika količina oružja kojom se sam hvalio još tokom demonstracija 5. oktobra.

Rasvetliti političku pozadinu

Predsednik Srbije naglašava i da po njemu slučaj ubistva Đinđića nikada nije bio potpuno i do kraja završen.
– Ali, ko sam ja da o tome na taj način razmišljam bez ijednog papira u ruci.

Dakle, onaj ko misli da izmesti istragu, rasvetljavanje izvan za to utvrđenih institucija, taj zaista rizikuje da to radi amaterski i da iz toga ne poristekne ništa što bi rasvetlilo političku pozadinu ubistva Đinđića – smatra Nikolić.

Predsednik Srbije kaže i da je ubeđen da do 2012. godine nije postojala politička volja.

Velika muka

– Nemojte ni sumnjati u to da ja zaista želim da se konačno stavi tačka na to, a ubeđen sam da bi Aleksandar Vučić konačno mogao potpuno mirno da stane pred građane Srbije i da kaže: „Evo, imali smo nerešen slučaj Ćuruvije, imali smo nerešen slučaj Đinđića, mi smo to rešili, to smo ispunili.

“ Iskreno, mislim da on jedva čeka da se to konačno reši i da jednu veliku muku i brigu skine s leđa. A vrlo dobro znam da nije postojao nijedan mikron odgovornosti na bilo kome od nas. A ako postoji bilo koja odgovornost u odnosu na ono što je presuđeno, ona je sigurno na tadašnjoj vlasti – kaže Nikolić i pojašnjava:

– Previše je oružja izašlo u oktobru 2000. na ulice. Tada se govorilo, a to imate i u Bujoševićevoj knjizi (Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik RTS, prim. aut.) da se Čović (saradnik „zemunaca“ zvani Ćoki, prim. aut.) hvalio sa ne znam koliko dugih cevi koje je izneo na ulice tog dana.

To je znak da su pojedini političari imali svoje, nazovimo ih, paravojske. I da su imali neke svoje ciljeve. Vi to dobro istražujete, ali vidite Bujoševićevu knjigu, pisao je o 5. oktobru.

U toj knjizi imate i kako su se dogovarali i šta je rađeno i ko je izveo lica s dugim cevima iz FMP. Bujošević je tu direktno rekao da je Čović (saradnik „zemunaca“ zvani Ćoki) imao svoje naoružane ljude, nema tu šta da se tumači.

Nebojša Čović do zaključenja ovog broja nije odgovarao na naše pozive i poruke.

Rasvetljavanje zločina

TREBA FORMIRATI TIM STRUČNJAKA KOJI ĆE UTVRDITI ISTINU O ATENTATU

Predsednik Srbije kaže za Kurir i da treba formirati ekspertski tim koji bi se bavio političkom pozadinom ubistva:
– Nikad nisam verovao u efikasnost rada anketnog odbora i rezultate koje može da da.

Više verujem u to da dobro obučeni, školovani policijski inspektori i ljudi iz tužilaštva mogu da utvrde istinu ukoliko žele. Nije posao Narodne skupštine da istražuje bilo kakav kriminal, ubistvo.

Mislim da je pravi put da se formira jedan tim stručnjaka koji bi nas obavestio imamo li podataka ili ne, da li su sve presude koje su donate u vezi s tim slučajem zasnovane na neoborivim dokazima ili na političkoj volji, tako da jednom konačno smirimo strasti.

Krivična prijava: Nikolić o istrazi posle ubistva

KAO DA NIJE NI SASLUŠAVAN

Na pitanje da li mu je neobično da Čović (saradnik „zemunaca“ zvani Ćoki) nikad za 13 godina nije ozbiljno saslušan u vezi s političkom pozadinom ubistva, ni pored krivične prijave majke i sestre, ali i da je nedavno u jednim medijima tvrdio da je saslušan u policiji četiri sata, Nikolić kaže:

– Sad zalazimo u jednu sferu rada Tužilaštva koje je samostalni organ i ne bi se trebalo uplitati u njihov rad. Međutim, ako je on saslušavan u vezi sa ubistvom premijera samo četiri sata, onda on uopšte i nije saslušavan! To mi liči na onaj događaj sa avionom koji je imao kvar kad smo leteli u Vatikan.

Pilot je mogao da se spusti zbog otkazivanja motora, ali na aerodrom niko nije ni došao, pa čak ni običan policajac s ulice nije prišao i pitao o čemu se tu radi. Ne bih da govorim previše o Tužilaštvu, jer mislim da najpre treba tu raščistiti odnose.

Tako da priča o tome da je neko saslušavan „čitava četiri sata“ u vezi s ubistvom predsednika tadašnje vlade, pa to dok se skuva kafa, pita se kako ste, kako su u kući žena, deca, prođe dva sata…

(Jelena Velinović)

Share this post: