Njujorški „Džek Trbosek“: Broje se tela milionera iz Njujorka

robert durst ubica milioner

foto: tanjug/ap

Član jedne od najbogatijih njujorških porodica, najstariji sin vlasnika devet nebodera na elitnim njujorškim lokacijama, Robert Durst imao je tu nesreću da su ceo njegov život oko njega nestajali ili nasilnom smrću umirali njemu bliski ljudi.

Ipak, istraga duga nekoliko decenija pokazala je da u pitanju ipak nije bila nesreća, već ozbiljni zločini.

U septembru 2001. godine u Galvestonu u Teksasu detektiva Garija Džonesa nazvali su i rekli mu da je jedan momak u moru našao nešto što izgleda kao torzo. Bez glave, bez nogu, beza ruku, samo torzo.

– Istraživao sam popriličan broj teških ubistava u karijeri, ali nikada nisam imao raskomadanu žrtvu. Znao sam da će slučaj biti zanimljiv. Ali, nisam mogao ni da zamislim u što će da se pretvoriti – rekao je detektiv.

Prvi trag istražiteljima bio je komadić novina pronađen u jednoj od vreća sa raskomadanim telom. Na zaglavlju se videla adresa. Na tom broju živeo je muškarac koji je, ispostavilo se nakon obdukcije, ubijen, raskomadan i bačen u teksaški zaliv.

Zvao se Moris Blek. U stanu do njega živela je starija gluvonema žena Doroti koja je često bila odsutna. Vlasnik stana rekao je policajcima da je često odsutna jer puno putuje, ali platila je stanarinu godinu dana unapred.

Detektivima se učinila sumnjiva, pa su pregledali stan. Na podu su uočili sitne rezove. Kada su forenzičari obavili svoje, istražitelji su saznali da imaju mesto zločina. Na tom mestu je Moris Blek bio raskomadan. Ali ko je bila misteriozna stanarka?

Ništa u kući nije upućivalo na to da u njoj živi žena. Detektivi su pregledali čak i smeće. U njemu je bilo paket Marlbora, pribor za brijanje, plastične čaše, računi i papir sa zakazanim pregledom kod doktora na ime Roberta Dursta.

Nazvali su lekara, i shvatili da imaju neverovatnu sreću. Kada se misteriozni muškarac pojavio na pregledu, doktor je obavestio policiju, a ona, iznenađena što je slučaj tako lako rešen, uhapsila je osumnjičenog. Međutim, to nije bio kraj, a svakako nije bio ni početak bizarne priče o Robertu Durstu.

Prva supruga nestala bez traga

Njegovoj prvoj supruzi trag se gubi još 31. januara 1982. godine. Katlin je bila student medicine, i tri nedelje ranije bila je u bolnici jer ju je, kako je priznala jednoj prijateljici, suprug od kojeg se rastajala prebio.

Porodica i prijatelji 29-godišnje Katlin bili su uvereni da je Robert ubio. Njeno telo nikad nije pronađeno, a bogati naslednik nikada nije bio pod istragom uprkos nejasnoćama u slučaju i činjenici da je menjao iskaz policiji.

Gotovo 20 godina kasnije Robertovo hapšenje u Teksasu bila je prilika da se greška ispravi, barem se tako nadala porodica mlade Ketlin, uverena u njegovu ponovnu krivicu.

U ovom slučaju nije bilo dokaza, nije bilo ni tela, ali forenzički tragovi bez trunke sumnje stavili su testeru i sekiru kojom je raskomadan Moris Blek u Robertove ruke.

Nakon što je jedno vreme bio u begu, bogati Njujorčanin uhvaćen je u krađi sendviča i flastera u jednoj prodavnici iako je u džepu imao 500 dolara. U njegovom automobilu pronađeni su marihuana, dva pištolja, nešto novca i vozačka dozvola na ime Moris Blek.

Prvo priznanje

Na suđenju je priznao da je nakon svađe u samoodbrani ubio komšiju. Tvrdio je da su se rvali za njegov pištolj koji je u borbi opalio u žrtvino lice. Međutim, njegovim skupim advokatima za rukom je pošlo dag a oslobode krivice.

Robert Durst se izvukao i zbog činjenice da se ubistvo dogodilo u Teksasu gde građani imaju pravo pda pucaju ukoliko u njihov dom uđe uljez. Tako je sud presudio da je uarst kriv za komadanje Morisa Bleka, ali ne i za njegovo ubistvo.

Slučaj je podelio njegove poznanike, javnost i komentatore. Neki su tvrdili da je Robert Durst najnesrećniji milioner na svetu.

Jednom je prilikom sam Durst izjavio da je uvek imao više novca nego što je mogao da potroši, ali svejedno nije bio srećan.

Neki su tvrdili da je reč o psihički poremećenoj osobi. Njegovi advokati su doveli stručnjaka koji je izjavio da Durst pati od Aspergerovog sindroma.

Nakon što je odslužio nekoliko godina zbog toga što je raskomadao Morisa Bleka, milioner je pušten na slobodu.

Njegov slučaj bio je toliko neobičan i izazivao toliko polemika da je zapeo za oko Endrju Džarekomu, Marku Smerlingu i Zakariju Stjuartu Pontijeru koji su intervjuisali niz osoba koje su došle u kontakt sa Robertom Durstom, uključujući i detektiva Garija Džonsa iz Teksasa.

Rezultat je bio šokantan dokumentarni serijal pod naslovom “Uklet: Život i smrti Roberta Dursta”, u slobodnom prevodu.

Ovi režiseri su uspeli u još nečemu, doveli su samog Dursta pred kameru, a on je počeo da govori o svojoj prvoj supruzi…

Još jedna „slučajna“ žrtva

On i Ketlin upoznali su se dok je mlada zubarska tehničarka bila stanarka u jednoj od zgrada njegove porodice. Na početku srećan par je počeo da se svađa nakon što je ona priznala da želi decu, a on to odbio.

Nakon što je ostala trudna, suprug je naterao na pobačaj, ukoliko želi da ostanu u braku. Ona takav čin nije mogla da zaboravi. Par se udaljio, počeli su da se svađaju.

Na dan nestanka Ketlin je bila na zabavi kod prijateljice rekavši joj da “ako se nešto dogodi, zna da je kriv Robert”.

On je policiji ispričao da je otpratio na železničku stanicu za Njujork. Idući dan ona je nazvala dekana fakulteta i rekla da je bolesna i da neće doći na predavanje.

Dekan je to ispričao policiji koja je zaključila da je mlada žena pobegla od lošeg braka i da se negde krije. Robert Durst rešio se nakon nekoliko dana njenih stvari iako je ponudio 100.000 dolara za informacije o njoj.

Slučaj se ohladio, ali, ljudi oko Ketlin nisu prestajali da kopaju. Nakon više od 15 godina, 1999. godine, njujorška policija u tajnosti je otvorila novu istragu. Na drugom kraju Amerike živela je osoba koja je možda mogla da im pomogne.

Suzan Bergman bila je književnica, ćerka poznatog njujorškog mafijaša i Robertova prijateljica iz mladosti. Bili su bliski 40 godina. Dobro je poznavala njegovu nestalu suprugu.

U novembru 2000. istraga je postala javna, a mesec dana kasnije Bergman je pronađena mrtva u svom stanu u Los Anđelesu, ubijena hicem u potiljak. Da se dogodilo ubistvo policija je saznala iz anonimnog pisma u kojem je navedena njena adresa i jedna reč – telo.

Interesantno je da je adresa bila napisana sa sovnom greškom, što će se kasnije ispostaviti kao ključno.

Kako je Bergman trebalo da poseti policija i ispita je o nestanku Ketlin Durst, mnogi se nisu začudili njenoj smrti i pripisali su je istrazi. No Bergman je zbog porodičnih veza bila bliska sa mafijaškim krugovima i o tome je pisala istraživačke knjige.

U vreme kada je Ketlin nestala, Bergman je bila poput Durstove menadžerke u kontaktima sa medijima, neki su čak tvrdili da je ona nazvala dekana fakulteta i predstavila se kao Ketlin ili od njega zatražila da ispriča laž koja se pojavila u medijima.

Policija nije pronašla tragove nasilnog ulaska i zaključila je da je Bergman pustila ubicu u svoj dom.

U vreme kada je ubijena, Durst je bio u Kaliforniji. Napustio je zemlju veče pre nego što je otkriveno njeno telo. Preselio se u Teksas u kojem je živeo prerušivši se u ženu.

Znao je da je otvorena nova istraga o Ketlin. A onda je 2001. godine u moru u zalivu Galvestona isplutalo raskomadano telo sa početka priče.

Priznanje pred kamerom

Možda bi se nesrećni milijader i izvukao iz svega da nije bilo dokumentarne mini-serije i istraživačkog rada njenih autora, koji su kopali sve dublje i postajali sve sigurniji da je njihov glavni junak kriv dok se Durst počeo da se povlači iz projekta.

U njegovu krivicu postali su uvereni kada im je jedan rođak Suzan Bergman pronašao pismo koje joj je poslao Durst. Na koverti je bila ispisana adresa, ali sa greškom.

Autori filma su suočili Dursta sa pravopisnom greškom, istom koju je napravila osoba koja je policiju obavestila o smrti Suzan Bergman. Osim toga, autori su izračunali da je Durst imao dovoljno vremena da je ubije i odveze se na daleki aerodrom gradeći tako alibi.

Dan pre objave dokumentarca, u martu prošle godine, u dogovoru sa snimateljima dokumentarca, Robert Durst uhapšen je u hotelu u Nju Orleansu u koji se prijavio pod imenom Everet Vard.

Agenti FBI-a otkrili su gde se nalazi jer je proveravao govornu poštu.

Uoči hapšenja kod Dursta kod njega su pronađeni 38-kalibarski revolver, municija, nešto marihuane, njegova krštenica i pasoš, lažna lična karta, novi mobilni telefon, karta Luizijane, Floride i Kube, maska od lateksa za lice u boji kože i 42.000 dolara u novčanicama od stotinu dolara.

Tužilaštvo u Los Anđelesu izdalo je nalog za njegovo hapšenje zbog ubistva Suzan Bergman iz 2000. godine i na temelju tog naloga je uhapšen.

Sumnje na druge zločine

Advokat Roberta Dursta tvrdio je da je pretres njegove hotelske sobe bio ilegalan jer je lokalni sudija izdao nalog satima nakon što je njegov klijent uhapšen. Prema zakonu, s obzirom na to da je ranije osuđivan, Durst je mogao da dobije i doživotnu kaznu zbog posedovanja oružja.

Durst je napokon pretprošle srede promenio iskaz i priznao krivicu pred federalnim sudom u Nju Orleansu za ilegalno nošenje oružja. Dodeljena mu je kazna od sedam godina odnosno 85 meseci koja čeka potvrdu.

– Sve smo sredili da otvorimo put prema Kaliforniji. Želimo da izađemo na suđenje i dokažemo da Robert Durst nije ubio Suzan Bergman i da ne zna ko je ubica.

Sve što imaju je TV serija i dokazi stari 15 godina koji nisu bili dovoljni tada, a sigurno nisu ni sada – izjavio je vođa njegovog braniteljskog tima.

Durst će biti prebačen u Los Angeles najkasnije 18. avgusta i tamo će da čeka najnovije suđenje. Nakon što je uhapšen u martu 2015. u medijima se pisalo kako policija navodno istražuje njegovu povezanost sa nestankom više tinejdžerki.

Line Šulc, koja je tada imala 17 godina, nestala je u Vermontu 1971., a poslednji put je viđena na stanici nasuprot njegove prodavnice.

Karen Mičel, 16-godišnjakinja iz Kalifornije, nestala je 1997., a 18-godišnja Kristen Modaferi poslednji je put viđena u San Francisku 1997. godine. Međutim, Durst nikad nije optužen za te slučajeva, a njegovi advokati su tvrdili da je sve deo medijske hajke .

FBI je pozvao policiju da istraži stare nerešene slučajeve na lokacijama gde je Durst živeo. Prema istrazi jednog privatnog detektiva, pod lažnim identitetima bio je u Masačusetsu, Južnoj Karolini, Floridi, Teksasu, Misisipiju, virdžiniji i Nju Orleasu.

(Jutarnji list)

Share this post: