NOVI NACIZAM ZAPADA: RAT PROTIV STANOVNIŠTVA

Već je odavno jasno svima onima koji prate svetsku situaciju da kriza na Bliskom Istoku i opkoljavanje Rusije, pritisci na Pakistan i pretnje Kini, kao i čitav niz drugih izazova ( poput nekog, nameštenog kao i prvi, novog „11. septembra“ na teritoriji SAD ) mogu biti bremeniti Trećim svetskim ratom, i to u najskorije vreme.

To zvuči zastrašujuće, ali nije ništa neobično: ko god je čitao barem knjigu Entonija Satona „Vol Strit i uspon Hitlera“ zna da je Drugi svetski rat bio ključ za rešavanje svetske ekonomske krize koja je nastala 1929. godine i koja se, bar kad su SAD u pitanju, okončala 1945. godine, kada je u Americi nezaposleno bilo svega 1,2 posto radno sposobnog stanovništva, zahvaljujući ogromnom usponu ratne industrije.

Ovoga puta, međutim, nije reč samo o ratu kao sredstvu da se izađe iz ekonomske krize. U pitanju je i surovi rat protiv svetskog stanovništva koga je, po procenama globalističke elite,previše, i koje se mora odstraniti da bi se ostvarila utopija takozvane „zlatne milijarde“ srećnih i zadovoljnih, kojima će biti sasvim dovoljno resursa planete da žive i napreduju ka nekom novom čovečanstvu, ka nadljudskom stanju postojanja „ s one strane dobra i zla“, o kome je maštao nesrećni Niče.

Ako danas u svetu ima sedam milijardi ljudi, kako da se postigne „zlatna milijarda“? Pa, ubijanjem, naravno,i to u masovnim razmerama.

Ovaj tekst je mali prilog, kroz istoriju i savremenost, razmatranju onoga što su arhižreci globalizma, suroviji od Maja i Acteka u želji da bogu sopstvenog trbuha prinesu ljudske žrtve, činili do sada, i šta pripremaju za 2012. godinu kada je, tobož, po kalendaru Maja, kraj sveta kakvog znamo i početak nečeg novog.

 

Od utopije do košmara: Herbert Džordž Vels

Pre no što su globalistički vođi rešili da naprave sveopšti pokolj, oni su o tome maštali. Poznati engleski pisac, Herbert Džordž Vels, autor „Rata svetova“ i „Vremeplova“, bio je maštar o stvaranju svetske države, zagovornik eugenike i kontrole pupalacije, ljubavnik Margaret Sejndžer, pionirke rada u oblasti populacione kontrole i kontracepcije.

U svom manifestu iz 1928, „Otvorena zavera“, bio je jasan: kontrola populacije i uklanjanje „štetnih“ vrsta stanovništva je conditio sine qua non Novog svetskog poretka. Dotični je smatrao da Indija, Severna Afrika, Sirija i Daleki Istok rađaju bezvredno stanovništvo, „fizički i mentalno nerazvijeno, koje koči mehanički razvoj civilizacije nudeći jeftinu radnu snagu beskrupuloznom izrabljivaču, kao i možda potencijalni buntovnički materijal beskrupuloznom političkom avanturisti“.

Vels je tvrdio da je svetski mir nemoguć bez svetske države, koja će ne samo oružjem, nego i proizvodnjom hrane, i kontrolom uslova života, nadzirati rast populacije; takođe, Vels je bio jasan: „Izvesne stvari, okeani, vazduh, retke životinjske vrste, moraju postati kolektivna svojina čovečanstva i ne mogu biti bezbedni dok se za takve ne proglase, i dok neko konkretno telo ne bude postojalo da štiti ova svojinska prava“.

Da bi se tako nešto ostvarilo, potreban je svetski pokret, poput socijalizma i komunizma, „otvorena zavera“ koja će postati nova univerzalna religija.

Januara 1940, u svojoj knjizi „Novi svetski poredak“, neumorni Vels bio je još grlatiji: „Kosmopolitska revolucija u pravcu svetskog kolektivizma, koja je jedina alternativa haosu i degeneraciji čovečanstva, mora otići dalje od ruske revolucije “

Iako je Drugi svetski rat već bio počeo, Vels je, uz izvesne ograde, pohvalio naciste zbog pokušaja da „rekonstruišu život u pravcu kolektivizma“.

Vels je bio tzv. „fabijanski socijalista“.Njegove ideje o nadziranju životne sredine i ishrane stanovništva koji bi bili praćeni i odobravani iz jednog centra globalne moći su, posle Drugog svetskog rata, sve više sprovođene u život, da bi danas bile na pragu svog ostvarenja.

I to u najčistijem, socijaldarvinističkom vidu.

 

Darvinisti: od SAD do Trećeg rajha, i natrag

Vulgarni ničeanac Hitler je bio darvinista. On je jasno rekao da „država mora da se postara da samo zdravi rađaju decu“ – jedino tako će se stvoriti nadljudi dostojni života. U tekstu Džordža Stajna, „Biologija i koreni nacizma“, ovaj istraživač tvrdi da je nacizam prvi pokušaj organizovanja zajednice na načelima biopolitike „potpuno saglasne sa naučnim činjenicama darvinističke evolucije“.

A evolucionista Artur Kit, u svojoj knjizi „Evolucija i etika“, tvrdio je da je firer „svesno pokušavao da usaglasi nemačku praksu sa teorijom evolucije“. Nisu samo Jevreji i Sloveni to osetili; zakonom iz 1933. godine, 350.000 mentalno zaostalih i umno poremećenih, i oko 30 hiljada Roma sterilisano je raznim metodama – od kastracije do električnih šokova u genitalije.

Na drugoj strani, arijevci par excellence, esesovci, parili su se sa devojkama, namenjenim za rađanje „čiste rase“,koliko su hteli – brak je, za „nadljude“, prestao da važi.

Ko god bi hteo da Darvina oslobodi od odgovornosti za pogrešnu interpretaciju njegovog osnovnog stava, nailazi na same Darvinove tvrdnje. U svojoj knjizi „Poreklo čoveka“ Darvin je tvrdio da niže rase treba da nestanu, i da beli ljudi nemaju potrebe da ih štite. Takođe, verovao je da su domoroci Afrike i Australije isto što i gorile i smatrao je da će te rase nestati.

 

Hitler nije došao ni od kuda.

Ceo Zapad ga je pripremao. Britanija je svoj kolonijalizam pravdala „borbom za opstanak“. Sam Darvin je veliki deo svojih ideja dobio od Maltusa, koji se bavio rastom populacije, i čije su ideje našle odjeka u britanskom društvu pod parolom „Slomi siromašne“.

Deca od osam i devet godina primoravana su, u 19. veku, da rade po 16 sati dnevno u rudnicima uglja, a na hiljade ljudi je umiralo u bedi i prljavštini – zato što je Maltus ustvrdio da se bednici brzo množe, i da na svetu neće biti mesta za sve. Darvin je „borbu za opstanak“ video u prirodi tek pošto ju je, kao „opstanak najsposobnijih“, Maltus video u društvu.

Pre no što se prstom upre u Hitlera, setimo se da je američki predsednik Teodor Ruzvelt, u svom delu „Pobeda Zapada“ socijaldarvinizam proglasio filosofijom Amerike. U toj knjizi tvrdio je da je rasni rat sa Indijancima neizbežan, i to do istrebljenja. Ruzvelt je smatrao da američku državu ne obavezuju nikakvi ugovori prema Indijancima jer su oni „primitivna rasa“.

Henri Ferfild Ozborn, evolucionista, tvrdio je da je inteligencija odraslog crnca na nivou jedanaestogodišnjeg deteta vrste homo sapiens (belaca).

Godine 1875, u južnim državama SAD doneti su zakoni o aparthejdu, odvajanju belih i crnih svuda – po bolnicama, zatvorima, grobljima; bilo je aparthejda u školama i liftovima. Od 1890. do 1901. oko 1300 crnih ljudi bilo je linčovano, američki „naučnici“, poput R. B. Bina merili su ljudima lobanje da bi dokazali savršenstvo bele rase.

Međutim, zločini nad Aboridžinima u Australiji prava su hitlerovska priča. Darvinizam je bukvalno opravdao pokolj ovih nesrećnika. Socijal-darvinista X. K. Ruzden je 1876. tvrdio da ubijanjem Aboridžina i Maora belci ispunjavaju „neumoljivi zakon prirodnog odabiranja“ dok je 1890, potpredsednik Kraljevskog društva Tasmanije Džejms Bernard, rekao da je „proces istrebljivanja aksiom zakona evolucije“.

Aboridžini su lovljeni kao divlje zveri. Odsecane su im glave, i trovana im je hrana. Koristili su ih kao eksperimentalne životinje. Edvard Remzi, nadzornik australijskog muzeja u Sidneju, objavio je muzejski katalog u kome su Aboridžini bili predstavljeni kao „australijske životinje“, a on sam se bavio hvatanjem „primeraka“ za „naučne oglede“. Misionar iz Novog južnog Velsa gledao je pokolj grupe Aboridžina, odraslih i dece, posle čega je „deset najboljih lobanja“ poslato preko okeana, „naučnicima“.

Od 1910. do sedamdesetih godina 20. veka oko 100.000 aboridžinske dece oduzeto je od svojih roditelja; beloputa deca davana su na usvajanje belcima, a tamnoputa su stavljana u sirotišta.

Bez Amerike se ne može nigde, pa ni u oblasti eugenike. Prvi eugenički zakon donet je 1907. u Indijani (SAD). Do 1930. godine 31 američka država imala je eugeničke zakone, koji su u reprodukciji sprečavali „umobolne, pijanice, epileptičare, degenerike“.

Do januara 1935. prisilno je sterilisano 20 000 ljudi. Na osnovu eugenike, stvarani su testovi za imigrante, po kojima je 80% imigranata iz istočne Evrope (Poljaka, Jevreja, Rusa) svrstano u maloumne, pa je, na osnovu toga, 1924. godine, donet zakon o ograničavanju useljenja Istočnoevropljana na osnovu njihove genetičke inferiornosti.

Zakon je važio do 1965, dvadeset godina posle Hitlerove smrti.

Amerika je, slobodno to recimo, mogla biti uzor Hitleru. Godine 1904, evolucionista – istraživač Semjuel Verner uhvatio je u Kongu Pigmeja Ota Bengu, oženjenog i oca dvoje dece.

Benga je okovan u lance, da bi na svetskoj izložbi u Sen Luisu bio prikazan kao „karika evolucije“ najbliža čoveku. Zatim je, sa gorilom i orangutanom, bio izložen u zoo-vrtu Bronksa u Njujorku, kao predstavnik „najstarijih ljudskih predaka“.

Oko 40 hiljada posetilaca zoo-vrta sedmično ponašalo se prema Otu Bengi kao da je majmun. On im je bio glavna atrakcija. Direktor zoo-vrta, dr Viljem Hornadaj, evolucionista, na pitanje novinara da li bi baš tako trebalo postupati s jadnim Bengom,“ ljupko“ je odgovarao:

„Ako je mala osoba u kavezu, to je zato što mu je tu najudobnije, i zato što ne znamo šta drugo da radimo sa njim. On nije ni u kakvom smislu zatvorenik, osim da niko ne bi rekao da bi bilo mudro dozvoliti mu da luta po gradu, a da ga niko ne nadgleda.“ (Prođu li te, čitaoče, žmarci kad ovo čitaš, i kad se setiš „bele šengenske liste“ ili „spoljnjeg zida sankcija“?)

Američki istraživač Arktika, Robert Piri, doveo je sa svog puta grupu Eskima, koje su izložili u Američkom prirodnjačkom muzeju. Jednom dečaku, Miniku, umro je otac, čije su kosti ostale izložene kao „primerak vrste“. Minik je tražio posmrtne ostatke svog oca, da bi ih sahranio, ali uprava muzeja je to odbila.

 

Eugeniku su cenili i prvi „planeri porodice“.

Margaret Sejndžer, „majka seksualne revolucije“, zalagala se za kastriranje svih mentalno zaostalih, ali i crnaca. Američkim eugeničarima je smetalo što se u Nemačkoj pod Hitlerom ipak rađa mnogo više dece no što to njima prija, pa je čelnik Američke federacije za kontrolu rađanja upozoravao:

„Mi smo takođe svesni problema izgradnje jedne rase, ali mi se brinemo o kvalitetu naših ljudi, ne samo o količini.“ To jest, mi nismo protiv rasističke eugenike, nego samo protiv metoda koje nacisti primenjuju – populacija u Nemačkoj ipak raste prebrzo.

Globalni kapitalisti, oni zločinci sa Vol Strita, koji su svojim krvavim parama pomagali i hitlerovce, odavno citiraju Darvina kao svoje opravdanje. Svojevremeno je profesor sa Jejla, Grejem Samner, govorio da darvinizam u društvu znači – „da bi podigli jednog čoveka naviše, guramo drugog nadole“, a socijal-darvinista Viljem Milner je tvrdio da su milioneri pobednici borbe za „opstanak najsposobnijih“.

Kapitalizam je u darvinizmu našao svoje opravdanje. Američki „naučnik“ E. A. Ros je tvrdio da je i „religijski kult milosrđa“ stvorio „sklonište pod kojim su se idioti i kreteni skrivali i množili“.

Čuveni bogataš Endrju Karnegi („mirotvorac“ – „Karnegijeva fondacija za svetski mir“) tvrdio je da zakon konkurencije možda jeste nezgodan za pojedinca, ali je odličan za rasu, jer obezbeđuje „opstanak najsposobnijih“, a jedan od Rokfelera je govorio da je kapitalistička konkurencija „zakon prirode koji se ne može izbeći.

Ljudi su uvek bili i grešni i zli i nemilosrdni. Ali, znali su šta je greh i zlo, i imenovali su ga. Darvin im je dao „naučno opravdanje“da budu zli i spremni da ubijaju „inferiornu“ podvrstu svojih bližnjih – pobeđuju najsposobniji.

A najsposobniji su najsuroviji, najnečovečniji. I mi Srbi smo osetili šta znači socijalni darvinizam u praksi.

 

Sudbina Srba u Trećem svetskom ratu

Gde god se nađu nepoželjni narodi, treba ih ukloniti.

Recimo, sprovođenjem liberalno-kapiptalističkih reformi, koje imaju za cilj potpuni slom privrede određene države,na čije se čelo dovode poslušni gaulajteri Imperije ( o tome više u knjizi Majkla Čosudovskog, „Novi svetski poredak i globalizacija siromaštva“, koja se na našem jeziku pojavila 2o1o. godine u Beogradu ).

U Srbiji je tom metodom, za devet godina tranzicije iz nečeg u ništa, od popisa 2002. do popisa 2011, broj stanovnika smanjen za 400 hiljada. Srpski narod je, u ovom trenutku, na udaru globalističkih socijalnih darvinista, spremnih na istrebljenje svih slabijih naroda i država, maskirano u priču o ljudskim pravima i demokratiji.

I globalisti opet imaju „naučnike“, koji ovog puta opravdavaju neophodnost nestajanja Srba (kao što su nekad opravdali lov na Aboridžine).

Kada je Amerika sa svojim satelitima bombardovala Srbiju 1999. godine, profesor sociologije i filosofije na Univerzitetu države Merilend, dr Džon Hjuer, tvrdio je da je američko društvo – društvo budućnosti, a srpsko – društvo prošlosti.

Po Hjueru, Amerikanci ulaze u posthumano doba, „kada će svi aspekti društvenog života biti svedeni u predvidljive šablone i racionalizovani, a sve nijanse međuljudskih odnosa pretvorene u rutinske procedure i prepuštene plaćenim profesionalcima poput advokata, psihologa i birokrata“.

On kaže: „Amerikanci su prototip ljudi budućnosti, Srbi atavistički ostatak prošlosti“. Ako to ne shvate, Srbi će nestati.

Da, zaista, mi moramo nešto da shvatimo. Ali ne ono o čemu bunca Hjuer.

U Trećem svetskom ratu, koji se sagledava na obzorju savremenosti, ako već sad ne budemo pojmili ko ga i zašto sprema, i ako se ne budemo duhovno oružali za užase koji dolaze, može nam se ponovo desiti genocid kakav smo pretrpeli u Drugom svetskom ratu.

Ne zaboravimo sve srbofobne izjave zapadnih političara i javnih ličnosti koje je Zoran Petrović Piroćanac objavio u knjizi „Izbrisati srpski virus“: takve izjave, Hitlerove i Pavelićeve, od 1941. do 1945. godine značile su, za nas, krv i smrt.Zašto to ne bi bilo i danas?

Mržnja obezboženog Zapada, koji je rodio Hitlera, kad su u pitanju Rusi i Srbi ostala je ista.Oni će svaku mogućnost koristiti da nas istrebe sa lica zemlje. Jer, Zapadu, geopolitički gledano, treba ovaj prostor, ali ne i ovdašnje stanovništvo.

Šta će se, dakle, ovde dešavati? Očito, haos.

Imperija će, pomoću svojih poslušnika, ovde izazvati haos, da bi mogla da trajno okupira i pacifikuje Srbiju.

S obzirom da se sprema veliki rat protiv Rusije, a geopolitika ne trpi prazan prostor, Srbija mora biti stavljena pod vojnu okupaciju. Svaki pokušaj otpora biće kažnjavan sa manje milosti nego što ju je prema nama imao Hitler. Svemu će, po okolnostima sudeći,prethoditi neka operacija tipa „Oluje“ da se Srbi proteraju sa Severa Kosova i Metohije, a zatim će se krenuti u pravljenje haosa u oblastima poput Raške, Preševske doline, pa možda i Vojvodine.

Ostaviće nas na miru i slobodno ćemo disati jedino ako im loše krene na ostalim frontovima. Zato, već sada, treba razmišljati o onom što se sprema.

Još 2009. godine, na sajtu „Vidovdan“ objavio sam članak „Svetosavlje i apokalipsa“ ( čitalac može da proveri koliko je moja tadašnja analiza , zasnovan a na „mističnoj geopolitici“, bila ozbiljna ).

Tada sam napisao da će u budućem kontrolisanom haosu u Srbiji jedan od glavnih ciljeva biti hapšenje i druge vrste uklanjanja nacionalno orijentisane inteligencije i ljudi spremnih da vole Srbiju.

To mislim i danas: dovoljno je napraviti neku novu „Sablju“, i gomila pohapšenih, po svim mogućim izmišljenim kriterijumima, naći će se u zatvorenom prostoru, sa glavom ubačenom u najlon-kesu.

Što bi oni da kvare planove Imperije, kojima žutokraki verno služe? No, naravno, ne treba se predavati.“Srbija je velika tajna“, reče pesnikinja. Sve to može da se desi i drugačije, a ne kako je planirano. „Bog će pomoći, ako bude imao kome“, reče patrijarh Pavle.

 

Iz istorije rata protiv stanovništva

Ruske antiglobalistkinje, Irina Medvedeva i Tatjana Šišova, u svom tekstu „Novi svetski poredak i kontrola priraštaja“, iznele su istoriju hitlerofilske protivpopulacione politike Imperije u drugoj polovini 20. veka. Pa, da je i mi prelistamo:

Propagatori mita o prenaseljenosti, pored konkretnih manipulacija, koriste i jednu, da tako kažemo, osnovnu: oni društveno bogatstvo prikazuju u vidu „medenjaka“ kojih „nema za sve“. Pri tom, medenjaci su već pečeni, spremni, i zato, što manje usta, to više medenjaka.

To je tipična tačka gledišta zapadnog malograđanina – parazita. A u samoj stvari sve je obratno. Društveno bogatstvo, te „medenjake“, neko stalno treba da peče. To nije mana sa nebesa, nego proizvod ljudskog rada. I što više pekara, to više medenjaka. Naravno, ako se proizvodnja normalno organizuje.

Uz to, što više rođenih, to veća šansa da se pojave talenti, geniji, koji će otkriti nove načine ishrane, izvore energije i ostalo, što će obezbediti život i nove resurse za „medenjake“. Laž o pretnji prenaseljenošću opovrgava stotine naučnika.

Jedan od najuglednijih je demograf-ekonomista Kolin Klark.

Izučivši stanje stvari u mnoštvu zemalja u razvoju, otkrio je da je tempo rasta društvenog proizvoda veći upravo tamo gde brže raste broj stanovnika.

Godine 1987. u Južnoj Koreji gustina naseljenosta bila je četvorostruko veća nego u Kini, a na Tajvanu petostruko. U Koreji je nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio sedam puta veći nego u Kini, a na Tajvanu osam puta.

Uz to, Kolin Klark je analizirao mogućnosti ishrane stanovništva planete na osnovu obradive zemlje. Visoko-tehnološke metode obrade zemlje još pre više od deceniju dozvoljavale su da se na Zemlji prehrani 35,1 milijardi ljudi. To bi bilo moguće ako bi se ljudi hranili na „američki način“.

Ako bi se upražnjavao japanski način ishrane, koji je skromniji, bilo bi moguće prehraniti 105 milijardi usta.

Rodžer Revel, bivši direktor harvardskog centra za demografska istraživanja, slaže se sa Klarkom.

Po njegovim procenama, seoska privreda sveta mogla bi punovredno (2500 kalorija dnevno) da hrani 40 milijardi ljudi.

 

Uopšte, mit o gladi kao posledici prenaseljenosti ne može da izdrži nikakvu kritiku.

Uništenje „suvišnih ljudi“ (naročito putem abortusa, kontracepcije i sterilizacije) snažnije od svega sprovodi se u zemljama čije slabljenje odgovara SAD.

U „Memorandumu o nacionalnoj bezbednosti SAD“ ozbiljno se razmatralo koliko je potrebno smanjiti stanovništvo Egipta da bi Izrael (a s njim i Amerika) sačuvali ključne pozicije na Bliskom Istoku, s obzirom na sve veći prirodni priraštaj Arapa. Bilo je izraženo žaljenje što je zbog sukoba u Istočnom Pakistanu došlo do ulaska mnoštva izbeglica u Indiju.

Šta je ogorčilo pisce „Memoranduma“?

Evo: „Dolazak novih devet miliona emigranata poništio je osmogodišnje napore Asocijacije za planiranje porodice, zahvaljujući kojima je uspelo da se spreči rađanje devet miliona dece.“

Čitaš, i po ko zna koji put si zapanjen „političkom korektnošću“ novog nacizma. U Hitlerovoj Nemačkoj masovno uništenje ljudi nazivalo se sanacijom (ozdravljenjem). U današnjoj Kolumbiji ubijanje dece-beskućnika nazivaju „socijalnim čišćenjem“. A u Brazilu se tim „plemenitim poslom“ bave tzv. „Komiteti pažnje“.
U knjizi Žaklin Kejzun „Rat protiv stanovništva“, objavljenoj 1988. u SAD, postoji poglavlje „Međunarodna pomoć SAD i kontrola stanovništva“.

U njoj piše da je od 1965. do tada Amerika uložila u smanjenje broja stanovnika u raznim zemljama sveta dvostruko više nego sve ostale države uzete skupa. Upravnik Agencije za međunarodni razvoj dr R. T. Ravenholt u svom intervjuu listu „Sent Luis Poust Dispeč“, od 22. aprila 1977. izjavio je da je, zarad ostvarenja ekonomskih interesa SAD, potrebno sterilisati četvrtinu žena sveta sposobnih da rađaju.

Međutim, u Indiji (i u nekim drugim zemljama), sterilizovali su ne samo žene, nego i muškarce. Još 1966., pre no što je Amerika razvila široku kampanju u oblasti „ekonomije rađanja“, predsednik Džonson je nekoliko puta odbio da pošalje zrno pšenice Indusima koji su umirali od gladi.

Zahtevao je da prethodno indijska vlada pristane na široko zasnovan program ograničavanja rađanja. Kada su, na kraju, vlasti Indije pristale, Džonson je izvesno vreme oklevao, čekajući da vidi da li se program sprovodi. Za to vreme, Indusi su nastavili da umiru od gladi.

Na drugom mestu, u knjizi takođe američkog autora, Edvarda Polmana, „Kako ubijati stanovništvo“, opisuje se sterilizacija Indusa na najrazličitijim javnim mestima, sve do autobuskih stanica. Na svakom sterilizacijskom punktu vršeno je po 20 vazektomija (sterilizacija muškaraca) na sat!

Naravno, dobrovoljnost ove akcije bila je veoma uslovna. U jednom induskom selu sto posto bračnih parova sposobnih za rađanje saglasilo se da „isplanira porodicu“ (uglavnom putem vazektomije) da bi selo dobilo – novi bunar! U drugim selima siromašnim seljacima davali su malu nadoknadu za to što je 75% muškaraca pristajalo na to da budu sterilizovani.

Ali Amerikanci su želeli da „ekonomisanje decom“ bude brže, pa je dobrovoljno-prinudna sterilizacija postala PRINUDNA! Za šest meseci u Indiji je, 1976. godine, sterilisano tri miliona ljudi.

Mnogi su, posle primene tog „najpouzdanijeg načina kontracepcije“ (kako kaže Ruska asocijacija za „planiranje porodice“) postali invalidi ili umrli. Šta da se radi! Nema reformi, kao što mi u Rusiji sada znamo, bez žrtava. Zato su urođenici zahvaljujući američkim parama dobili bunar po najvišim standardima civilizovanog sveta.

Program sterilizacije u Salvadoru, koji finansira Agencija za međunarodni razvoj (AMR), podrazumeva 20.000 sterilizacija godišnje.

A u Bangladešu program AMR direktno povezuje smanjenje rađanja sa „zaštitom majčinstva i dece“. Decu su lečili od dijareje samo pod uslovom da njihove majke pristanu na sterilizaciju. Računica je bila precizna: birajući između života i smrti već rođenog deteta, žene su bile spremne da više nikad ne rađaju.

A evo kako su „razvijane seoske oblasti“ u Indoneziji.

Amerikanci su tamo probali takozvani seoski sistem, pokrivši zemlju mrežom sa 30.000 punktova za planiranje porodice. „Centar“ (vlada Indonezije) je postavljao cilj: u tom i tom roku toliki i toliki procenat građana obuhvatiti kontracepcijom. Aktivisti koji su to sprovodili dobijali su premije za ispunjenu normu. A sela – dodatnu hranu, medicinsku pomoć i ostala dobra.

Najgrđe je Amerika decom „ekonomisala“ u Kini. Misli se da Kinezi sve rade po svojoj volji, ali je to pogrešno. Javno se odričući kineskog programa „Jedno dete – jedna porodica“, koji podrazumeva nasilne abortuse, prinudnu sterilizaciju i ubijanje novorođenčadi, Agencija za međunarodni razvoj bila je ipak glavni pokrovitelj Međunarodne federacije za planiranje porodice i Fonda za stanovništvo pri Ujedinjenim nacijama, koji su finansirali kineski program.

Uz to Kinezi i Amerikanci su aktivno razmenjivali naučnike – „planere porodice“. Kina je postala pravi poligon za takva „istraživanja“.

Novinar Kristofer Ren je u „Njujork Tajmsu“, od 16. maja 1982. pisao o hiljadama Kineskinja koje su hapšene i primoravane da vrše abortuse: „Držali su ih u zatvorskim ćelijama ili javno sramotili, pred gomilama ljudi, primoravajući ih da abortiraju. Patrole su hvatale žene na ulicama i u maricama ih odvozili u aborterske klinike“.

Majkl Vink je u „Vol Strit Džurnalu“ pisao o ženama „vezanim konopcima, koje su u prikolicama za stoku gonili na abortuse“. A Stiven Mošer u „Pipl Ripablik Pres“ je govorio o ubijanju novorođenih devojčica u Kini: „Mogu da ih zakolju, utope ili prosto ostave da umru od gladi i hladnoće.“

Ne skrećemo pažnju na novac slučajno. U „Memorandumu Asocijacije za međunarodni razvoj“ (1987) jasno se ukazuje da će svi međunarodni programi za kontrolu rasta stanovništva propasti ako ih Sjedinjene Država ne budu finansirale, i ako DAVANjE KREDITA ODREĐENIM ZEMLjAMA NE STAVE U DIREKTNU ZAVISNOSG OD ISPUNjAVANjA ZADATAKA U TOJ OBLASTI!

Ali nisu svi projekti američkih naslednika cara Iroda išli tako glatko. U Indiji su, kao „sterilizatorku“, ubili Indiru Gandi i njenog sina Radživa, jer su oni bili naročito aktivni u podsticanju PRINUDNE STERILIZACIJE.

Indusi su nam pričali kako su predstavnici vlasti dolazili u sela, hvatali mušku decu od 15 do 17 godina i u prepunim kamionima ih vozili na „malu prostu operaciju“ (kako sterilizaciju zove „Asocijacija za planiranje porodice“), zauvek lišavajući dečake prava da postanu muškarci.

Ubistvo Radživa Gandija nije rešilo problem, ali je malo „prikočilo“ reformatore. Zbog toga sada Indija ima preko milijardu stanovnika.

U Nikaragvi stvar su rešili radikalno: jedan od prvih ukaza sandinističke vlasti posle svrgavanja pro-američkog diktatora Somoze bio je zatvaranje svih klinika za planiranje porodice koje finansira AMR.

Ni u Iranu „planeri“ nisu dobro prošli. Iranski šah je bio veliki prijatelj SAD. Uz pomoć AMR, Međunarodne federacije za planiranje porodice, Soroševog fonda i univerziteta Severne Karoline i Čikaga, on je razvio snažnu aktivnost oko planiranja porodice u svojoj zemlji.

Ministarstvo obrazovanja je u nove udžbenike ubacilo sadržaje o seksologiji i kontracepciji pripremajući učitelje da se bave seks-prosvetom. Na hiljade dobro plaćenih lekara borilo se protiv „neželjene dece“…

Ali, šah je svrgnut, a Homeini je, čim je došao na vlast, rasterao „planere“ i njihove američke sponzore

Sve je ovo, očito, gospodarima užasa bilo nedovoljno. Zato su rešili da učine još jedan korak, i da počnu da smišljaju kako da mnogo brže i efikasnije, nego kontracepcijom i prinudnim sterilizacijama, smanjuju broj živih na planeti.

 

New age i smanjenje stanovništva

Sile zla, skrivene u tami tajnih društava, koje danas rade na stvaranju Novog svetskog poretka, za širu javnost su napravile sinkretistički religiozni iokret Nju Ejdž (New age), pokret za ostvarenje tzv. „NOVOG DOBA“.

U Nju Ejdž sistem se uklapaju sve moguće sekte i sledbenici okultizma: od liberalnih protestanata, preko dalekoistočnih guru-grupa, do veštica i satanista.

Novodopci, koji veruju u astrologiju, smatraju da je čovečanstvo, koje je pre dve hiljade godina, zajedno s planetom Zemljom, ušlo u astrološki znak Ribe koja, tobož, predstavlja Hrišćanstvo, sada spremno za novu spohu – doba Vodolije.

To znači da je Hrišćanstvu „odzvonilo“ i da počilje nova faza „kosmičke evolucije“. U toj fazi, sve religije treba da se ujedine, nužno je stvoriti jednu svetsku državu, jedno sudstvo, jednu noliciju, jednu vojsku; okultizam i magija služiće „novom čovečanstvu“ za proširenje „polja svesti“.

Svi oni koji odbijaju da se integrišu treba da budu eliminisani kroz niz lokalnih ratova u raznim delovima sveta. Ovo bi bilo somnabulno buncanje da mnogi od gurua globalizma ne pripadaju Nju Ejdžu. Alisa Bejli, jedan od osnivača pokreta, imala je upliva na niz značajnih ličnosti mondijalističke ideologije.

U Novom dobu tradicionalna porodica biće razorena (jer stvara „sebičnog pojedinca“), carevaće promiskuitet, a „duhovi – vodiči“ (očito, demoni), upućivaće ljude kako da žive i šta da rade. Čovečanstvo treba da postane nska vrsta „kolektivnog natčovska“,na čijem čelu će biti lažni car – mesija, koga Nju Ejdž zove Majtreja, to jest, po pravoslaviom predanju, antihrist.

Plodovi okultističke tame globalista već se vide: krvavi ratovi, zločini, razvrat, bujanje satanskih sekti. Cilj: uništenje Crkve Božje, proterivanje Boga iz duša svih ljudi.

Sve velike ideologe Nju Ejdža vodili su (ili ih još uvek vode) tzv. “ spirit guides“ (duhovi – vodiči), koji ih savetuju šta i kako da čine na putu ka konačno ujedinjenoj i „prosvetljsnoj“ planeti.

Li Pen, poznati stručnjak za Nju Ejdž duhovnost, upozorava: „U svojoj gordosti, učitelji Novog Doba i njihovi globalistički saveznici žele svetsku Utopiju, koja treba da bude ostvarena. Što je veća gordost ličnosti ili pokreta, veći je gnev njihov kad naiđu na suprotstavljanje, i još veći je njihov očaj kad vide da se njihova vizija srušila. Gordost, gnev i očaj su duhovni korenovi surovosti i ubistva.

Možda izgleda čudno optuživati teosofske proroke za tako nešto. Zar to nisu kulturni ljudi sa dobrim vezama – i oni i njihovi sledbenici; oni kažu da je njihov cilj poboljšanje života ljudske rase na Zemlji.

Pa ipak, teosofi i Nju Ejdž učitelji su uvereni da su oba svetska rata bila neophodna da bi čovečanstvo evoluiralo, i da je rađanje Novog doba počelo kad su bačene atomske bombe na dva japanska grada 1945.

Oni su puni straha od prenaseljenosti – naročito u Trećem svetu. Teosofski pisci zagovaraju slanje onih koji odbijaju da se uključe u Novo doba u „druge dimenzije“, i svođenje sadašnjeg broja svetskog stanovništva na dve milijarde, pa čak i manje“.

Alisa Bejli je duh Džval Khul govorio da uništenje ljudskih života nije nešto čega se treba plašiti. Barbara Maks Habard, popularni novodopski misac, od svog duha je dobila „otkrivenjs“:

„Zlo će se pojaviti da bi uništavalo – i zaista ćs uništavati. Uništiće sve one koji ne žele da se prilagode novoj fazi, jer život je orijentisan ka budućnosti.

Priroda se mnogo manje brine za individualni opstanak nego za evoluciju celine na viši nivo svesti, jedinstva i bogosvesti“.

Nil Donald Volš, još jedan od duhom vođenih novodobaca, od svog vodiča dobio je ovakve prouke (pored tvrdnji da decu od najranijeg doba treba upoznavati sa seksom, pa čak i sa homosekualizmom, jer sve to donosi „duhovnu radost“):

„Greške koje je Hitler učinio nisu nanele štetu onima čija je smrt bila prouzrokovana. Ove duše bile su oslobođene svojih zemaljskih veza, kao leptiri koji se oslobađaju čaure…“ Dakle, Hitler nije naudio ubijenima – oni su sad leptirići, odlepršali u „druge dimenzije“.

Neki od ključnih ljudi Novog svetskog poretka i mondijalističke okupacije planete su povezani sa okultistima.

Među njima su čuveni Ted Tarner, medijski guru Amerike, Mihail Gorbačov, predsednik Zelenog krsta, koji hoće da svetu nametne tzv. „ekološku policiju“ (mogu da vas unište ako zagadite nešto što vam oni ne odobre), Moris Strong, bogataš – okultista, godinama jedan od ključnih ljudi na svim susretima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ( sada savetnik vlade NR Kine ), Robert Miler, dugogodišnji uglednik UNESKO-a i izmislitelj svetskog obrazovnog programa za decu, vezanog za učenje okultne ekologije (inače, neposredan sledbenik Alise Bejli),članovi porodica Rokfelera, Rotšilda, itd.

Sve se uklapa u mondijalističku priču o „zlatnoj milijardi“ srećnika koji mogu da žive na Nju Ejdž planeti, dok ostale, očito, treba poslati u „duhovnu dimenziju“, putem ratova, izgladnjivanja, sterilizacije i sličnih „humanih“ postupaka (a sve u ime“svetlije budućnosti“ čovečanstva.)

Hitler, oduševljeni teosof (uzeo svastiku, znak teosofije, za svoju zastavu), verovao js da nastupa doba više rase (čiji je on firer) i da niže rase (Jevreji, Sloveni, Romi) treba da budu istrebljeni. To isto veruju i današnji Nju Ejdž proroci. I zato se stalno čuju priče o „prenaseljenosti“ (a zna se šta čeka one koji se nađu u „prenaseljenim zonama“ sveta.) Robert Miler je već predložio tzv.

„Bračni sertifikat Ujedinjenih nacija“: u bilo kom delu sveta, kad mladi stupaju u brak, treba da se obavežu pred Ujedinjenim nacijama da neće roditi više od jednog ili dvoje dece.

Miler u svom ogledu „Dve hiljade ideja i snova za bolji svet“ , objavljenom 1997., hvali Ujedinjene nacije zato što su, svojom vešto vođenom politikom depopulacije, od 1952. uspele da spreče rođenje dodatnih dve milijarde i dvesta miliona beba, koje bi dodatno doprinele prenaseljenosti.

„Gorbi“ je te iste, 1997, govorio da porodice u zemljama u tranziciji treba da imaju jedno dete, a kad se stanje na planeti stabilizuje – dva deteta. Ted Tarner je predlagao da se sadašnjih šest milijardi stanovnika smanji na dve milijarde na suptilan način.

Obraćajući se „Nacionalnom savezu za planiranje porodice i reproduktivno zdravlje“ 1999, Tarner je rekao: „Možemo to uraditi na veoma human način – ako svako usvoji politiku rađanja jednog deteta u narednih sto godina“.

On se nije zadržao na rečima, nego je činio i dela: Ujedinjenim nacijama je poklonio stotine miliona dolara za programe kontrole rađanja, uključujući i 21 milion dolara za kontraceptivnu obuku devojčice širom sveta – od Malavija do El Salvadora, od Mongolije do Mauricijusa. Drugi donatori su bili Rokfelerova fondacija, Bil Gejts i, naravno, „usrećitelji“ iz Svetske banke.

I liberalni ekumenisti su kriknuli da se mora stati na put zapovesti Božjoj o rađanju dece. Episkopalac, biskup Sving, osnivač Inicijative ujedinjenih religija (religiozne „Ujedinjene nacije“), Hans King, pokojni rimokatolički teolog „globalne etike“, biskup anglikanaca Džejms Otli, posmatrač pri UN, samo su neka od imena „hrišćana“ protiv „prenaseljsiosti“.
Ujedinjsne nacije ne štede pare kad treba „uštedeti“ na rađanju dece.

Pakistan je dobio 250 miliona dolara zato što je pustio da se u školama đacima govori o dobrobiti malih porodica. Fond Ujedinjenih nacija finansira kineske „edukatore“ i operativce akcije „jedna porodica – jedno dete“. Daju se pare i za programe sterilizacije u Peruu.

Naravno da je reč o hitlerovskom rasizmu. Treći svet, svet „obojenih“ (koje je osnivač teosofije, Jelena Blavacka ,smatrala nižom rasom) prvi treba da nestane. Robert Miler od UN traži da odredi koliko svaka nacija može da „održava“ stanovnika, pri čemu naročitu pažnju „zapadnog belog sveta“ obraća na „obojene“ iz nerazvijenih zemalja. „Beli“ izumiru, „obojeni“ se množe… Samo se čeka novi zapadni vođa, sa brčićima ili bez njih, ali svakako spreman na „očišćenje planete“.

U igri su zaista istrebitelji. Još 1991. „humanista“ Žak Iv Kusto je dao intervju „Kuriru UNESKO-a“ u kome kaže šta je potrebno da bi se očuvala planeta sa njenom biološkom raznovrsnošću (setimo se, ovaj globalista – ronilac je bio omiljeni istraživač mora i okeana, koga smo sa uživanjem gledali na TV-u):

„Stanovništvo sveta mora biti stabilizovano, i zato svakog dana treba da se eliminiše 350 hiljada ljudi. Tako je užasno razmišljati o tome da ne bi trebalo to ni da izgovorimo. Ali opšte stanje u kome smo se našli je očajno“.

To bi, dakle, značilo: ako hoćemo eko-planetu, moramo da ubijemo milijardu i 270 miliona ljudi za deset godina.

Da se opet vratimo Tedu Tarneru, koji u intervjuu „E Magazinu“ (januar-februar 1999.) otvoreno kaže: „Možemo da imamo deset milijardi ljudi koji žive ispod crte siromaštva, ili dve milijarde ljudi koji žive dobro, imaju kolor TV i auto. Planeta može da podnese taj broj ljudi, i tako je bilo 1930… A kako to da postignemo – teško je reći.

Treba mnogo obrazovanja i usavršavanja zdravstvene zaštite.“ (Dakle, Srbi, sad kad vam reformišu zdravstveni sistem tako da će moći da se leče samo oni koji imaju para, znajte da je Ted Tarner,CNN-guru, o tome već mislio.)

Ernest Kalnbah, autor „Ekotopije“ i drugih ekobesteslera, izdao je vodič kroz ekologiju u kome kaže da više od milijarde ljudi (upravo zato što su ljudi skloni potrošačkom mentalitetu) ova planeta ne može podneti.

Jan Franzen, demograf i bivši stručnjak UN Fonda za stanovništvo, govoreći pred Evroparlamentom 1999, tvrdio je da broj ljudi treba smanjiti na 700 miliona…

Shvatili ste šta nas čeka ako se ne potrudimo da u Srbiji budemo svoji na svome. Čeka nas istrebljenje, i to takvo posle koga nema biološke obnove. Ludake koji sebe zovu „svetskim liderima“ može da zaustavi samo Bog Živi i Životvorni, Koji će, da opet ponovimo ono što je govorio blaženopočivši Patrijarh srpski, Pavle, pomoći – ako bude imao kome.

 

Vladimir Dimitrijević

Blogspot

 

Share this post: