Odobrena implantacija RFID čipova u ljude!

U kategoriji neverovatnih loših ideja koje znamo, one krče put prema realnosti, hteli mi to ili ne. Vest da je američka FDA (Food and Drug Administration – pr. Administracija za hranu i lekove) odobrila ugradivi VeriChip RFID čip koji će se ugrađivati u ljude takođe govori tome u prilog.
 
 

Postoje isti takvi čipovi koji se trenutno koriste za kućne ljubimce. VeriChip reklamira čipove za medicinsku primenu, na taj način da nam potencijalno spasava život tako što se u njemu nalaze veoma bitne informacije koje bi nam mogle pomoći.

Tiho i nevidljivo, uspavani čip skladišti kod – slično kao i identifikacioni UPC kod na proizvodima koji se mogu kupiti u prodavnicama – koji daje specifičnu informaciju kada skener pređe preko čipa. Kod doktora, takvi kodovi utisnuti u čipove, jednom kad su skenirani, mogu otkriti informacije poput pacijentovih alergija i ranijih lečenja.

 

 

FDA je u oktobru 2002. godine izjavila da će agencija regulisati zdravstvenu zaštitu vrlo verovatno preko aplikacija vezanih za VeriChip. U međuvremenu, čip je bio korišćen za nekoliko bezbednosnih zadataka, kao što su pametne kartice u disko klubovima u Barseloni, za naručivanje i plaćanje pića.

U slučaju da vam nije odmah očigledno zašto ne želite da hodate uokolo i emitujete vaše finansijske i medicinske informacije svima koji imaju RFID čitač, u ovom tekstu je napisano i objašnjenje o planovima Bušove administracije da proguraju RFID čip bazirane pasoše.

Ovi čipovi su kao obične kreditne kartice, samo što se mogu čitati iz daljine. Primalac može „razgovarati“ sa čipom na daljinu, bez ikakve potrebe za fizičkim kontaktom, i saznati koju god informaciju hoće, a koja je uskladištena na RFID čipu. Službenici na pasošima su isplanirali da će moći skinuti informacije sa čipa na taj način da se približe samo par centimetara od elektronskog čitača.

Razmislite samo na jedan minut, šta to znači. To bi značilo da će vlasnici pasoša kontinuirano da emituju svoje ime, nacionalnost, starost, adresu i šta god drugo što će se nalaziti na RFID čipu. To znači da će svako ko ima čitač čipa (kartice) moći da sazna te informacije, i to bez vlasnikovog znanja i pristanka. Znači da će džeparoši, otmičari i teroristi vrlo lako, kradomice, odabrati u grupi jednog Amerikanca ili osobu druge nacionalnosti.

To je očita pretnja za oboje – privatnost i bezbednost ličnosti. Zagovornici sistema tvrde da čipovi mogu da se čitaju samo unutar udaljenosti od nekoliko centimetara, tako da ne postoji mogućnost zloupotrebe. Ovo je spektakularno naivna tvrdnja. Svi bežični protokoli mogu da rade na mnogo većim udaljenostima od navedenih opsega. U testovima, RFID čipovi su pročitali prijemnik na 20 metara. Poboljšanja u tehnologiji su neizbežna.

Želite li zaista ići na prijavu za posao, znajući da emitujete informacije o stanju srca / zaraze HIV-om/ istorije bolesti / itd. svima unutar 20 metara, uključujući i ljude koji vas zapošljavaju i plaćaju zdravstveno osiguranje i bolovanje? Želite li zaista da hodate po prepunoj ulici emitujući finansijske podatke bilo koje vrste, koje – samo Bog zna? Je li to stvarno dobra ideja da emitujete lične identifikacione podatke svima i svuda, kada je krađa identiteta jedan od najbrže rastućih zločina u zemlji?

 

 

Kako RFID čip radi

Dugi redovi za plaćanje u trgovini su jedna od najvećih mana u šoping iskustvu. Uskoro bi ovi redovi mogli nestati kada sveprisutni Universal Product Code (Univerzalni Kod Proizvoda) (UPC) zamene pametne oznake, pod nazivom „Radio Frequenci Identification“ (RFID) čip. RFID čip je inteligentni bar kod koji može komunicirati s umreženim sistemom za praćenje svakog proizvoda koji ste stavili u vašu korpu.

Zamislite da odete do trgovine, napunite korpu i krenete pravo kroz vrata. Ali moraćete pričekati dok neko ne unese u kasu sve proizvode u korpi, jednu po jednu. Umesto toga, RFID čip će komunicirati sa elektronskim čitačem koji će otkriti svaku stavku u korpi i otvoriti nalog. Čitač će biti spojen na veliku mrežu koja će slati informacije o tim proizvodima prema distributeru proizvoda i proizvođaču.

RFID čip, tehnologija koja je jednom napravljena za praćenje stoke, sada prati potrošačke proizvode širom sveta. Mnogi proizvođači koriste oznake za praćenje lokacije svakog proizvoda od vremena kad je napravljen, dok se nije izvukao sa police i bacio u korpu.

Izvan područja maloprodaje robe, RFID čipovi služe za praćenje vozila, avio putnika, Alzheimerovih pacijenata i kućnih ljubimaca.

Uskoro će čak pratiti i vašu sklonost za zrnastim ili kremastim kikiriki buterom. Neki kritičari kažu da RFID tehnologija postaje preveliki deo našeg života – to jest, ako smo uopšte svesni uticaja na sve delove našeg života.