OTKRIBENA VELIKA TAJNA VATIKANA: Najpoznatiju teoriju o nastanku svemira nije stvorio Ajnštajn već…

Nauka i religija su u viševekovnoj težnji da objasne postanak sveta često dolazile u sukob.

Kada su se napokon složile sa verodostojnošću jedne od naučnih teorija, epistemološki značaj iste osporio je naučnik koji ju je i predložio.

Tokom poslednjih pedesetak godina, teorija o „Velikom prasku“ postala je dominantna u objašnjenjima nastanka sveta.

 Najveći broj naučnika i danas podržavaju sveprisutno mišljenje o permanentnom širenju kosmosa. Proces nastanka univerzuma, kaže ona, započeo je pre oko 13,8 milijardi godina i još uvek traje.

Veruje se da je Edvin Habl bio prvi pobornik ove teorije. Do epohalnih zaključaka je došao 1929. godine. Tada su njegova istraživanja o rastojanjima između galaksija pokazala da se svemir konstantno širi, a sve je počelo sa „Velikim praskom“, piše portal Vintage news.

Habl jeste dokazivao ovu tvrdnju, ali je ideja potekla od jednog drugog naučnika! Reč je o Žoržu Lemetru, poznatom belgijskom astronomu i fizičaru koji je bio i rimokatolički sveštenik!

Svoje obrazovanje Lemetr je započeo na Katoličkom univerzitetu u Levenu, ali je Prvi svetski rat prekinuo njegovo školovanje.

U ratu je učestvovao kao artiljerijski oficir belgijske vojske. Po završetku globalnog sukoba, nastavio je svoju naučnu karijeru i stekao diplomu iz oblasti astronomije Univerziteta u Kembridžu, a potom i doktorat na Tehnološkom institutu u Masačusetsu.

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, Lemetr je istraživao Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti i njegovu hipotezu o konačnoj veličini univerzuma. Tvrdio je da su Ajnštajnovi proračuni dokazali da se kosmos širi, iako je teorija o konačnoj veličini upitna.

Početkom tridesetih godina Lemetr je proširio Ajnštajnove kalkulacije i na kraju došao do zaključka da je sva materija, energija i masa u svemiru bila koncentrisane u jednoj tački, nazvanoj „prvobitni atom“ .

Svi su očekivali da će Lemetrovo učenje o postanku sveta izazvati bes u crkvenim krugovima, čiji je bio član i predstavnik. Ipak, dogodilo se suprotno!

Ajnštajnova hipoteza o konačnoj veličini univerzuma nije odgovarala katoličkom pogledu na svet, jer je podrazuemvala da kosmos nema početak.

Sa druge strane, Lemetrova teorija je bila svojevrsni apel da je nešto postojalo i ranije, te da je za nastanak kosmosa kakvog znamo bila neophodna određena sila koja ga je oblikovala iz jednog atoma.

Stoga je katolička crkva prihvatila Lemetrovu teoriju kao dokaz da je svet stvorio Bog, Tvorac. Ovako je papa Pio XII ocenio verodstojnost pomenute teorije:

– Čini se da je naša nauka, posle viševekovnog tumaranja uspela da dokaže verodostojnost božjih reči zapisanih u Bibliji:„Neka bude svetlost. I bi svetlost“. Tako se prvo svetlo zajedno sa materijom u „Velikom prasku“ razdvojilo na milione galaksija.

Dakle sa tim materijalnim dokazom koji ima uporište u fizici, nauka je potvrdila verodostojnost epohe u kojoj je svet uobličen rukom Tvorca. Stvaranje sveta se dakle dogodilo. Stoga možemo reći da Tvorac postoji. Tvorac je Bog – obrazložio je papa Pio XII.

Mnogi katolički astronomi i fizičari uključujući i Lemetra, protivili su se ovom papinom proglasu, jer se zasniva na još uvek nedokazanoj teoriji o nastanku kosmosa. Ona je zaobilaznim putem potvrdila i postanak Boga. Lematr se od te tvrdnje suzdržao.

Do kraja svog života Lemetr je bio pobožni katolik, a pritom je govorio da je teorija Velikog praska samo deo naučne potvrde za kosmološkom istinom. Ipak, odbio je tvrdnju da je ona dokazala postojanje Boga, uprkos tome što je verovao u njega.

(Dnevno.rs)

Share this post: