OTKRIVENO KAKO SE MONTIRAJU NAVODNI DOKAZI ZA CNN

Medijska propaganda, fabrikovanje – od groteske do senzacionalizma – sve to je sastavni deo svake zapadne vojne intervencije i služi kao stvaranje masovnog konsenzusa kod domaće publike.
Cela priča se već sprovodi po dobro utvrđenim pravilima – doziraju se navodi o „masovnom pokolju“, s pažljivo režiranim „ličnim“ pričama.

Jer, priznali mi to ili ne, publika na zapadu ipak „pada“ na personalizovane priče. Nažalost, mediji se često povode za okrutnom izjavom koju je jednom prilikom dao sovjetski vođa Jozif Staljin – „Jedna smrt je tragedija, milion ubijenih – to je samo statistika“.

Personalizovane priče krojene da „dirnu“ gledaoce, predinvazioni „recept“ koji još uvek prolazi

 

U svakom tom medijskom pohodu, kada sva objektivnost pada u vodu, dobijamo nekoliko specifičnih „personalizovanih“ priča kako bi se stvorio svojevrsni šok i poistovećenje gledaoca s, navodnom, žrtvom ili osobom koja se nalazi u neposrednoj opasnosti.

Tako smo danima pre napada na Libiju bili prisiljeni slušati priče o ženi koju je navodno silovala grupa Gadafijevih vojnika – bez ijednog dokaza.
Naravno, ponekad se medijima pruži i autentična situacija oko koje se može rasplesti velika propaganda.

Naprimer, 2009. u velikim protestima u Iranu od strane režima ubijena je mlada devojka Neda Agha-Soltan. Bez obzira što je u sukobima opozicije i vlade poginulo između 30 i 70 osoba, njena smrt je postala – prema pisanju magazina Time – „najgledanija smrt u ljudskoj istoriji“. O njenom ubistvu snimljeni su dokumentarci, bezbroj emisija, njena smrt postala je simbol propagande protiv Irana.

Ali, kada je grčka policija, podjednako brutalno, na ulici pucnjem iz pištolja ubila mladog Alexandros Grigoropoulosa, koji je imao svega 15 godina – njegova smrt nije dobila ni približno pažnje. Zanimljivo kako Alexandros Grigoropoulos nema ni stranicu na Wikipediji.

Ipak, slučajevi Alexandrosa iz Grčke i Nede iz Irana su dokumentovana ubistva, najveći deo propagande otpada na lažna svedočenja, montirane snimke, lažno predstavljanje dokaza itd.
U tom paničnom pokušaju da se osigura što veća podobnost vlastitog stanovništva i konsenzus za ratne operacije, „majstori propagande“ prave greške na svakom koraku.

 

Velika anti-sirijska propaganda kao mitska Lernejska Hidra, ali i njoj ponestaje glava

 

Tako je naprimer priča o mladoj blogerki, „lezbejki iz Damaska“, raskrinkana kao apsolutna laž i montirana prevara – nakon što se ispostavilo da je slika, navodne blogerke, zapravo slika mlade devojke koja živi u Britaniji, ceo plan je kolapsirao, a novinar koji se predstavljao kao blogerka iz Sirije javno je priznao svoju manipulaciju.

Postavlja se logično pitanje – kako propagandna mašina uopšte može nastaviti delovati nakon blamaže takvih proporcija? Jednostavno – zbog monolitnosti, apsolutne kompaktnosti i pristranosti, jednostavno ne postoji „mainstream“ medij koji bi drugi „mainstream“ medij direktno prozvao zbog katastrofalnog propusta i potpune novinarske ne-objektivnosti prenošenja priča „sirijske blogerke“ koja je zapravo Tom MacMaster, novinar iz SAD-a.

Kada se jedan segment propagande raskrinka i kolapsira na takav sramotan način, kolektivno – svi mainstream mediji – jednostavno celu priču ignorišu, pritom se – eventualno – napiše pokoji tekst koji javlja da se radilo o prevari. U završnici, prevara kao da se nikada nije ni desila, uskoro se prelazi na sledeću, često podjednako lažnu i izmišljenu priču.

Upravo to se dogodilo i ovih dana – nakon sramotne propagande o nepostojećoj blogerki koja „živi u konstantnom strahu od krvoločnog Asadovog režima“, na scenu su – nužno – morala stupiti neka nova lica.
Prikladno tome je u prvi plan gurnut mladi Britanac, sirijskog porekla, kog su mediji poput CNN-a, BBC-a i Sky News-a prozvali „Syria Danny“ (pravo ime Danny Abdul Dayem).

Žestoki anti-Assad aktivist „Syria Danny“ i njegove izjave postale su tako deo udarnih vesti, pogotovo na CNN-u.
U video razgovoru s novinarkom CNN-a, Danny poziva na vojni napad protiv vlastite zemlje, što brže i žešće – tim bolje. Da li će to biti Izrael, SAD ili neka druga sila, za Danny-a je sasvim nebitno.
Prema njemu, narod Sirije je u potpunom očaju i svi jedva čekaju veliku UN ili NATO invaziju.

 

Novi video dokazi raskrinkali „aktivistu Danny-a“ – sve je bila nameštena propaganda za CNN

 

Tvrditi nešto bez adekvatnih argumenata, dokaza ili bar snažne indicije – u pravilu je anti-novinarski, ali već tada, bilo je skoro sasvim jasno da se radi o još jednom, čak pomalo i traljavom, pokušaju da se stvori iduća „personalizovana“ priča koja bi išla u korist agresivnoj i militantnoj globalnoj anti-Assad koaliciji.

Ipak, najnoviji dokazi u potpunosti ruše propagandnu priču vezanu uz „Syria Danny“ fenomen.
Na video snimku koji se pojavio na internetu poslednjih dana, Danny razgovara sa uredništvom CNN-a i u isto vreme daje „znak“ svojim kolegama kada da puste zvuk pucnja ili eksplozije.
Dok čeka da ga se spoji direktno u eter CNN-a, gde se javlja gotovo svake nedelje, svojim pomagačima na terenu kaže „mora se čuti zvuk pucnjave. Jesi li mu rekao da pripremi pucnjavu?“ – uskoro se čuje eksplozija u blizini, ali Danny nije ni trepnuo.

U video snimku sve je jasno – osoba iza kamere, sam Danny i još jedna osoba koja se ne vidi u kadru, svi zajedno orkestriraju zvukove pucnjave i eksplozija za vreme Dannyijevog javljanja u redakciju CNN-a.
Nekoliko trenutaka pre nego što se uključuje u emisiju Andersona Coopera (poznati voditelj na CNN-u), osoba iza kamere mu napominje „da ne zaboravi spomenuti mrtva tela“.

Po uključenju u eter CNN-a Danny počinje svoju klasičnu priču i govori kako je u jako opasnoj situaciji, da se boji za život, oko njega borbe itd. Ali, neposredno pre uključenja – dok čeka liniju – sa osobom iza kamere se šali i kaže „smrzli mi se prsti, nek mi neko donose madrac“.

Uskoro kreće „dramatizovano“ javljanje uživo za CNN-u, ali – nakon što je originalan snimak dospeo na internet, postaje sasvim jasno kako se radi o potpunoj fabrikaciji događanja u gradu Homs, ako je to uopće Homs od kuda se Danny javlja. Poznato je kako danas više nije u Siriji, nego u Libanonu, prema pisanju Washington Posta.

Treba očekivati  da se „Danny“ nakon objave ovog snimka više neće, bar ne u tolikoj meri, javljati u CNN, ali to ne znači da će propagandna mašina utihnuti – smisliće novog Dannya, novu blogerku, novu komparaciju Homsa sa Srebrenicom itd.
Dok god postoji publika koja je spremna slepo verovati „mainstream“ medijima kao što su CNN i drugi, propaganda može mirno nastaviti svoj rad.

 

 Advance

Share this post: