Ovih 6 imena simbolizuju potpuno uništenje: Jeloustoun, Long Veli, Vales, Toba, Taupo i Aira

Opasnost

Jeloustoun, Long Veli, Vales, Toba, Taupo i Aira. Dobro zapamtite ova zlokobna imena, jer ih nose čudovišta koja su nas jednom u prošlosti već dovela na ivicu potpunog istrebljenja.

Stručno rečeno, supervulkan je bilo koji vulkan koji je sposoban da proizvede erupciju čiji je obim izbačenog materijala veći od 1.000 kubnih kilometara, što je hiljadu puta više od normalnog. Laički rečeno, supervulkan je svaki vulkan koji može da nam dođe glave. Ne nama ili vama, nego svima. Apsolutno svima.

Uostalom, jedna od najvećih supererupcija u prošlosti za koju znamo desila se na mestu današnjeg jezera Toba u Indoneziji, pre oko 73.000 godina. Nas je tada svela na šačicu ljudi, nekoliko hiljada, iako smo se brojali u milionima pre nje.

Naravno, nije nam namera da širimo paniku, ali ne kažu džabe japanski samuraji: “uvek imaj smrt na umu”. Za našega života vulkani o kojima danas govorimo možda neće eruptirati, a možda i hoće. Možda će tek za hiljadu godina. Možda za deset hiljada. A možda nećete stići ni da pročitate ovaj tekst do kraja, a apokalipsa će početi. Ovo je šest supervulkana, koji su izgleda uvek u formi kaldera (doslovno “kotao”; u pitanju su veliki morfološki oblici vulkana slični krateru ali mnogo većih dimenzija), a koji bi mogli da unište ljudski rod.

1. Jeloustoun

Nacionalni park Jeloustoun izgleda tako pitomo... Ko bi rekao da se ispod njega kuva naša smrt. Foto: Wikipedia Commons/Ed Austin/Herb Jones

Nacionalni park Jeloustoun

Verovatno svima poznat, nacionalni park Jeloustoun u Americi leži na podzemnoj komori otopljenih stena i gasova koja je toliko velika da se ovaj vulkan sa pravom tretira kao najveći aktivni na svetu. Komora sa magmom nije duboko ispod površine, a poslednji put je eruptirala pre oko 640.000 godina, izbacivši 8.000 puta više pepela i lave nego Sent Helens 1980. godine, što je do sada najkatastrofičnija erupcija u povesti SAD.

Smatra se da Jeloustoun eruptira u jednakim vremenskim razmacima i da je “zakazano” vreme prošlo. Drugim rečima, moglo bi sad da se desi. SAD! OVOG ČASA! Šalimo se, ne brinite se, neće. Valjda…

2. Long Veli

Kaldera u Long Veliju, jedan od najopasnijih supervulkana. Foto: Wikipedia Commons/Photographersnature

Kaldera u Long Veliju, jedan od najopasnijih supervulkana

Ova kaldera je sa površinom od 518 kvadratnih kilometara u Severnoj Americi manja jedino od Jeloustouna, a nalazi se u središnjoj Kaliforniji, u blizini granice sa Nevadom. Njena najveća erupcija se dogodila pre 760.000 godina, kada je oslobođeno 2-3.000 puta više lave i pepela nego Sent Helens, nakon čega se pod kaldere spustio za kilometar i po. Pepeo je dospeo čak do Nebraske.

Ono što geologe danas brine je veliki broj snažnih zemljotresa koji su se dogodili 1980. godine i koji su podigli pod kaldere za oko 25 centimetara na površini od oko 250 kvadratnih kilometara. Potom je kaldera 1990-ih godina počela da ispušta velike količine ugljendioksida iz komore ispod i da uništava drveće okolo. Vulkanolozi veruju da su ovo znaci da u narednim vekovima, decenijama ili pak godinama može doći do velikog problema za čovečanstvo.

3. Vales

Kaldera Valesa gledana iz svemira. Foto: Wikipedia Commons/NASA Earth Observatory, Jesse Allen and Robert Simmon

Kaldera Valesa gledana iz svemira

Još jedna američka kaldera koja se prostire na oko 453 kvadratna kilometra na severu Nju Meksika, zapadno od grada Santa Fe. Poslednji put je eksplodirala pre oko 1,2 do 1,6 miliona godina kada je izbacila oko 625 kubnih kilometara kamena i pepela čak do Ajove. Aktivna je, i pokazuje da je živa i zdrava, na našu nesreću.

4. Jezero Toba

2.800 kvadratnih kilometara kaldere ovog supervulkana umalo nas nije istrebilo skroz-naskroz pre 73.000 godina, kao što smo gore spomenuli. Erupcija ovog indonežanskog prirodnog čudovišta je izbacila tada toliko pepela, kamenja i lave da je pravo čudo kako je život na celoj Zemlji uopšte opstao nakon toga. Živ je. I on je živ. I pokazuje znake da se ponovo budi.

5. Taupo

Ovako je možda izgledala erupcija supervulkana Taupo pre 26.500 godina. Foto: Wikipedia Commons/Anynobody

Ovako je možda izgledala erupcija supervulkana Taupo pre 26.500 godina

Novozelandska kaldera je pretvorena u jezero baš kao i Toba, a jezero je nastalo kao posledica masivne erupcije pre 26.500 godina. Taupo međutim nije mrtav. Njenih 1.256 kvadratnih kilometara je eruptiralo poslednji put 181. n.e. kada je izbacila preko 100 kubnih kilometara magme i pepela, a da li se sprema nova, ovog puta katastrofična erupcija vreme će pokazati.

6. Aira

Ova kaldera zadaje mnogo muka geolozima. Nalazi se na jugu Japana i površine je 388,50 kvadratnih kilometara. Pre oko 22.000 godina zemljište ovde je eksplodiralo, izbacilo 58,3 kubnih kilometara magme i stvorilo kalderu koja je danas velikim delom zaliv Kagošima. Vulkan Sakura-đima koji je deo ove kaldere je aktivan zadnjih sto godina, redovno izaziva zemljotrese i pokazuje da japanska kaldera uopšte ne spava.

Vulkan Sakura-đima u sklopu kaldere Aira. Pogled iz svemira. Foto: Wikipedia Commons/NASA/JPL-Caltech

Vulkan Sakura-đima u sklopu kaldere Aira. Pogled iz svemira

 

ZAKLJUČAK

Najgore od svega je to što zapravo nemamo pojma kada će se sledeća supererupcija desiti. Možemo da naslutimo da će se nešto desiti kad-tad, ali pošto magma može na bilo kom delu kaldere da probije najtanju koru i da nas oduva, ne možemo da predvidimo vreme.

A ne možemo ni da je sprečimo.

Ideja da bismo mogli bušenjem da probijemo rupu do komore i da napravimo ventil kroz koji će se vulkan ispuhati je upoređena sa idejom da bismo jezero mogli da isušimo probadanjem dna iglom za šivenje.

(Telegraf.rs)

Share this post: