Ovu knjigu niko ne može da pročita: Da li su je pisali ljudi, Bog ili vanzemaljci?

Vojničev rukopis

Niko ne može da pročita spis iz 15. veka, pa jedni veruju da su ga sastavili alhemičari, drugi da je delo proroka kome je bog diktirao budućnost, dok treći smatraju da su njegovi tvorci zapravo posetioci iz dalekog svemira.

Vojničev rukopis, spis iz 15. veka ponovo otkriven 1912., sigurno je najmisterioznija knjiga u istoriji. Jezik kojim je napisan niko nikad nije uspeo da dešifruje, njegovi crteži zbunjuju, a ni najveći naučni napori da se sazna nešto više o njemu nisu urodili plodom.

Zato i ne čudi što je samo postojanje takve knjige inspirisalo neverovatne teorije – od toga da je delo tajnog bratstva alhemičara ili proroka, pa do toga da ju je napisao vanzemaljac.

Istorija

Vojničev rukopis nastao je između 1404. i 1438. To je ono što su naučnici uspeli da zaključe datiranjem pomoću ugljenika C 14. I to je, zapravo, jedino što se zaista zna o rukopisu.

Osim knjige, neobična je i njena sudbina. Iako je nastala u 15. veku, prve informacije o njoj stare su dva veka. U pismu iz 1666. piše da je pripadala caru Rudolfu II (1552-1612), koji je za nju dao 600 zlatnih dukata, ili 2,07 kilograma zlata. Naredni vlasnik bio je alhemičar iz Praga Georg Bareš. Nakon njegove smrti rukopis je promenio nekoliko vlasnika, dok konačno nije stigao do Atanasijusa Kirčera, koji je inače tvrdio da je dešifrovao egipatske hijeroglife. Knjiga je zatim nestala, a ponovo ju je otkrio Vilfred Vojnič 1912. Danas se čuva na univerzitetu Jejl i naučnici ne prestaju da je ispituju.

Drevni Egipćani

Prve teorije o Vojničevom rukopisu nastale su još u 17. veku. Alhemičar Bareš verovao je da je autor neko ko je znao sve medicinske tajne drevnih Egipćana. U 20. veku teorije su bile nešto drugačije, pa je Vojnič zaključio da je samo Rodžer Bejkon, engleski monah iz 13. veka, filozof i jedan od prvih ozbiljnih naučnika, mogao da bude njen autor. U tu tezu poverovali su mnogi, ali bilo je i skeptičnih, koji su antikvara optužili da je sam napisao knjigu. Kako su tvrdili, imao je dovoljno znanja da napravi uverljiv falsifikat koji bi mu doneo slavu i novac. Naravno, obe teorije pale su u vodu kad su naučnici sa Univerziteta Arizone 2009. knjigu podvrgli ispitivanju pomoću radioaktivnog ugljenika. Tada je, bez sumnje, utvrđeno da je nastala početkom 15. veka.

Eksperimenti na ljudima

To što je Vojničev rukopis ostao misterija uprkos razvoju naučnih metoda, dovelo je i do nastanka dve mnogo atraktivnije teorije – da su knjigu napisali članovi tajnog bratstva alhemičara i u njoj sakrili sve svoje tajne i da je spis dnevnik jednog ili više vanzemaljaca koji su posetili Zemlju u srednjem veku. Dokaz za prvu je struktura delova koji se smatraju herbarijumom ili receptima, pa mnogi naučnici smatraju da nije nemoguća. Što se druge teorije tiče, kao dokaz da je tačna pojedini istraživači navode to što prikazane biljke ne postoje na Zemlji, što su crteži sazvežda i zvezda prilično precizni za 15. vek, ali i to što su na crtežima gole žene predstavljene u kadama i kapsulama povezanim cevima i kablovima. To bi, kažu analitičari, moglo da prikazuje eksperimente na tim ženama u nekom od svemirskih brodova.

Proročanstvo

Pre četiri godine pojavila se još jedna teorija o Vojničevom rukopisu. Naime, finski biznismen Vejko Latvala izašao je s tvrdnjom da je uspeo da pročita tekst, ali ne pomoću kriptografskih metoda, već zahvaljujući božanskoj intervenciji.

SADRŽAJ  Rukopis podeljen u delove i po ilustracijama
OD SVEMIRA DO GOLIH ŽENA

Kako niko nije u stanju da pročita Vojničev rukopis, posmatranjem ilustracija na oko 200 stranica (nekoliko njih je izgubljeno) zaključeno je da knjiga ima šest delova. U prvom, zvanom „herbarijum“, na svakoj stranici nalazi se crtež neke nepoznate biljke i nekoliko rečenica teksta. Drugi deo, „astronomija“, ima dijagrame i crteže Sunca, Meseca i zvezda, kao i različitih sazvežđa. Uz ilustracije 12 sazvežđa nacrtano je po 30 golih žena, od kojih svaka drži po jednu zvezdu.

„Biološki“, treći deo rukopisa, sadrži crteže golih žena, od kojih neke imaju krune i kupaju se u bazenu, dok se u „kosmološkom“ nalaze opskurni dijagrami i mape nepoznatih ostrva povezanih cevima. U „farmaceutskom“ su crteži delova nepoznatih biljaka i nečega nalik na apotekarske posude.

Poslednji deo tajnog rukopisa nazvan je „recepti“ i sastoji se samo od teksta uz crtež zvezde na levoj margini svakog pasusa.

Stiven Baks
OTKRIO SAM 10 REČI

Profesor lingvistike Univerziteta Bedforšir u Engleskoj Stiven Baks prošle godine je izašao s tvrdnjom da je dešifrovao 14 slova i čak 10 reči iz Vojničevog rukopisa.
– Pratio sam ilustracije biljaka i sazvežđa, a onda shvatio kako se pišu njihova imena. To su reči korijander, čemerika i kleka, ali i sazvežđe Bika – rekao je Baks.

Skeptici
DELO ŠALJIVDŽIJE ILI LUDAKA

Otkriće da je Vojničev rukopis zaista nastao u 15. veku nije ućutkalo one koji veruju da je reč o prevari. Međutim, posle toga više nisu za prevaru krivili Vilfrida Vojniča, već su počeli da tvrde da ju je osmislio neki šaljivdžija ili čak ludak iz 15. veka. Međutim, zvuči neverovatno da bi neko u tom periodu istorije potrošio toliko resursa i vremena samo da bi se našalio. Takođe, neverovatno je da bi neko omogućio ludaku da na 200 strana piše gluposti.

Ispitivanje
KRIPTOGRAFI NISU USPELI DA ODREDE JEZIK

Osim istoričara i bibliofila, Vojničevim rukopisom bavili su se i kriptografi, i to najbolji – oni koji su uspevali da razbiju sve neprijateljske šifre u dva svetska rata. Međutim, ni oni nisu uspeli. Jedino što su zaključili, zahvaljujući ponavljanjima u tekstu, jeste da sistem koji se koristi u knjizi ima sve karakteristike stvarnog jezika.

Ipak, nisu mogli da zaključe kog.

(Kurir)

Share this post: