PANIKA U EVROPI: MNOGE ZEMLJE STREPE DA ĆE IM RUSIJA TRAŽITI TERITORIJE

 

Istočnoevropske zemlje sa zebnjom prate događaje u Ukrajini uz svest da se sukobi u ovom krhkom regionu zarazno šire, navodi se u analizi agencije AP.

putin u kremlju02

 

Od vođa do običnih ljudi vlada vidan strah da bi Rusija, koja izgleda može da se ruga zapadnim silama po volji, mogla da traži druge mogućnosti za ulazak na teritoriju svoje bivše imperije. Pitanje koje mnogi postavljaju je: Ko je sledeći?

„Pre svega vlada strah da može da dođe do neke vrste zaraze“, rekao je rumunski ministar spoljnih poslova Titus Korlatean u intervjuu za
AP i dodao da je Rumunija jako zabrinuta.

U Rumuniji su posebno zabrinuti da posle preuzimanja strateškog poluostrva Krim, ruski predsednik Vladimir Putin može da pokuša da
uzme Moldaviju, gde su ruske trupe stacionirane u proruskoj separatističkoj oblasti Pridnjestrovlju.

To je jedan od nekoliko „zamrznutih konflikata“ širom istočne Evrope, kojima će se sada, po svemu sudeći, pridružiti i Krim.

U Moldaviji strah od ruske invazije nije uopšte teoretski i mnogi stanovnici su izrazili bojazan da bi sukob u Ukrajini mogao da stigne do Moldavije.

Mnogi u regionu dobro znaju da je Poljska imala garancije za vojnu pomoć od Francuske i Britanije protiv nacističke agresije ali kad je Hitler izvršio invaziju 1939. one nisu poslale svoje trupe mada su objavile rat. Takav istorijski kontekst uliva sumnju da NATO ne bi pritekao u pomoć svojim istočnim članicama u slučaju napada Rusije.

„Istorija Poljske pokazuje da ne treba da računamo na druge“, rekao je pisac Jaroslav Sulski agenciji AP.

Ta osećanja su posebno izražena u baltičkim zemljama koje su članice NATO i Evropske unije. Estonija, Litvanija i Letonija imaju značajnu rusku manjinu za koju Moskva s vremena na vreme izjavi da treba da „štiti“, što je ključna reč koju je Putin upotrebio u opravdavanju svoje invazije Krima.

Moskva redovno optužuje Estoniju i Litvaniju da diskriminišu svoje rusofone manjine. Napetost između Rusije i Estonije porasla je 2007.
kada su protesti ruskog stanovništva protiv premeštanja spomenika iz sovjetškog vremena završili uličnim nemirima.

Mnogi Estonci su optužili Moskvu, koja je davala pasoše etničkim Rusima na Baltiku, da je te proteste izazvala. Kada je stigla na vanredan samit EU o Ukrajini prošle nedelje predsednica Litvanije Dalia Grubauskaite je izrazila malo više poverenja u NATO uzviknuvši „Hvala bogu da smo već 10 godina članovi NATO“. Ali i ona je takođe izrazila zabrinutost zbog akcije Rusije.

„Rusija danas pokušava da prekroji granice Evrope posle Drugog svetskog rata“, rekla je ona.

Istorija je jako prisutna u mislima istočnih Evropljana kad razmišljaju o budućosti.

Mnogi vide sličnosti između ruskog zauzimanje Krima sa iskustvima posle Drugog svetskog rata kada su sovjetske trupe pregazile sve na putu do Berlina i potom decenijama pod vlašću Kremlja držale istok Evrope.

Neki stručnjaci smatraju da su ta strahovanja preuveličana.

„Ne bih se plašio ruske agresije u kratkom roku. Sto posto sam siguran da bi NATO pomogao svojim saveznicima. Mislim da NATO postaje jači kao rezultat sukoba u Ukrajini“, rekao je Mišal Koran iz praškog Instituta za međunarodne odnose.

Uzajamna ekonomska zavisnost takođe smanjuje verovatnoću za oružani sukob između Rusije i Zapada, smatraju stručnjaci.

Ruska privreda se u velikoj meri oslanja na prodaju svog gasa Evropi, a 2012. Rusija je kupila evropske mašine, automobile i druge proizvode u vrednosti od 170 milijardi dolara.

Međutim istovremeno baš ta zavisnost istočnih i zapadnih evropskih zemalja od ruskih energenata daje Zapadu manje manevarskog prostora za zauzimanje čvrstog stava prema Moskvi, navode analitičari.

Rumunski ministar inostranih poslova je ukazao da je NATO preduzeo pozitivne mere u odnosu na ukrajinsku krizu i naveo kao primer slanje izviđačkih aviona avaks da nadleću Poljsku i Rumuniji i prate situaciju.

Ipak i on je izrazio strah od ponavljanja istorije i rekao da su Rumuni pomno pratili šta se dešavalo ovih nedelja, posebno dramatične događaje u Kijevu, i rekao da ih to podseća na revoluciju iz 1989. kada je Nikolae Čaušesku naredio trupama da pucaju na demonstrante u poslednjim danima svoje vlasti.

Neke zemlje kao što je Poljska, koja deli granicu sa Ukrajinom i sa Rusijom, već su počele da preduzimaju mere predostrožnosti.

Poljski premijer Donald Tusk je upozorio da nestabilnost Ukrajine može da potraje i da bi zbog toga Varšava trebalo da unapredi svoje oružje. On je upozorio na posledice mirenja s ruskim preuzimanjem Krima.

„Svako ko veruje da mir i stabilnost mogu da se kupe kroz ustupke vara se“, rekao je Tusk prošle nedelje u parlamentu. „Evropa je napravila
takve greške i one su uvek vodile u katastrofu“, dodao je on.

(Beta)

Share this post: